Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2006. godine. Sud je konstatovao neažurnost izvršnog suda, koji nije preduzeo sve zakonom predviđene mere radi efikasnog sprovođenja izvršenja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-414/2008
17.03.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Laneta Markovića i Aleksandra Mladenovića, obojice iz Majdanpeka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. marta 2010. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Laneta Markovića i Aleksandra Mladenovića i utvrđuje da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu I. 5281/06.

2. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 5281/06 okončao u najkraćem mogućem roku.

3. Ovu Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Lane Marković i Aleksandar Mladenović, obojica iz Majdanpeka, su 8. aprila 2008. godine, preko punomoćnika Dragana P. Vasiljevića, advokata iz Majdanpeka, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu vodio u predmetu I. 5281/06.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je izvršni postupak pokrenut 3. aprila 2006. godine, međutim iako je proteklo dve godine od tada, postupak još nije okončan, čime su sudovi prekoračili razuman rok iz člana 32. stav 1. Ustava. Predlaže se da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ovu ustavnu žalbu i utvrditi da je u predmetu I. 5281/06 Četvrtog opštinskog suda u Beogradu povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 24. oktobra 2008. godine dostavio Ustavnom sudu dopis Su. 1560/08 koji sadrži informaciju o postupanju u predmetu tog suda I. 5281/06.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, uvidom u pismene dokaze priložene spisima ovog predmeta, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 3. aprila 2006. godine podneli Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika Slobodana Isailovića iz Zemuna, radi naplate dinarske protivvrednosti 5.000 DEM, a na osnovu presude Opštinskog suda u Majdanpeku P. 669/98 kao izvršne isprave.

Povodom ovog predloga, Četvrti opštinski sud u Beogradu je 24. maja 2006. godine doneo rešenje o izvršenju I. 5281/06. Sudski izvršitelj je četiri puta izlazio na dužnikovu adresu radi dostavljanja rešenja o izvršenju (2. juna, 6. septembra, 8. i 15. novembra 2006. godine), ali nijednom niko nije bio zatečen na licu mesta. Izvršni dužnik je 27. novembra 2006. godine pristupio u opštinski sud, kada mu je i uručeno rešenje o izvršenju. Dana 29. novembra 2006. godine sudski izvršitelj je u prisustvu patrole policije OUP-a Zemun izašao na lice mesta radi sprovođenja izvršenja, ali s obzirom da niko nije zatečen na licu mesta i da su vrata stana bila zaključana, a da niko nije odgovarao na pozive i zvono na vratima, izvršenje nije sprovedeno. Zapisnički je konstatovano da poverilac nije pristupio iako je prethodno usmeno obavešten o datumu i času izvršenja. Nakon ovog pokušaja, sudski izvršitelj je još četiri puta izlazio do stana dužnika radi sprovođenja izvršenja (21. februara, 9. i 14. aprila i 9. septembra 2008. godine), ali ni tada nije niko zatečen na licu mesta. Izvršenje ni do danas nije sprovedeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se pozivaju podnosioci ustavne žalbe, propisano je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno, da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga, te da se postupanje protivno odredbama st. 1. i 2. ovog člana smatra nesavesnim i nestručnim postupanjem sudije, u smislu odredaba Zakona o sudijama (član 5. st. 1, 2. i 5.); da se na dostavljanje u izvršnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 10.); da se rešenje o izvršenju na pokretnim stvarima dostavlja izvršnom dužniku neposredno pre preduzimanja prve izvršne radnje, ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 53.); da izvršnim radnjama u stanu izvršnog dužnika kojima ne prisustvuje izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, moraju prisustvovati dva punoletna građanina, da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina (član 56. st. 2. i 3.); da je u toku postupka izvršenja nadležni organ unutrašnjih poslova dužan da pruži sudskom izvršitelju svu pomoć neophodnu za sprovođenje izvršenja, da je u slučaju nepostupanja organa unutrašnjih poslova po zahtevu sudskog izvršitelja za pružanje pomoći u sprovođenju izvršenja, sud dužan da o tome obavesti Ministarstvo unutrašnjih poslova (član 57. st. 2. i 5.); da će sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predati izvršnom dužniku rešenje o izvršenju i pozvati ga da plati iznos za koji je određeno izvršenje, zajedno sa kamatom i troškovima; ako izvršnom dužniku rešenje o izvršenju nije moglo da se preda prilikom popisa, dostaviće mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju, da će se o vremenu i mestu popisa obavestiti izvršni poverilac, ako je to tražio, da odsustvo stranaka ne sprečava da se pristupi popisu, kao i da će se o izvršenom popisu obavestiti stranka koja nije prisustvovala popisu (član 72.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04), koje se shodno primenjuju na dostavljanje u izvršnom postupku, propisano je da: ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, da se dostavljanje vrši predajom pismena kome od njegovih odraslih članova domaćinstva koji je dužan da primi pismeno, a ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno će se predati susedu ako on na to pristane (član 135. stav 1.); da ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavljanje ima izvršiti, dostavljač će se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostaviće mu kod jednog od lica navedenih u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obaveštenje da radi primanja pismena bude u određeni dan i sat u svom stanu, odnosno na svom radnom mestu, a ako i posle toga dostavljač ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupiće se po odredbama člana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno (član 136. st. 1. i 2.); da ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u članu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno će se vratiti sudu uz naznačenje gde se odsutni nalazi (član 137.); da kad je u toku parnice dostavljanje pismena bilo bezuspešno dostavljanje će se izvršiti stavljanjem pismena na oglasnu tablu, a da se dostavljanje smatra izvršenim po isteku roka od osam dana od dana stavljanja pismena na oglasnu tablu suda (član 140.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe u predmetnom izvršnom postupku pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuje strankama zaštitu od odugovlačenja postupka, a donetim sudskim odlukama obezbeđuje delotvornost i autoritet.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ceni povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupni period trajanja osporenog sudskog postupka počev od 3. aprila 2006. godine, kada je podnet predlog za izvršenje nadležnom sudu.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak do podnošenja ustavne žalbe trajao dve godine, kao i da nije okončan, odnosno da još nije sprovedeno izvršenje.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, ponašanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao.

Ocenjujući postupanje suda u osporenom izvršnom postupku, Ustavni sud je našao da izvršni sud u konkretnom slučaju nije preduzeo sve radnje na koje je po Zakonu bio obavezan kako bi se izvršenje određeno donetim rešenjem sprovelo do kraja. Naime, iako je zakonom sud obavezan da rešenje o izvršenju donese u roku od tri dana, on je to učinio tek nakon više od mesec i po dana. Zatim, sud je pokušavao četiri puta da izvrši dostavu rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, iako, saglasno odredbi člana 72. Zakona o izvršnom postupku, sudski izvršitelj, neposredno pre nego što pristupi popisu, predaje izvršnom dužniku rešenje o izvršenju, a ako mu se rešenje o izvršenju tom prilikom nije moglo predati, dostavlja mu se naknadno, po opštim pravilima o dostavljanju. Dakle, prema pravilima izvršnog postupka rešenje o izvršenju popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari se dostavlja izvršnom dužniku neposredno pred popis stvari, a u određenim situacijama i nakon sprovedenog popisa, ali nikako ranije, kako je postupio izvršni sud. Dalje, kad je rešenje već uručeno izvršnom dužniku šest meseci nakon njegovog donošenja, izvršni sud je trebalo da u skladu sa zakonskom obavezom hitnosti postupanja, odmah izvrši to rešenje, bez obzira na to da li nekog ima u stanu, odnosno na licu mesta gde se vrše popis i procena, ili ne. Naime, odredbom člana 56. stav 2. Zakona o izvršnom postupku propisano je da će se izvršenje sprovesti u stanu izvršnog dužnika i u slučaju da tome ne prisustvuju izvršni dužnik, njegov zakonski zastupnik, punomoćnik ili odrasli član njegovog domaćinstva, s tim što se u tom slučaju predviđa obaveza prisustvovanja dva punoletna građanina. Odredbom stava 3. ovog člana Zakona propisano je da kad izvršne radnje treba sprovesti u prostoriji koja je zaključana, a izvršni dužnik nije prisutan ili ne pristaje da prostoriju otvori, sudski izvršitelj će otvoriti prostoriju u prisustvu dva punoletna građanina. Međutim, sudski izvršitelj nije tako postupio, već je zbog toga što čak pet puta nikog nije zatekao u stanu gde je izvršenje trebalo sprovesti, iako je jednom bio praćen i patrolom policije, zakazana izvršenja odlagao.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je izvršna tražbina od nesumnjivog materijalnog značaja za podnosioce ustavne žalbe, jer se radi o namirenju novčanog potraživanja, kao i da oni svojim ponašanjem i radnjama nisu doprineli neopravdanom zakašnjenju. Izvršni poverioci su, upravo u cilju ubrzanja postupka izvršenja, čak četiri puta podnosili pritužbe vezane za rad suda, odnosno neizvršavanje donetog rešenja.

6. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu.

Ustavni sud je, krećući se u granicama zahteva podnosilaca ustavne žalbe i u skladu sa usvojenim stavom o načinu otklanjanja štetnih posledica povrede prava zajemčenog Ustavom, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava u predmetnom slučaju ostvari objavljivanjem ove odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije" i istovremeno naložio Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak, koji se vodio pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 5281/06, okončao u najkraćem mogućem roku.

7. Na osnovu iznetog i odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti