Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon propuštanja korišćenja vanrednog pravnog leka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Podnosilac nije sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti nakon obaveštenja tužioca, pa se rok za ustavnu žalbu računa od dostavljanja drugostepene presude, koji je u ovom slučaju istekao.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Đerfia iz Sombora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Đerfia izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3949/08 od 17. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16037/09 od 29. septembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Đerfi iz Sombora je 18. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Aleksandra Žoldoša, advokata iz Sombora, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je dopisom Republičkog javnog tužioca GT-I-160/10 od 23. marta 2010. godine punomoćnik podnosioca ustavne žalbe obavešten da nema uslova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 3949/08 od 17. februara 2009. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 16037/09 od 29. septembra 2009. godine; da podnosilac ustavne žalbe nije u zakonskom roku sam izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti; da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 16037/09 od 29. septembra 2009. godine primio pre 26. februara 2010. godine, kada je podneo predlog Republičkom javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv osporenih presuda.

4. Odredbom člana 418. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09) propisano je da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

Prema utvrđenom pravnom stavu Ustavnog suda, iscrpljivanjem svih delotvornih pravnih sredstava čije je podnošenje u dispoziciji stranke stvara se pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe. Ukoliko stranka u postupku podnese zahtev za zaštitu zakonitosti saglasno odredbi člana 418. Zakona o parničnom postupku, rok za izjavljivanje ustavne žalbe se računa u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke po tom vanrednom pravnom leku. Međutim, u slučaju kada stranka ne iskoristi svoje pravo iz člana 418. navedenog zakona i izjavi ustavnu žalbu odmah po prijemu obaveštenja da javni tužilac neće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremenost ustavne žalbe Ustavni sud ceni u odnosu na dan dostavljanja sudske odluke donete po poslednjem pravnom sredstvu.

Imajući u vidu da je osporena presuda Okružnog suda u Beogradu Gž. 16037/09 od 29. septembra 2009. godine podnosiocu dostavljena pre 26. februara 2010. godine kada je podneo predlog Republičkom javnom tužiocu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, a da je ustavna žalba izjavljena 18. septembra 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da je ustavna žalba neblagovremena, jer je izjavljena po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud je, stoga, ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u tački 2. izreke.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti nakon propuštanja korišćenja vanrednog pravnog leka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti