Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u stečajnom postupku
Kratak pregled
Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu stečajnih poverilaca i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Povreda je nastala arbitrernom primenom diskrecionog ovlašćenja stečajnog sudije koji je, bez obrazloženja, odbio da odobri dodatni rok za izmenu plana reorganizacije, što je protivno cilju stečaja.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva „S.A.D.A.B.“ d.o.o, Dejana Jakovljevića, Spase Jakovljević, Biljane Jakovljević, Anite Jakovljević, Aleksandra Jakovljevića, Helene Simović, Samardžija Danijele, Samardžija Branislava, Radmile Kljajić i Bobana Slepčevića, svi iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. marta 2012. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva „S.A.D.A.B.“ d.o.o, Dejana Jakovljevića, Spase Jakovljević, Biljane Jakovljević, Anite Jakovljević, Aleksandra Jakovljevića, Helene Simović, Samardžija Danijele, Samardžija Branislava, Radmile Kljajić i Bobana Slepčevića i utvrđuje da je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2011. godine, rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine i rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 7. jula 2011. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.
2. Nalaže se Privrednom apelacionom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbama podnosilaca izjavljenim protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2010. godine i rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 7. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Privredno društvo „S.A.D.A.B.“ d.o.o, Dejan Jakovljević, Spasa Jakovljević, Biljana Jakovljević, Anita Jakovljević, Aleksandar Jakovljević, Helena Simović, Samardžija Danijela, Branislav Samardžija, Radmila Kljajić i Boban Slepčević, svi iz Novog Sada, izjavili su 7. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Dejana Papića, advokata iz Zrenjanina, ustavnu žalbu protiv rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 8. marta 2011. godine, rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine, rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 7. jula 2011. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Podnosioci su u ustavnoj žalbi naveli: da u stečajnom postupku, koji se vodi pred Privrednim sudom u Novom Sadu u predmetu St. 57/10 nad stečajnim dužnikom „JUGOALAT-JAL“ a.d. iz Novog Sada, imaju svojstvo stečajnih poverilaca; da je u tom stečajnom postupku 22. marta 2011. godine održano ročište za razmatranje plana reorganizacije, te da su protiv predloga plana reogranizacija glasali poverioci sa 51,419% potraživanja od ukupnih potraživanja u četvrtoj klasi poverilaca; da na navedenom ročištu stečajni sudija nije dozvolio predlagaču plana reorganizacije da se izjasni u kom delu bi došlo do izmena u planu reorganizacije, a time ni podnosiocima ustavne žalbe, kao stečajnim poveriocima, da se upoznaju sa predlogom izmene plana i da se o njemu izjasne; da su se stečajni poverioci, čija potraživanja iznose 51% potraživanja u četvrtoj klasi izjasnili za davanje dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije, što ukazuje da bi izmenjen plan bio usvojen; da su osporeno rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine (kojim se konstatuje da plan reorganizacije nije izglasan i odbija zahtev za davanje dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije) i osporeno rešenje tog suda St. 57/10 od 7. jula 2011. godine (kojim se proglašava bankrostvo i nalaže stečajnom upravniku da preduzme radnje u cilju unovčenja imovine stečajnog dužnika) doneti iako je bilo potrebno dozvoliti predlagaču plana reorganizacije da predloži izmene plana reorganizacije, jer bi izmenjen plan reorganizacije bio usvojen; da je stečajni sudija postupao protivno cilju i osnovnim načelima stečajnog postupk; da je prilikom donošenja osporenih akata učinjena apsolutno bitna povreda postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12) Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09)
U ustavnoj žalbi je konstatovano da stečajni sudija, pre nego što koristi svoje diskreciono pravo da odobri ili ne odobri dodatni rok za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije, predviđeno članom 165. stav 13. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, br. 104/09), treba da proceni da li postoji mogućnost da izmenjeni predlog plana reorganizacije bude usvojen. Da bi stečajni sudija mogao da da ovu procenu, on prethodno mora omogućiti stečajnim poveriocima da se o tome izjasne. Prema navodima ustavne žalbe stečajni sudija to nije uradio. Podnosioci su takođe istakli da je sud, na osnovu podnesaka poverilaca četvrte klase, mogao oceniti da postoji njihova saglasnost za davanje dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije.
Podnosioci su predložili da Ustavni sud utvrdi da im je osporenim pojedinačnim aktima povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te da osporene akte poništi.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe povređeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku, utvrdio sledeće činjenično stanje:
Osporenim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 8. marta 2011. godine, donetim u postupku stečaja nad dužnikom „JUGOALAT-JAL“ a.d. iz Novog Sada (u daljem tekstu: stečajni dužnik), zbog neurednosti je odbačena prijava potraživanja stečajnog poverioca „S.A.D.A.B.“ d.o.o. iz Novog Sada broj 338 od 25. novembra 2010. godine, odnosno dopuna broj 339 od 26. novembra 2010. godine, kao i prijava potraživanja stečajnog poverioca Spase Jakovljević broj 345 od 26. oktobra 2010. godine.
Privredno društvo „S.A.D.A.B.“ d.o.o. iz Celja, Republika Slovenija, osnivač stečajnog dužnika, podnelo je 1. novembra 2010. godine predlog plana reorganizacije, te ga je 2. decembra 2010. godine i 21. februara 2011. godine naknadno uredilo. Privredni sud u Novom Sadu (stečajni sud) je 22. marta 2011. godine održao ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije. Poverioci četvrte klase sa 51,419% potraživanja u toj klasi, su na na tom ročištu glasali protiv podnetog plana reorganizacije. Privredni sud u Novom Sadu je zbog toga, saglasno odredbi člana 166. stav 1. Zakona o stečaju, stavom prvim izreke osporenog rešenja St. 57/10 od 22. marta 2011. godine, konstatovao da plan reorganizacije nije usvojen. Nakon glasanja podnosilac predloga plana reorganizacije je zahtevao davanje dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije. Privredni sud u Novom Sadu je, primenom odredbe člana 165. stav 13. Zakona o stečaju, stavom 2. izreke osporenog rešenja St. 57/10 od 22. marta 2011. godine, taj predlog odbio. U obrazloženju tog rešenja nisu navedeni razlozi zbog kojih je diskreciono ovlašćenje iz člana 165. stav 13. Zakona o stečaju korišćeno na navedeni način. Privredni sud u Novom Sadu je pismeni otpravak osporenog rešenja St. 57/10 od 22. marta 2011. godine izradio tek nakon što je Privredni apelacioni sud rešenjem Pvž. 352/11 od 12. maja 2011. godine odredio da se spisi predmeta St. 57/10 vrate Privrednom sudu u Novom Sadu. Privredni apelacioni sud je ovo rešenje doneo zbog toga što je zaključio da je potrebno da prvostepeni sud prethodno pismeno izradi rešenje kojim se konstatuje da nije usvojen plan reorganizacije i rešenje o odbijanju dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije, kako bi se moglo odlučiti o žalbi stečajnih poverilaca izjavljenoj na rešenje St. 57/10 od 6. aprila 2011. godine.
Privredni sud u Novom Sadu je, nakon ročišta na kome je razmatran predlog plana reorganizacije, doneo rešenje kojim se proglašava bankrostvo stečajnog dužnika. To rešenje o bankrostvu ukinuto je rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 496/11 od 28. juna 2011. godine.
Stečajni poverioci četvrte klase, koji prema navodima podnosilaca ustavne žalbe imaju više od 51% ukupnih potraživanja u toj klasi, su 30. marta 2011. godine, pismenim putem, zahtevali od stečajnog sudije da, primenom odredbe člana 165. stav 13. Zakona o stečju, predlagaču plana reorganizacije odobri dodatni rok za podnošenje izmenjenog predloga plana. Oni su pri tome naveli da bi glasali za izmenjeni plan reorganizacije.
Osporenim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu od 7. jula 2011. godine proglašeno je bankrotstvo stečajnog dužnika, te je naloženo stečajnom upravniku da preduzme odgovarajuće radnje radi unovčenja imovine.
Privredni apelacioni sud je osporenim rešenjem Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2008. godine odbio žalbe stečajnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljene protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 8. marta 2011. godine, osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine i osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 7. jula 2011. godine.
Prilikom donošenja osporenog drugostepenog rešenja Privredni apelacioni sud je ocenio da je „nakon ukidanja rešenja od strane ovog suda, u predmetu Pvž. od 28. juna 2011. godine prvostepeni sud doneo rešenje St. 57/10 od 22. marta 2011. godine kojim konstatuje da plan reorganizacije ... nije izglsan u četvrtoj klasi poverilaca ... i stavom 2. odbija zahtev za davanje dodatnog roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije“. Privredni apelacioni sud je takođe ocenio da je Privredni sud u Novom Sadu pravilno postupio kada je odbio produženje roka za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije, jer stečajni poverioci i osnivač stečajnog dužnika, kao podnosilac predloga plana reorganizacije, nisu dali ni jedan razlog za produženje roka.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.
Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09) propisano je da se stečaj sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Stavom 4. navedenog člana propisano je da se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnika ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije. Cilj stečaja je, prema odredbi člana 2. Zakona o stečaju, najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti dužnika, odnosno njegove imovine. Prvo od osam načela, na kojima po zakonu počiva stečajni postupak, prema odredbi člana 3. Zakona o stečaju jeste načelo zaštite stečajnih poverilaca.
Odredbom člana 131. stav 1. tač. 5) i 6) Zakona o stečaju, propisano je da stečajni sudija donosi rešenje o bankrostrvu, između ostalih slučajeva, kada nijedan plan reorganizacije nije podnet u propisanom roku, odnosno kada nijedan plan reorganizacije nije usvojen na ročištu za razmatranje plana reorganizacije. Stečajni sudija je u tim slučajevima, prema odredbi stava 2. ovog člana, dužan da rešenje o bankrotstvu stečajnog dužnika donese narednog dana po isteku propisanog roka za podnošenje plana reorganizacije, odnosno na ročištu na kome plan reorganizacije nije usvojen ili najkasnije u roku od dva dana od dana održavanja tog ročišta.
Zakonom o stečaju, takođe je propisano: da se reorganizacija sprovodi ako se time obezbeđuje povoljnije namirenje poverilaca u odnosu na bankrotstvo, a posebno ako postoje ekonomsko opravdani uslovi za nastavak dužnikovog poslovanja, kao i da se reorganizacija sprovodi prema planu reorganizacije koji se sačinjava u pismenoj formi (član 155. st. 1. i 2.); da plan reorganizacije, između ostalih lica, mogu podneti i lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika (član 161. stav 1.); da stečajni sudija održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije i glasanje od strane poverilaca u roku od 20 dana od dana podnošenja predloga (član 164. stav 1.).
Članom 165. Zakona o stečaju, kojim je uređeno glasanje i usvajanje plana reorganizacije, propisano je: da pravo glasa imaju svi poverioci srazmerno visini potraživanja, a da će stečajni sudija, u slučaju kada je potraživanje osporeno ili neispitano, izvršiti procenu visine potraživanja u svrhu glasanja (stav 1.); da se glasanje vrši u okviru klasa poverilaca i da se potraživanja poverilaca dele na klase po osnovu razlučnih prava i prava prioriteta potraživanja prema isplatnim redovima (stav 2.); da se plan reorganizacije smatra usvojenim u jednoj klasi poverilaca ako su za plan reorganizacije glasali poverioci koji imaju običnu većinu potraživanja od ukunih potraživanja u toj klasi (stav 9.); da se plan reorganizacije smatra usvojenim ako ga na propisani način prihvate sve klase i ako je u skladu sa odredbama ovog zakona (stav 11.).
Odredbom stava 13. člana 165. Zakona o stečaju propisano je da stečajni sudija može, u slučaju da plan reorganizacije ne dobije potreban broj glasova, da odobri predlagaču plana reorganizacije rok od najviše 30 dana za podnošenje izmenjenog plana reogranizacije, a da se nad stečajnim dužnikom sprovodi bankrotstvo ako se ne usvoji ni tako izmenjen plan reorganizacije.
Odredbom člana 166. stav 1. navedenog zakona propisano je da na ročištu za razmatranje predloga plana reorganizacije stečajni sudija donosi rešenje kojim potvrđuje usvojeni plan reorganizacije ili konstatuje da plan nije usvojen.
5. Stečajni postupak je postupak kolektivnog namirenja svih poverilaca genaralnim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika. Taj postupak se može, u zavisnosti od volje stečajnih poverilaca izražene prećutno ili prilikom glasanja o predlogu plana reorganizacije, odvijati u dva pravca – u pravcu bankrostva, kada stečajni dužnik prestaje da postoji kao subjekt prava ili u pravcu reorganizacije, kada su sva potraživanja i prava poverilaca i drugih lica prema stečajnom dužniku uređena isključivo na način uređen usvojenim planom reorganizacije.
Najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca je cilj stečaja, a načelo zaštite stečajnih poverilaca je prvo načelo na kome počiva stečajni postupak. Stečajni sud svoja diskreciona ovlašćenja mora koristiti u skladu sa ovim načelom, kako bi se cilj stečajnog postupka ostavrio na optimalan način.
Stečajni poverioci, koji imaju odgovarajuću visinu potraživanja, su kompetentni da procene da li im više odgovara da se stečajni postupak odvija u pravcu bankrotstva ili u pravu reorganizacije. Stečajni sud je zbog toga dužan da njima omogući da, glasanjem o predlogu plana reorganizacije, odnosno o izmenjenom predlogu plana reorganizacije, izraze svoju volju i odluče da odnos sa dužnikom urede planom reorganizacije.
Plan reorganizacije ima određene sličnosti sa (prinudnim) poravnanjem, a sud je prema odredbi člana 11. Zakona o parničnom postupku dužan da nastoji da se svaki građanski sudski postupak reši na miran način tj. poravnanjem.
Stečajni sud, u slučaju da plan reorganizacije ne dobije potrebnu većinu u svakoj klasi poverilaca, prema odredbi člana 165. stav 13. Zakona o stečaju, ima diskreciono pravo da zahtev predlagača plana reorganizacije za dodatnim rokom radi podnošenja izmenjenog plana reorganizacije usvoji ili ne usvoji. To diskreciono ovlašćenje ne sme se koristiti protivno načelu iz člana 3. Zakona o stečaju, niti protivno cilju stečaja utvrđenom članom 2. istog zakona. Stečajni sud takođe mora da, kada kod primenom odredbe člana 165. stav 13. Zakona o stečaju odbije zahtev za dodatni rok radi podnošenja izmenjenog plana reorganizacije, obrazloži zašto je svoje diskreciono ovlašćenje koristio na restriktivan način. Drugačije postupanje predstavlja arbitrernu primenu diskrecionog ovlašćenja i dovodi do povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud smatra da je Privredni sud u Novom Sadu, prilikom donošenja rešenja St. 57/10 od 22. marta 2011. godine, diskreciono pravo iz člana 165. stav 13. Zakona o stečaju primenio protivno cilju stečajnog postupka i načelima na kojima počiva stečajno pravo. Takođe, Privredni sud u Novom Sadu nije obrazložio zbog čega je svoje diskreciono ovlašćenje primenio na restriktivan način. Ustavni sud zbog toga smatra da osporeno rešenje doneto 22. marta 2011. godine nije samo necelishodno i nezakonito, već i da je tim rešenjem stečajnim poveriocima, ovda podnosiocima ustavne žalbe, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Privredni apelacioni sud, prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv osporenog rešenja donetog 22. marta 2011. godine, nije sankcionisao proizvoljno postupanje Privrednog suda u Novom Sadu. Ustavni sud zbog toga smatra da je i osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2011. godine podnosiocima povređeno označeno ustavno pravo.
Razlozi osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda međusobno su u znatnoj meri kontradiktorni. Pored toga, Ustavni sud smatra da postoji i značajna razlika između onoga što se u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja navodi o sadržini navoda stečajnih poverilaca i navoda koje su poverioci dali u toku stečajnog postupka. Ustavni sud je ocenio da je i na ovaj način Privredni apelacioni sud podnosiocima povredio pravo na pravično suđenje.
Naime, u obrazloženju osporenog rešenja Privrednog apelacionog suda je navedeno da je Privredni sud u Novom Sadu o žalbeno rešenje St. 57/10 od 22. marta 2011. godine doneo nakon donošenja rešenja Privrednog apelacionog suda Pvž. 496/11 od 28. juna 2011. godine.
Takođe, u obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja sud ističe i da stečajni poverioci i podnosilac plana reorganizacije nisu dali nijedan razlog za produženje roka za podošenje izmenjenog predloga plana reogranizacije. Međutim, u podnescima upućenim Privrednom sudu u Novom Sadu nakon 22. marta 2011. godine navedeno je da se rok za podnošenje izmenjenog plana reorganizacije traži zbog toga što su stečajni poverioci, sa potraživanjima relevantne visine, spremni da glasaju za izmenjeni plan reorganizacije. To, po oceni Ustavnog suda, predstavlja pravno utemeljen razlog na kome se zahtev iz člana 165. stav 13. Zakona o stečaju može zasnivati. Te tvrdnje su potkrepljene i odgovarajućim izjavama stečajnih poverilaca. Uprkos tome Privredni sud u Novom Sadu se nije odredio o osnovanosti takovog zahteva sa aspekta validnosti priloženih dokaza, već je osporenim rešenjem St. 57/10 od 7. jula 2011. godine proglasio bankrotstvo stečajnog dužnika. Takvo rešenje je doneto iako podnosiocima ustavne žalbe, kao stečajnim poveriocima, nije data bilo kakva mogućnost izjašnjavanja o načinu promene plana reorganizacije u skladu sa zahtevom predlagača koji je tražio naknadni rok. Stoga je i doneto rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine zasnovano na arbitrernom presuđenju koje nije sankcionisano od strane Privrednog apelacionog suda.
Sledom navedenog, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine i osporenim rešenjem tog suda od 7. jula 2011. godine, kao i osporenim rešenjem Privrednog apelacionog suda Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2011. godine, u delu u kome su odbijene žalbe izjavljene protiv navedenih rešenja prvostepenog suda, povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), ustavnu žalbu u tački 1. izreke delimično usvojio.
6. Imajući u vidu da je povreda označenog Ustavnog prava podnosilaca takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njih u stečajnom postupku, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio Privrednom apelacionom sudu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke ponovi postupak po žalbama stečajnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljenim protiv osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 22. marta 2011. godine i osporenog rešenja Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 7. jula 2011. godine, odlučujući kao u stavu 2. izreke. Odluka o ponavljanju postupka po žalbi je doneta u skladu sa ovlašćenjem Ustavnog suda utemeljenom u citiranoj odredbi Zakona o Ustavnom sudu, jer je to jedini način kojim se delotvorno može otkloniti štetna posledica prouzrokovana prvostepenim rešenjima donetim uz povredu Ustavom zajmčenog prava na pravično suđenje.
7. S obzirom da ustavna žalba ne sadrži razloge kojima se osporava rešenje Privrednog suda u Novom Sadu St. 57/10 od 8. marta 2011. godine, iako je na ustavnoj žalbi označeno da se ona izjavljuje i protiv tog rešenja, kao i da ustavna žalba ne sadrži razloge kojima se osporava rešenje Privrednog apelacionog suda Pvž. 744/11 od 3. avgusta 2011. godine u delu u kome je potvrđeno navedeno prvostepeno rešenje, Ustavni sud je ustavnu žalbu, u ovom delu, odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke da bi se o ustavnoj žalbi u ovom delu moglo meritorno odlučivati.
8. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b, člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
dr Dragiša B. Slijepčević