Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kojom se ukazivalo na povredu prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Sud je ocenio da ukupna dužina krivičnog postupka ne prelazi razuman rok, uprkos kašnjenju u izradi prvostepene presude.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, u sastavu: zamenik predsednika dr Marija Draškić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stefana Faraga iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Stefana Faraga izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 2657/10 od 1. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stefan Farago iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 15. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Olivere Jovanić, advokata iz Subotice, ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 2657/10 od 1. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku i posebnih prava okrivljenog iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: „da je pismeni otpravak prvostepene presude izrađen nakon više od godinu dana i to u vreme kada predsednik veća više nije bila sudija Okružnog suda u Subotici, odnosno kada je ovaj sud i prestao da postoji“, iz čega podnosilac zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da je optužnica izmenjena na glavnom pretresu a potom ni okrivljenom, a ni braniocu po službenoj dužnosti nije dostavljena u pisanom obliku, iz čega podnosilac zaključuje da mu je povređeno pravo na pravično suđenje; da je podnosiocu povređeno i pravo da bude obavešten o dokazima koji su protiv njega pribavljeni iz člana 33. stav 1. Ustava, jer je, s jedne strane, fotodokumentacija koja je sačinjena prilikom pretresa kuće podnosioca „priključena“ spisima predmeta nakon sprovedene istrage, u papirnoj formi a ne kao fotografija, kao i da se ne vidi datum kada je sačinjena, dok je, sa druge strane, veštačenje praškaste supstance koja je od podnosioca oduzeta, nikada nije dostavljeno podnosiocu i njegovom braniocu, niti je sud doneo rešenje kojim je ovo veštačenje određeno.

U ustavnoj žalbi su istaknute i povrede načela i prava iz čl. 21, 31. i 36. Ustav, ali nisu niti jednom rečju obrazložene.

Od Ustavnog suda podnosilac traži da poništi osporenu presudu i dosudi mu troškove podnošenja žalbe.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna sadržini člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja označenih ustavnih prava i sloboda, a ne i da kao sud više instance još jednom ocenjuje zakonitost odluka redovnih sudova i drugih državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, donetih u postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe. Stoga se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima će se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine svakog od označenih prava ili sloboda, potkrepiti tvrdnje o njihovoj povredi ili ugrožavanju. Samim tim, formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava, bez navođenja ustavnopravnih razloga i njihovog činjeničnog utemeljenja, ne čini po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnopravne stvari:

Protiv podnosioca ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred ranije Okružnim sudom u Subotici u predmetu K. 57/08, koji je pravnosnažno okončan donošenjem osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. I 2657/10 od 1. juna 2010. godine.

Okružno javno tužilaštvo u Subotici je svojim aktom Kt. 11/08 od 26. februara 2008. godine stavilo Okružnom sudu u Subotici zahtev za sprovođenje istrage protiv okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika.

Nakon sprovedene istrage, Okružno javno tužilaštvo u Subotici je 18. juna 2008. godine protiv okrivljenog, ovde podnosica ustavne žalbe podiglo optužnicu za navedeno krivično delo.

Okružni sud u Subotici je 5. februara 2009. godine doneo presudu K. 57/08 kojom je okrivljeni, ode podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trahanju od dve godine i izrečena mu je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana.

Presuda Okružnog suda u Subotici K. 57/08 od 5. februara 2009. godine ekspedovana je strankama 24. decembra 2009. godine. Okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe ju je primio 22. januara 2010. godine, a njegov branilac, advokat Olivera Jovanić, 10. februara 2010. godine u ponovljenoj dostavi.

Podnosilac ustavne žalbe je preko branioca izjavio žalbu protiv prvostepene presude 1. marta 2010. godine i spisi predmeta Okružnog suda u Subotici su zajedno sa izjavljenom žalbom dostavljeni Apelacionom sudu u Novom Sadu 10. marta 2010. godine.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Kž. I 2657/10 od 1. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnosioca ustavne žalbe i potvrdio presudu Okružnog suda u Subotici K. 57/08 od 5. februara 2009. godine.

Iz svega do sada navedenog proizlazi da je krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan za dve godine, tri meseca i pet dana.

4. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je osporena presuda doneta uz proizvoljnu ili diskriminacionu primenu prava, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, što bi dovelo do povrede prava na pravično suđenje i prava da bude obavešten o dokazima prikupljenim prodiv njega iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, navodi ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje i prava da bude obavešten o dokazima prikupljenim prodiv njega, su posledica pogrešnog tumačenja zakonskih odredaba od strane podnosioca, koji od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da ispita zakonitost osporenih presuda.

U odnosu na navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, jer je „pismeni otpravak prvostepene presude izrađen nakon više od godinu dana i to u vreme kada predsednik veća više nije bila sudija Okružnog suda u Subotici, odnosno kada je ovaj sud i prestao da postoji“, Ustavni sud ukazuje da iz činjeničnog stanja utvrđenog u tački 3. ovog rešenja proizlazi da je izrada pismenog otpravka presude trajala nešto više od deset meseci (računajući od 5. februara 2009. godine kada je prvostepena presuda doneta i javno objavljena do 24. decembra 2009. godine, kada je pismeni otpravak ekspedovan strankama iz Okružnog suda u Subotici). Međutim, Ustavni sud je ocenio da, osporavanjem jedne radnje suda, koja, iako je trajala duže od Zakonikom o krivičnom postupku propisanog roka, sama po sebi se ne može smatrati dovoljnim razlogom koji bi ukazivao na povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu okolnosti ovog konkretnog slučaja. Ovo iz razloga što je prvostepeni krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe okončan za godinu dana i deset meseci (računajući do dana ekspedovanja pismenog otpravka prvostepene presude). Imajući u vidu i činjenicu da je krivični postupak vođen zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga i da je pravnosnažno okončan u roku od dve godine, tri meseca i pet dana, za koje vreme je sprovedena istraga, održan glavni pretres, doneta meritorna odluka koja je potom preispitivana i u drugom stepenu, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi opravdali tvrdnju da postoji povreda označenih ustavnih prava podnosioca ustavne žalbe.

Sledom iznetog, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

ZAMENIK PREDSEDNIKA

USTAVNOG SUDA

dr Marija Draškić