Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu ustavnu žalbu izjavljenu od strane oštećenog kao tužioca. Sud je ponovio stav da pravo na pravično suđenje u krivičnom postupku prvenstveno pripada okrivljenom, a ne oštećenom, koji nema ustavno garantovano pravo na vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dejana Dragojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 20. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dejana Dragojlovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 959/10 od 22. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dejan Dragojlović iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 21. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 959/10 od 22. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava Republike Srbije, kao i odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje poziva zajemčeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Ustavni sud je u sprovednom prethodnom postupku utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe Ustavnom sudu obraća u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome je doneto osporeno rešenje Apelacionog suda u Beogradu Kž2. 959/10 od 22. juna 2010. godine. Navedenim rešenjem je odbijena žalba podnosioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv. 4935/09 od 9. februara 2010. godine, kojim je odlučeno da nema mesta sprovođenju istrage po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv osumnjičene M.T. zbog krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela kršenja zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz člana 360. Krivičnog zakonika, protiv osumnjičenih S.T, P.B. i D.M. zbog krivičnog dela protivzakonito posredovanje iz člana 366. stav 4. Krivičnog zakonika, protiv osumnjičene L.M. zbog krivičnog dela protivzakonito posredovanje iz člana 366. stav 5. u vezi sa stavom 3. Krivičnog zakonika i krivičnog dela davanje mita iz člana 368. stav 1. Krivičnog zakonika, kao i protiv osumnjičenog M.M. zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika.

4. Podnosilac ustavne žalbe smatra da su mu prava na pravično suđenje, na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i čl. 36. i 58. Ustava, povređena time što je „odbijena krivičnopravna sudska zaštita podnosioca“, iako je, po mišljenju podnosioca, protiv osumnjičenih lica trebalo da bude vođen krivični postupak, o čemu se iznose detaljni razlozi u ustavnoj žalbi.

Kako se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prava iz člana 1. Potokola 1 uz Konvenciju, Ustavni sud konstatuje da odredbe člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, na čiju povredu se takođe poziva podnosilac ustavne žalbe, garantuju pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu koja su po svojoj sadržini u bitnom istovetna navedenim pravima iz Konvencije i Protokola, te je ocena eventualnih povreda označenih prava vršena u odnosu na odredbe Ustava. Ustavni sud je, takođe, ocenio i da podnosilac postojanje povrede ustavnih prava iz čl. 36. i 58. Ustava zasniva na istaknutoj povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene postupak i o optužbama koje se nekom licu stavljaju na teret, to se u krivičnom postupku, prema stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje, pre svega, garantuje okrivljenom, odnosno optuženom licu. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09), tim zakonikom utvrđena su pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je pravnosnažnom sudskom odlukom kojom je odbijen njegov optužni predlog za pokretanje postupka protiv okrivljenog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u više donetih rešenja (vidi: Rešenje Už-297/2007 od 22. decembra 2009. godine). Takođe, isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u presudi donetoj u predmetu Krzak protiv Poljske, broj 51515/99 st. 23. i 24, od 6. aprila 2004. godine, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te nije prihvatio predstavku zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je zaključio da je ratione materiae inkopatibilna sa odredbama Konvencije.

Stoga, Ustavni sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnosilac povredu prava na jednaku zaštitu prava, na pravno sredstvo i na imovinu, zajemčenih odredbama čl. 36. i 58. Ustava, u suštini, zasniva na povredi prava na pravično suđenje, to se izneta ocena o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ove istaknute povrede.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti