Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na imovinu zbog propusta nadležnog suda da sprovede izvršenje u postupku koji traje od 2008. godine. Podnosiocu je dosuđena naknada materijalne štete u visini glavnog potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4124/2016
07.02.2019.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. S . iz Čačka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. februara 20 19. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. S . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi o pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 675/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu , zajemčeno članom 58. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 675/08 od 21. maja 2008. godine , umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. S . iz Čačka podneo je Ustavnom sudu, 23. maja 2016. godine, preko punomoćnika D . J, advokata iz Čačka, ustavnu žalbu proti v rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 240/15 od 9. decembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 2097/15 od 21. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 675/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku. Podnosilac je istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete , kao i materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 675/08 od 21. maja 2008. godine.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da osporeni izvršni postupak još uvek nije okončan; da podnosilac nije dobio odgovarajuću naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 19. maja 2008. godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika AD F . „ A.“ iz Čačka. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog a suda P1. 539/07 od 16. avgusta 2007. godine, kojom je obavezan tuženi AD F. „A .“ iz Čačka da tužiocu M. S . na ime razlike između pripadajuće i isplaćene zarade isplate određeni novčani iznos.

Opštinski sud u Čačku je rešenjem I. 675/08 od 21. maja 2008. godine usvojio predlog za izvršenje.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Čačku R4. I. 240/15 od 9. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, i utvrđeno je da mu je u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 675 /08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, povređeno pravo na suđenje u razumnom r oku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem izreke utvrđeno je pravo predlagača na pravičnu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 50.000,00 dinara; u stavu četv rtom izreke zahtev predlagača da mu se isplati iznos naknade preko dosuđenog do traženog iznosa od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti , je odbijen kao neosnovan ; u stavu petom izreke odbačen je zahtev predlagača da mu se dosudi materijalna šteta u visini opredeljenoj rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku je I. 675/08 od 21. maja 2008. godine; u stavu šestom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rž.g. 2097/15 od 21. januara 2016. godine odbio žalbu predlagača i potvrdio prvostepeno rešenje Višeg suda u Čačku R4. I. 240/15 od 9. decembra 2015. godine u stavu petom njegove izreke.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužnika AD F. „A .“ iz Čačka, koji im a pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine , zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Razmatrajući zahtev podnosioca za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjem Opštinskog suda u Čačku I. 675/08 od 21. maja 2008. godine, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 675/08 od 21. maja 2008. godine, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

5. Ispitujući pretpostavke za postupanje po ustavnoj žalbi u delu kojim se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 675/08, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku, Ustavni sud ističe da je nakon početka primene odredaba člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13) , u pravni sistem Republike Srbije uvedeno posebno, novo pravno sredstvo, prema kome o učinjenoj povredi prava, pre Ustavnog suda, odlučuje nadležni redovni sud. Prema tome, Ustavni sud ističe da ne postoji više nadležnost ovoga suda da odlučuje o ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji nisu pravnosnažno okončani. Pored toga, Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju o povredi navedenog ustavnog prava podnosi oca odlučivali redovni sudovi upravo osporenim rešenjima.

Razmatrajući ustavnu žalbu podnosioca u delu u kojem su osporena rešenja Višeg suda u Čačku R4. I. 240/15 od 9. decembra 2015. godine i Vrhovnog kasacionog suda Rž.g. 2097/15 od 21. januara 2016. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je podnosilac imao i iskoristio pravno sredstvo u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da je osporenim rešenjima odlučivano o njegovom zahtevu u dva stepena. Ustavni sud ukazuje da se označenim pravom jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova. Kako je nesporno da je podnosilac ustavne žalbe imao i kroz izjavljenu žalbu iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepene odluke, to je Ustavni sud utvrdio da podnosiocu nije povređeno navedeno ustavno pravo.

Ustavni sud, zatim, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, koji je kao pravno sredstvo ustanovljen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost dosuđivanja/isplate naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Pored toga, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. S tim u vezi, Ustavni sud je konstatovao da su nadležni sudovi u predmetnom slučaju podnosiocu dosudili novčanu naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už-4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda ustavnih prava, već da se od ovoga suda, u suštini, traži da kao instancioni sud još jednom preispita osporene odluke redovnih sudova. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne sudske odluke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti