Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku. Iako je postupak trajao skoro šest godina, Sud smatra da je trajanje opravdano složenošću predmeta, dok je deo žalbe o pretpostavci nevinosti odbačen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi D. T. T . iz K , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba D. T. T . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 968/10, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. D. T. T . iz K . je 21. maja 2012. godine , preko punomoćnika N. P. T, advokata iz K, podne o Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , posebnog prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja i prava na pretpostavku nevinosti, zajemčenih odredb ama člana 32. stav 1 , člana 33. stav 6. i člana 34. stav 3. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji je protiv nje ga vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 968/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi detaljno iznosi tok krivičnog postupka koji je protiv njega vođen pred Osnovnim sudom u Kraljevu u predmetu K. 968/10 i ističe da je postupak pravnosnažno okonačan donošenjem oslobađajuće presude nakon „pet godina, devet meseci i dvadeset dana“, iz čega zaključuje da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i posebno pravo okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja. Podnosilac dalje ističe da mu je povređeno i pravo na pretpostavku nevinosti i osporava optužnicu Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu Kt. 1034/05 od 12. jula 2006. godine (izmenjenu 20. maja 2008. godine na glavnom pretresu), kao i „optužni predlog od 14. marta 2011. godine po istoj pravnoj stvari, navodeći, pored ostalog: da je „tužilac unapred zasnovao ideju o krivici podnositelja, posle saslušanja kao svedoka u istrazi, automatskom primenom pretpostavke krivice, bez brižljive procene celokupnog dokaznog materijala, a zatim je podigao optužnicu 12. jula 2006. godine Kt. 1034/05, bez valjanih dokaza, zasnivajući je na objektivnoj odgovornosti ... na koji način je izvršena presumpcija nevinosti“; da je „sud počeo suđenje sa unapred zasnovanom idejom da je podnositelj počinio krivično delo koje mu se stavlja na teret i da nema nikakve sumnje koja bi njemu mogla ići u korist“; da se „jasno pokazalo da je prebacivanjem treta dokazivanja u značajnoj meri sa tužioca na podnositelja, dovelo podnositelja u poziciju da je morao u postupku da dokazuje svoju odbranu, a sud je polazeći od unapred zasnovane ideje o krivici doneo je prvu - osuđujuću presudu, na koji način je izvršena prezumcija nevinosti u odnosu na podnositelja ustavne žalbe“.

Predložio je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označenih prava , kao i prava na naknadu nematerijalne štete i troškova postupka pred Sudom .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe (i još jednog lica) vođen je krivični postupak pred Osnovnim (ranije Opštinskim) sudom u Kraljevu, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, koji je pravnosnažno okončan.

Krivični postupak je protiv podnosioca ustavne žalbe pokrenut 12. jula 2006. godine, podizanjem optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Kraljevu Kt. 1034/06 (a nakon sprovedene istrage tokom koje je podnosilac ustavne žalbe ispitan u svojstvu svedoka).

Opštinski sud u Kraljevu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, 5. juna 2008. godine doneo presudu K. 536/06 kojom je podnosioca ustavne žalbe i okrivljenog Lj.D. oglasio krivima za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i izrekao podnosiocu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ako u roku od jedne godine ne izvrši novo krivično delo.

Okružni sud u Kraljevu je rešenjem Kž. 213/09 od 16. septembra 2009. godine uvažio izjavljene žalbe, ukinuo presudu Opštinskog suda u Kraljevu K. 536/06 od 5. juna 2008. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Osnovno javno tužilaštvo u Kraljevu je svojim aktom Kt. 1034/05 od 14. marta 2011. godine izmenilo optužnicu Kt. 1034/05 od 12. jula 2006. godine i protiv podnosioca ustavne žalbe i Lj.D. podneo optužni predlog zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika

U ponovnom postupku, Osnovni sud u Kraljevu je, nakon održanog glavnog pretresa i sprovedenog dokaznog postupka, doneo presudu K. 968/10 od 10. juna 2011. godine, kojom je podnosioca ustavne žalbe i Lj.D. oslobodio od optužbe za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 3. u vezi sa članom 278. stav 4. u vezi sa st. 3. i 1. Krivičnog zakonika.

Apelacioni sud u Kragujevcu je 10. aprila 201 2. godine doneo presudu Kž1. 572/12, kojom je izjavljenu žalb u javnog tužioca odbio kao neosnovanu, a prvostepenu oslobađajuću presudu potvrdio, čime je krivični postupak pravnosnažno okončan.

Tokom glavnog pretresa su saslušani podnosilac ustavne žalbe i drugookrivljeni, ispitan je veći broj svedoka, obavljeno je saobraćajno i medicinsko veštačenje, te je pribavljena obimna pisana dokumentacija. Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da je prvostepeni sud glavni pretres redovno zakazivao, na dva do tri meseca.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi , utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja (član 33. stav 6.); da se svako smatra nevinim za krivično delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda (član 34. stav 3.).

5. Imajući u vidu utvrđenu sadržinu prava iz člana 32. stav 1. i člana 33. stav 6. Ustava, na čije povrede podnosilac u ustavnoj žalbi ukazuje, kao i navode i razloge na kojima svoje tvrdnje zasniva, Ustavni sud je istaknutu povredu prava okrivljenog da mu se sudi bez odugovlačenja cenio u okviru prava na suđenje u razumnom roku.

Pristupajući oceni razloga i navoda iznetih u ustavnoj žalbi u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od toga da su ljudska i manjinska prava i slobode i ustavna žalba kao posebno pravno sredstvo za njihovu zaštitu utvrđeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, ali da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, te je i u ovoj ustavnosudskoj stvari ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka, od 12. jula 2006. godine, kada je podizanjem optužnice pritiv podnosioca postupak pokrenut, do 10. aprila 201 2. godine kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž1. 572/12 kojom je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je krivični postupak ukupno trajao pet godina i devet meseci.

Ispitujući osnovanost ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je ocenio da se ne mogu prihvatiti kao osnovani navodi da trajanje krivičnog postupka, koji se vodio protiv dva lica zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, a koji predmet optužbe je dva puta razmatran pred dve sudske instance, izlazi izvan okvira razumnog roka. Naime, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu ukazuje da na ocenu razumne dužine trajanja konkretnog sudskog postupka pored samog vremenskog trajanja utiču i drugi činioci, kao što su složenost predmeta o kome se pred sudom raspravlja i odlučuje, ponašanje podnosioca ustavne žalbe tokom postupka, postupanje nadležnih organa koji vode postupak i značaj predmeta raspravljanja za podnosioca ustavne žalbe. U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud ukazuje da se postupak koji se vodi radi utvrđivanja postojanja krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti objektivno može smatrati složenim, imajući u vidu pre svega činjenična i pravna pitanja koja se tokom tog postupka moraju raspraviti, te saglasno tome, složenost dokaznog postupka koji je potrebno sprovesti, a koji je, u konkretnom slučaju, podrazumevao saslušanje većeg broja svedoka i sprovođenje saobraćajnog i medicinskog veštačenja, te pribavljanje obimne pisane dokumentacije.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljen u osporenom krivičnom postupku, na strani podnosioca postojao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku, kao i da podnosilac svojim ponašanjem nije doprineo dužem trajanju postupka.

Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe u ovom delu, Ustavni sud je utvrdio i da je Osnovni sud u Kraljevu glavni pretres redovno zakazivao, odnosno da se aktivno bavio predmetom, koji je, po oceni Suda, bio složen. Stoga je Ustavni sud ocenio da ukupna dužina trajanja postupka, kao jedinstvene celine, ne izlazi iz okvira razumnog roka, imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja. Ovakva ocena Ustavnog suda saglasna je kako dosadašnjoj praksi ovoga suda, tako i praksi Evropskog suda za ljudska prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) , odlučujući kao u prvom delu izreke.

6. Ispitujući postojanje pretpostavki za vođenje postupka u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34. stav 3. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se povreda prava na pretpostavku nevinosti ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa vođenjem krivičnog postupka koji je okončan donošenjem presuda kojima je podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo.

Sledom iznetog, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, kao u drugom delu izreke.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, između ostalih, zauzeo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti