Nedopuštenost ustavne žalbe protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu pravnosnažne presude
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o izvršenju, jer se tim aktom ne utvrđuju nove obaveze u odnosu na prethodnu pravnosnažnu presudu. Podnosilac je iskoristio pravo na pravno sredstvo, jer je o njegovoj žalbi odlučeno u drugom stepenu.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Martina Paradžika iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Martina Paradžika izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4738/09 od 2. jula 2009. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1812/10 od 8. juna 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Martin Paradžik iz Niša podneo je Ustavnom sudu 21. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Nišu I. 4738/09 od 2. jula 2009. godine i rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1812/10 od 8. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.
Predložio je Ustavnom sud da poništi osporena rešenja u celosti ili u delu kojim se obavezuje podnosilac da ponovo plati novčani iznos od 4.150,00 dinara, a koji je u obrazloženju drugostepenog rešenja priznat kao plaćen.
2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
3. Iz navoda ustavne žalbe i dokumentacije priložene uz nju proizlazi da je Opštinski sud u Nišu osporenim rešenjem I. 4739/09 od 2. jula 2009. godine usvojio predlog za izvršenje izvršnog poverioca JKP „Objedinjena naplata“ Niš protiv izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi naplate novčanog potraživanja izvršnog poverioca u iznosu od 19.707,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, kamate na plaćeni deo duga od 5.001,00 dinara za označeni period, kao i troškova parničnog i izvršnog postupka, na način opisan u izreci tog rešenja.
Viši sud u Nišu je osporenim rešenjem Gž. 1812/10 od 8. juna 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe i potvrdio ožalbeno prvostepeno rešenje.
4. Odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka o optužbama protiv njega, kao i pravo na pravno sredstvo.
5. Ustavni sud ukazuje na to da osporeno rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 4738/09 od 2. jula 2009. godine i rešenje Višeg suda u Nišu Gž. 1812/10 od 8. juna 2010. godine nisu akti protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba u smislu odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu. Naime, tim rešenjima podnosiocu ustavne žalbe, kao izvršnom dužniku u izvršnom postupku, nisu utvrđene nove obaveze u poređenju sa obavezama utvrđenim u parničnim postupku koji je prethodio izvršnom postupku i pravnosnažnoj presudi na osnovu priznanja koja je bila rezultat tog postupka. Stoga se podnosilac ustavne žalbe u ovom slučaju ne može pozivati na to da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište već iskazao kroz svoje ranije donete odluke (videti, između ostalih, Odluku Ustavnog suda Už- 278/2008 od 17. decembra 2009. godine), kao i da je isti stav izneo i Evropski sud za ljudska prava u predmetu Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je osporenim rešenjima povređeno pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava koje garantuje dvostepenost u odlučivanju, Ustavni sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe izjavio žalbu protiv osporenog rešenja Opštinskog suda u Nišu i da je Viši sud u Nišu u osporenom rešenju odlučio o njegovoj žalbi. Dakle, podnosilac ustavne žalbe je imao i iskoristio pravo na pravno sredstvo, pri čemu označeno ustavno pravo ne garantuje podnosiocu povoljan ishod postupka, ako za traženu instancionu zaštitu nije bilo pravnog osnova.
Ustavni sud je stoga ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
VRŠI FUNKCIJU
PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA
sudija dr Agneš Kartag Odri