Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku radi naplate izdržavanja. Postupak koji je trajao preko sedam godina, uz značajne periode neaktivnosti suda, predstavlja povredu ustavnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi K. K. iz K, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. aprila 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba K. K. i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 23092/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. K. K. iz K, preko punomoćnika D. T, advokata iz K, izjavila je 8. septembra 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 23092/10.

U ustavnoj žalbi, pored ostalog, navedeno je da predmetni postupak nije složen, kao i da podnositeljka nije doprinela da taj postupak toliko dugo traje. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenih ustavnih prava, kao i pravo podnositeljke na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava, u opredeljenom iznosu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi ce, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u i spise predmeta Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 23092/10, kao i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kikindi P. 839/04 od 26. aprila 2006. godine utvrđeno je da je Z.M. prirodni otac tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe i obavezana je tuženi da, na ime izdržavanja, tužilji plaća novčane iznose u visini 20% mesečne zarade, počev od 30. aprila 2004. godine, pa dok traju zakonski uslovi, s tim da će dospele a neplaćene rate platiti odjednom u roku od 15 dana.

Na osnovu ove presude podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, podnela je 21. decembra 2006. godine Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Z.M. Predlogom je traženo da se zabrani preduzeću „M.M.“ d.o.o. iz B. da izvršnom dužniku isplaćuje deo zarade do potpunog namirenja izvršnog poverioca, a izvršnom dužniku da taj deo naplaćuje i sa njim raspolaže. Povodom ovog predloga formiran je predmet I. 17617/06.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je 26. septembra 2007. godine naložio izvršnom poveriocu da u roku od tri dana, pod pretnjom posledica propuštanja, dostavi uređen predlog za izvršenje, u kome će označiti na kom delu zarade potražuje prinudnu naplatu dospelih neisplaćenih potraživanja na ime izdržavanja i troškova parničnog postupka, odnosno u kome će opredeliti sredstvo izvršenja za dospelih naplatu iznosa. Izvršni poverilac je postupila po nalogu suda 3. oktobra 2007. godine, te je Četvrti opštinski sud u Beogradu 30. oktobra 2007. godine doneo rešenje I. 17617/06, kojim je odredio predloženo izvršenje. Izvršni sud je pokušao dostavu ovog rešenja 30. novembra 2007. godine i 21. februara 2008. godine na adresu izvršnog dužnika, a potom 14. maja, 11. i 22. septembra 2008. godine na adresu preduzeća „M.M.“ d.o.o. iz B, čiji je osnivač i direktor izvršni dužnik, ali nijednom nije niko zatečen na datim adresama. Rešenje o izvršenju je dostavljeno izvršnom dužniku, kao i poslodavcu izvršnog dužnika 14. novembra 2008. godine, putem policijske stanice.

Izvršni dužnik je 17. novembra 2008. godine izjavio žalbu protiv rešenja o izvršenju. Predmetni postupak je nakon uspostavljanja nove mreže sudova u Republici Srbiji u 2010. godini nastavljen pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, a predmet je dobio broj I. 23092/10

Prvi osnovni sud u Beogradu je razmatrao izjavljenu žalbu kao prigovor, kojeg je, rešenjem Ipv (I) 365/2011/11 od 1. novembra 2011. godine odbio kao neosnovan i potvrdio rešenje Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 17617/06 od 30. oktobra 2007. godine.

Izvršni poverilac je, podneskom od 13. februara 2012. godine, obavestila izvršni sud da je 19. juna 2006. godine navršila 26 godina života, te da „ograničava određeno izvršenje“ na period od 30. aprila 2004. godine do 19. juna 2006. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 27. avgusta 2012. godine naložio izvršnom poveriocu da obavesti sud da li izvršni dužnik ispunjava obavezu, te da li povlači predlog za izvršenje, a ukoliko ostaje kod predloga, da predloži dalji tok postupka i sredstvo izvršenja. Postupajući po nalogu, izvršni poverilac je, podneskom od 15. septembra, obavestila sud da ostaje kod predloga, kao i da nije postupljeno po rešenju o izvršenju. Takođe, izvršni poverilac je predložila da izvršni sud obaveže poslodavca izvršnog dužnika da obustavi isplatu izvršnom dužniku u visini svih dospelih, a neisplaćenih iznosa, kao i da naloži izvršnom dužniku da dostavi izjavu o imovini.

Rešenjem od 22. novembra 2012. godine naloženo je izvršnom dužniku da, u roku od pet radnih dana, dostavi izjavu o imovini, koje je posle više pokušaja, uručeno izvršnom dužniku 8. februara 2013. godine. Izvršni sud je 8. jula 2013. godine doneo rešenja kojima je izrekao novčanu kaznu izvršnom dužniku, jer nije postupio po rešenju od 22. novembra 2012. godine i dozvolio upis izvršnog dužnika u knjigu izvršnih dužnika. Podneskom od 1. avgusta 2013. godine izvršni dužnik je obavestio sud o svojoj imovini i zatražio da sud utvrdi koji iznos je dužan da isplati, kako bi to učinio dobrovoljno. Takođe je tražio da izvršni poverilac pruži dokaz da je do 26. godine bila na školovanju.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 20. avgusta 2013. godine doneo zaključak, kojim je naložio poslodavcu izvršnog dužnika da sprovede izvršenje određeno rešenjem od 30. oktobra 2007. godine, uz upozorenje da će u suprotnom biti postupljeno u skladu sa odredbom člana 180. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Ovaj zaključak sud je dva puta pokušao da dostavi poslodavcu izvršnog dužnika, ali je konstatovano da je on nepoznat na datoj adresi. Izvršni sud je dopisima od 4. marta 2014. godine naložio izvršnom poveriocu da dostavi broj računa na koji treba da se izvrši uplati dugovanog novčani iznos, dok je izvršnog dužnika obavestio o visini iznosa koji treba da uplati.

Spisi predmeta dostavljeni su Ustavnom sudu 7. marta 2014. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, kao i da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (član 21. st. 1. i 2.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano je: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 5. stav 1.); da sud određuje izvršenje odnosno obezbeđenje onim sredstvom i na onim predmetima koji su navedeni u izvršnom predlogu, odnosno predlogu za obezbeđenje (član 8. stav 1.); da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno (član 12. stav 5.).

Odredbom člana 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju ("Službeni glasnik RS", br. 31/11 i 99/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica, Ustavni sud je, pre svega, konstatovao da je izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom od podnošenja predloga ovde podnositeljke ustavne žalbe Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu 21. decembra 2006. godine, do odlučivanja Ustavnog suda, trajao sedam godina i tri meseca, kao i da taj postupak još nije okončan.

Navedeno trajanje postupka, koji je po svojoj prirodi hitan, samo po sebi, ukazuje da taj postupak nije okončan u okviru standarda razumnog roka, koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, a što potvrđuje i činjenica da je izvršni sud imao više perioda potpune neaktivnosti. Ustavni sud konstatuje da je izvršni sud tek nakon devet meseci od podnošenja predloga za izvršenje naložio da se taj predlog uredi, kao i da je o žalbi izvršnog dužnika odluči tek nakon tri godine, a da u međuvremenu nije pokušao da sprovede izvršenje, s obzirom na to da, saglasno citiranoj odredbi člana 12. Zakona o izvršnom postupku, koji se primenjivao u konkretnom slučaju, žalba na rešenje nije odlagala izvršenje rešenja.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 23092/10 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zaje mčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u prvom delu tački 1. izreke.

Ocena Ustavnog suda je zasnovana na sopstvenoj praksi, kao i na praksi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Naime, Ustavni sud je prilikom ocene imao u vidu i presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu „Plazonić protiv Hrvatske“, od 6. marta 2008. godine (broj aplikacije 26455/04, st. 60-63.) u kome je kritikovan stav Ustavnog suda Hrvatske, koji nije našao povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima u kojima su sudovi bili neaktivni ukupno godinu i po u jednom, i pr eko dve godine u drugom slučaju, a radilo se o postupcima koji nisu bili složeni.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu n ematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za donošenje te odluke, a posebno trajanje predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, učinjenu nepostupanjem izvršnog suda. Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu i kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

S obzirom na to da je predmetni izvršni postup ak još u toku, Ustavni sud je kao način otk lanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu mere kako bi se ovaj postupak okončao u najkraćem roku.

7. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije utvrđenog čla nom 21. Ustava, Ustavni sud ocenjuje da nema osnova za tvrdnju da je u osporenom izvršnom postupku podnosi teljka ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan a, a u ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da joj je zbog nekog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela zabrane diskriminacije. Stoga j e Sud u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• Už 1641/2011: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu
• Už 1354/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 2705/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo u prekršajnom postupku
• Už 878/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku