Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao sedam godina i pet meseci. Dosuđuje naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra. Ostatak žalbe se odbacuje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4138/2013
12.05.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, Predrag Ćetković, dr Goran P. Ilić, mr Tomislav Stojković, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubice Ostović iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. maja 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ljubice Ostović i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu K. 543/11 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Novom Sadu K. 976/07) podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubica Ostović iz Novog Sada podnela je Ustavnom sudu, 24. maja 2013. godine, preko punomoćnika Zorana Ribarova, advokata iz Novog Sada, ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu K. 543/11 od 30. januara 2012. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 4392/12 od 10. aprila 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku koji je vođen u predmetu Osnovnog suda u Novom Sadu K. 543/11 (ranije u predmetu Opštinskog suda u Novom Sadu K. 976/07).

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, ukazano na dugo trajanje krivičnog postupka od sedam godina u kojem je podnositeljka imala svojstvo okrivljenog, iz kog razloga podnositeljka smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Podnositeljka je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih prava. Tražila je naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu K. 543/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnositeljke ustavne žalbe vođen je krivični postupak pred Osnovnim sudu u Novom Sadu (ranije Opštinskim sudom u Novom Sadu), koji je pravnosnažno okončan donošenjem presuda.

Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovođenje istrage Kt. 840/05 od 13. juna 2005. godine protiv Ljubice Ostović, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog izvršenja krvičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS.

Istražni sudija Opštinskog suda u Novom Sadu je doneo rešenje Kri. 1073/05 od 10. novembra 2005. godine o sprovođenju istrage protiv Ljubice Ostović, zbog izvršenja krvičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem Kv. 1152/05 od 24. novembra 2005. godine usvojio žalbu branioca okrivljene izjavljene protiv rešenja istražnog sudije, te je istraga protiv okrivljene obustavljena.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Kž. 926/05 od 29. marta 2006. godine usvojio žalbu Opštinskog javnog tužilaštva u Novom Sadu, te je navedeno rešenje Opštinskog suda u Novom Sadu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem Kv. 442/06 od 5. aprila 2006. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene izjavljene protiv rešenja istražnog sudije o sprvođenju istrage.

Opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužnicu Kt. 840/05 od 22. maja 2007. godine protiv okrivljene Ljubice Ostović, zbog izvršenja krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ RS. Po ovoj optužnici formiran je predmet K. 976/07.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem Kv. 605/07 od 26. oktobra 2007. godine vratio optužnicu Opštinskom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, radi stavljanja predloga za dopunu istrage.

Opštinski sud u Novom Sadu je rešenjem Kv. 94/08 od 21. aprila 2008. godine odbio kao neosnovan prigovor branioca okrivljene izjavljen protiv optužnice Opštinskog javnog tužilaštva u Novom Sadu.

Opštinsko javno tužilaštvo je dopisom Kt. 840/05 od 13. februara 2009. godine izvršilo izmenu optužnice, tako što je izmenilo izreku optužnice.

Opštinski sud u Novom Sadu je presudom K. 976/07 od 21. maja 2009. godine okrivljenu oslobodio optužbe.

Apelacioni sud u Novom Sadu je rešenjem Kž1. 1461/10 od 22. februara 2011. godine usvojio žalbu Opštinskog javnog tužilaštva, te je ukinuo navedenu prvostepenu presudu. Predmet je formiran pod brojem K. 543/11. Spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu 1. marta 2011. godine. Glavni pretres u ponovnom postupku je zakazan za 27. decembra 2011. godine.

U predmetnom krivičnom postupku glavni pretres je zakazan i održan sedam puta, na kome je sproveden dokazni postupak saslušanjem svedoka.

Osnovni sud u Novom Sadu je presudom K. 543/11 od 30. januara 2012. godine okrivljenu Ljubicu Ostović, ovde podnositeljku ustavne žalbe, oglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 242. stav 1. KZ, te joj je izrečena uslovna osuda i utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja se neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od godinu dana ne učini novo krivično delo.

Apelacioni sud u Novom Sadu je osporenom presudom Kž1. 4392/12 od 10. aprila 2013. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljene i potvrdio ožalbenu prvostepenu presudu.

4. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je na stanovištu da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 10. novembra 2005. godine, kada je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage krivični postupak pokrenut, do 10. aprila 2013. godine, kada je doneta presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 4392/12, kojom je postupak pravnosnažno okončan. Dakle, krivični postupak je trajao sedam godina i pet meseci.

Navedeno trajanje krivičnog postupka, samo po sebi , može ukazivati na to da predmetni postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Pri tom, pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca kao što su složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak i značaj prava o kome se u postupku raspravlja za podnosioce. Međutim, Ustavni sud smatra da i pored toga što je pojam razumne dužine trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od navedenih činalaca, samo trajanje predmetnog postupka ne može se opravdati bilo kojim od prethodno navedenih činilaca, a prvenstveno imajući u vidu da krivični postupak nije bio činjenično niti pravno složen, niti je postojao doprinos podnositeljke u dužini trajanja postupka.

Ustavni sud, i u ovom predmetu, konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13- Odluka US, 40/15 -dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja odluke tom ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je prvenstveno imao u vidu dužinu trajanja postupka, kao i sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu materijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da podnositeljka ustavne žalbe nije dostavila dokaze o uzročnoj-posledičnoj vezi između povrede prava na suđenje u razumnom roku i eventualno nastale materijalne štete, te je odbacio zahtev podnositeljke za naknadu ove štete, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kojem je osporena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K. 543/11 od 30. januara 2012. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 4392/12 od 10. aprila 2013. godine, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi nadležan da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom. Polazeći od navedenog, a imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da se podnositeljka samo formalno pozvala na povredu prava na pravično suđenje, a da pritom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u tom delu odbacio jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti