Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko deset godina. Glavni razlog je neefikasnost suda, koji nije primenio zakonske odredbe o obustavi postupka i nastavku izvršenja.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Slobodana Milovanovića iz Beograda , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. novembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Slobodana Milovanovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Arilju u predmetu I. 336/03, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudom u Požegi – Sudska jedinica u Arilju da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate . Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slobodan Milovanović iz Beograda je 9. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Miodraga Maksimovića, advokata iz Užica, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Arilju u predmetu I. 336/03.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, dat hronološki prikaz radnji u predmetnom izvršnom postupku, uz osvrt na to da je izvršni dužnik zbog neaktivnosti suda prodao pokretne stvari koje je kupio u izvršnom postupku i da se ne zna gde se nalazi izvršni dužnik i kome su prodate pokretne stvari.

Predložio je da Ustavni sud utvrdi da mu je postupanjem suda u konkretnom slučaju povređeno označeno ustavno pravo, te da naloži sudu da preduzme neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao, i da mu se dosudi naknada nematerijalne štete zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 82. Zakona o Ustavnom sudu ( „Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, nakon izvršenog uvid a u priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Arilju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Opštinski sud u Arilju je pravnosnažnom i izvršnom presudom na osnovu priznanja P. 455/03 od 21. oktobra 2003. godine obavezao tuženog A.V. i privredno društvo „Val Pak“ d .o.o. da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, solidarno isplate iznos od 6.500,00 evra sa kamatom, kao i troškove postupka.

Izvršni poverilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 15. decembra 2003. godine Opštinskom sudu u Arilju podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika A.V. i privrednog društva „Val Pak“d.o.o. na osnovu navedene izvršne isprave , radi namirenja novčanog potraživanja, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršn ih dužnika i plenidbom novčanih sredstava sa njihovih računa .

Opštinski sud u Arilju je rešenjem I. 336/03 od 15. decembra 2003. godine usvojio ovakav predlog za izvršenje.

Prva po redu radnja popisa i procena pokretnih stvari izvršnih dužnika sprovedena je 22. marta 2004. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Arilju I. 3365/03 od 3. avgusta 2004. godine određeno je da će se prodaja bliže popisanih i procenjenih pokretnih stvari izvršiti javnim nadmetanjem 20. avgusta 2004. godine. U spisima predmeta nema predlog a stranaka za održavanje drugog javnog nadmetanja.

Zaključkom Opštinskog suda u Arilju I. 3365/03 od 5. novembra 2004. godine određena je prodaja bliže popisanih i procenjenih pokretnih stvari javnim nadmetanjem za 18. novembar 2004. godine. U spisima predmeta nema predloga izvršnog poverioca za održavanje sledećeg javnog nadmetanja.

Druga po redu radnja popisa i procena pokretnih stvari izvršnih dužnika sprovedena je 13. decembra 2004. godine.

Zaključkom Opštinskog suda u Arilju I. 3365/03 od 24. decembra 2004. godine određeno je da će se prodaja ukupno dvanaest bliže popisanih i procenjenih pokretnih stvari (iz prve po redu i druge po redu radnje popisa i procene pokretnih stvari) izvršiti javnim nadmetanjem 13. januara 2005. godine

Službenom beleškom postupajućeg sudije od 13. januara 2005. godine konstatovano je da se na treće javno nadmetanje radi prodaje pokretnih stvari niko nije pojavio.

Zaključkom Opštinskog suda u Arilju I. 336/03 od 16. marta 2006. godine je određeno da će se prodaja samo dve popisane i procenjene pokretne stvari od popisanih i procenjenih dvanaest održati 6. aprila 2006. godine.

Četvrto javno nadmetanje za prodaju pokretnih stvari izvršnog dužnika zakazano za 6. april 2006. godine nije uspelo.

Peto po redu ročište za prodaju pokretnih stavri izvršnog dužnika zakazano za 8. maj 2006. godine nije uspelo. Izvršni poverilac je na navedenom ročištu predložio da se održi još jedno ročište i da se početna cena smanji prema pravilima drugog javnog nadmetanja, i to na iznos od 2/3 od procenjene vrednosti pokretne stvari.

Šesto javno nadmetanje za prodaju stvari izvršnog dužnika održano je 1. juna 2006. godine , na kome je određeno da se tačno određene dve pokretne stvari izvršnog dužnika dosuđuju izvršnom poveriocu za novčani iznos od 500.700,00 dinara, što je formalno konstatovano rešenjem Opštinskog suda u Arilju I. 336/03 od 1. juna 2006. godine, u kome je navedeno da novčano potraživanje izvršnog poverioca prelazi iznos cene po kojoj je kupio predmetne nepokretnosti, te da on nije u obavezi da plaća razliku u ceni do punog iznosa. Protiv navedenog rešenja, izvršni dužnik je izjavio prigovor koji je odbijen rešenjem Opštinskog suda u Arilju Ipv(Iv). 15/06 od 2. avgusta 2006. godine.

Opštinski sud u Arilju je rešenjem 363/03 od 26. oktobra 2006. godine odredio da se pokretne stvari izvršnog dužnika predaju u svojinu i državinu izvršnog poverioca.

Izvršni poverilac je dopisom od 7. decembra 2006. godine obavestio Opštinski sud u Arilju da nije u mogućnosti da preuzme pokretne stvari izvršnog dužnika i da o tome obavesti izvršnog dužnika i da obezbedi druge potrebne radnje za preuzimanje dosuđenih stvari.

Opštinski sud u Arilju je zaključkom od 8. decembra 2006. godine obavestio izvršnog poverioca da je izvršnik dužnik na ime namirenja novčanog potraživanja uplatio na depozitni račun suda novčani iznos od 150.000,00 dinara, te je traženo od izvršnog poverioca da ukoliko pristane na namirenje u novcu da dostavi broj računa na koji treba uplatiti navedeni novčani iznos.

Izvršni poverilac je dopisom od 12. decembra 2006. godine obavestio sud da rešenje o dosuđenju stvari ostane na snazi, a da se rešenje o predaji stvari odloži za 30 dana. U dopisu je takođe navedeno da prima uplaćeni novčani iznos od strane izvršnog dužnika, te je u tu svrhu dao svoj broj žiro računa radi uplate.

Opštinski sud u Arilju je dopisom od 14. decembra 2006. godine obavestio izvršnog poverioca da je na žiro račun izvršnog poverioca sa depozitnog računa suda prebačen novčani iznos od 150.000,00 dinara i istovremeno je pozvao izvršnog dužnika da u roku od 30 dana od dobijanja ovog dopisa izmiri preostali dug izvršnom poveriocu.

Izvršni poverilac je dopisom od 3. februara 2010. godine obavestio sud da izvršni dužnik nije namirio ostatak novčanog potraživanja, te je urgirao radi bržeg postupanja suda u navedenom predmetu izvršenja.

Nakon uspostavljanje nove mreže sudova, Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Arilju je preuzeo postupak i zaključkom od 4. februara 2010. godine, između ostalog, obavestio izvršnog poverioca da na ime troškova sprovođenja izvršenja uplati određeni novčani iznos i da bude na licu mesta izvršenja dana 17. februara 2010. godine radi oduzimanja pokretnih stvari od izvršnog dužnika, kao i da obezbedi radnike i prevozno sredstvo za transport oduzetih pokretnosti sa lice mesta.

Izveštajem predsednika Osnovnog suda u Požegi Su. 52/10 od 8. februara 2010. godine predsednik tog suda je obavestio podnosioca ustavne žalbe da je postupajućem sudiji dat nalog radi bržeg postupanja u predmetnom izvršenju. U navedenom izveštaju je konstatovano da je u predmetnom izvršenju izvršena dva popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika i da je održano šest javnih prodaja.

Osnovni sud je ponovo zaključkom od 20. aprila 2010. godine, između ostalog, obavestio izvršnog poverioca da na ime troškova sprovođenja izvršenja upati određeni novčani iznos i da bude na licu mesta izvršenja dana 10. maja 2010. godine radi oduzimanja pokretnih stvari od izvršnog dužnika, kao i da obezbedi radnike i prevozno sredstvo za transport oduzetih pokretnosti sa lica mesta.

Na zapisniku od 10. maja 2010. godine konstatovano je da je na licu mesta izvršenja pristupio samo izvršni poverilac; da je izvrši poverilac u telefonskom razgovoru napravio usmeni dogovor sa izvršnim dužnikom oko ispunjenja duga, i to da jeda n deo duga isplati do 1. juna 2010. godine, a ostatak do 31. decembra 2010. godine.

Nakon toga nisu preuzete nikakve radnje sprovođenja izvršenja niti je doneta odluka kojim bi se formalno konstatovalo da je postupak izvršenja okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnom žalbom, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku ( „Službeni list SRJ“, br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji je počeo da se primenjuje od jula meseca 2000. godine i koji se primenjivao u konkretnom izvršnom postupku do 17. septembra 2011. godine, bilo je propisano: da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4.); da ako na prvom nadmetanju nije postignuta cena u visini procenjene vrednosti, sud će, na predlog stranke, odrediti novo nadmetanje na kome se stvari mogu prodati ispod procenjene vrednosti, ali ne ispod trećine te vrednosti (79. stav 2.); da predlog za drugo nadmetanje ili za prodaju putem neposredne pogodbe stranka može podneti u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja, odnosno od dana isteka roka koji je sud odredio za prodaju putem neposredne pogodbe (79. stav 4.); da ako se propisane stvari nisu mogle prodati na drugom nadmetanju, sud će naredna ročišta odrediti samo na predlog poverioca, da predlog za određivanje novog ročišta za nadmetanje poverilac ne može staviti pre isteka 30 dana od dana prehtodnog ročišta, niti po isteku tri meseca od tog dana , da će s ud obustaviti izvršenje ako stranke ne stave predlog za drugo nadmetanje ili za prodaju putem neposredne pogodbe u roku iz člana 79. stav 4. ovog zakona, odnosno ako poverilac ne stavi predlog u roku iz stava 2. ovog (član 80. st. 1, 2. i 3.); da je k upac dužan da cenu položi i stvari preuzme odmah po zaključenju nadmetanja, odnosno neposredne prodaje, da će službeno lice stvari predati kupcu i ako nije položio cenu, ako na to, na svoj rizik, pristane poverilac u granicama iznosa koji bi mu pripao iz postignute cene, da kupac u svakom slučaju postaje vlasnik kupljene stvari (član 81 st. 1, 2. i 3. ).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnositeljka ustavne žalbe poziva, krećući se u granicama postavljenog zahteva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na predmetni izvršni postupak, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za izvršenje 15. decembra 2003. godine i da izvršenje još uvek nije okončano ni posle više od deset godina.

Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud konstatuje da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja i stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da izvršni postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje podnošenjem predloga za izvršenje, a završava se namirenjem izvršnog poverioca ili donošenjem rešenja o obustavi postupka, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog sudskog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se trajanje postupka može smatrati razumnim ili ne, uzme u obzir celokupan period od dana podnošenja predloga za izvršenje nadležnom sudu, pa nadalje.

U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je ovo izvršenje trajalo više od deset godina, što samo po sebi ukazuje na to da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog zahteva za podnosioca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi mogla predstavljati prihvatljiv, odnosno opravdan razlog za ovako dugu trajanje izvršnog postupka.

U pogledu značaja predmeta spora, Ustavni sud nalazi da je podnosilac ustavne žalbe imao nesumnjiv i legitiman materijalnopravni interes da prinudno namiri svoje novčano potraživanje u postupku.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Izvršni postupak se smatra okončanim sprovođenjem izvršenja ili donošenjem rešenja o obustavi postupka u zakonom izričito propisanim situacijama, do čega u konkretnom slučaju nije došlo. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja više od deset godina je neefikasno delovanje Opštinskog suda u Arilju, a zatim i Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Arilju , nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju. Ustavni sud je najpre iz spisa predmeta utvrdio da je održano ukupno šest javnih nadmetanja radi prodaje pokretnih stavri. Međutim, nakon održanog prvog javnog nadmetanja nijedna stranka nije podnela predlog za održavanje drugog javnog nadmetanja u roku od 30 dana od dana prvog nadmetanja, u smislu člana 79. st. 2. i 4. tada važećeg Zakona o izvršnog postupku, te je sud u takvoj procesnoj situaciji bio dužan da obustavi postupak izvršenja i na taj način okonča postupak izvršenja i spreči dalje nepotrebno trajanje izvršnog postupka. Takođe, Sud je utvrdio da poverilac nakon održanog drugog javnog nadmetanja nije podneo predlog za određivanje sledećeg javnog nadmetanja u smislu člana 80. stav 1. navedenog zakona, te je sud i i ovoj procesnoj situaciji imao zakonsku dužnost da obustavi postupak izvršenja. Neprimenjivanje navedenih procesnih odredbi od strane redovnog suda imalo je za posledicu nepotrebno trajanje postupka izvršenja nakon prvog, odnosnog drugog javnog nadmetanja i zakazivanje još četiri ročišta za javnu prodaju stvari.

Zatim, s obzirom na to da je prodajom, dosuđivanjem i predajom određenih pokretnih stvari podnosiocu ustavne žalbe i uplatom novčanog iznosa od strane izvršnog dužnika, podnosiočevo novčano potraživanje bilo delimično namireno, to je sud bio dužan da po službenoj dužnosti sprovede druge radnje izvršenja radi namirenja preostalog novčanog potraživanja izvršnog poverioca, i to prodajom drugih popisanih i procenjenih pokretnih stvari izvršnog dužanika koji nisu bili predmet prodaje ili plenidbom novčanih sredstava sa računa izvršn ih dužnika, koje je predstavljalo drugo sredstvo izvršenje određeno u predlogu za izvršenje. Međutim to redovni sud nije uradio, i to u periodu od decembra 2006. godine do dana odlučivanja po predmetnoj ustavnoj žalbi.

Ustavni sud je imao u vidu da je izvršni dužnik (vlasnik privrednog društva) nakon prodaje određenih pokretnih stavari izvršnom poveriocu pokazao nameru i spremnost da namiri nenam ireni deo navčanog potraživanja izvršnog poverioca kako bi sprečio dalju prodaju njegovih pokretnih stvari, što je pokazao uplatom novčanog iznosa od 150.000,00 dinara i da je sud ostavio rok izvršni dužniku od 30 dana da namiri ostatak novčanog potraživanja, ali kako izvršni dužnik to nije učinio u ostavljenom roku , to je sud trebalo da nastavi sa sproveđenjem izvršenja na gore bliže opisani način. Doduše, ovde je i podnosilac ustavne žalbe trebao blagovremeno da obavesti sud da li je izvršni dužnik u ostavljenom roku namirio nenamireni deo potraživanja. Takođe, Sud je imao u vidu da podnosilac ustavne žalbe nije odmah po zaključenju nadmetanja niti u dužem vremenskom periodu preuzeo prodate pokretne stvari, ali takvo podnosiočevo pasivno ponašanje nije prestavljalo proceduralnu smetnju za dalje sprovođenje izvršenja, s obzirom na to da navedena činjenica nema uticaja na sam tok izvršenja i to je predstavlja lo isključivo njegov problem kao vlasnika kupljene stvari da li će preuzeti stvari ili ne, a ne problem sud i samog postupka izvršenja.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe kao izvršnog poverioca, Ustavni sud ukazuje da dominantna primena načela oficijelnosti u izvršnom postupku ne isključuje proaktivan odnos izvršnog poverioca u izvršnog postupku. Izvršni poverilac koji teži da efikasno ostvari svoje novčano potraživanje treba da pokaže inicijativu za efikasnim sprovođenjem izvršenja naročito u onoj fazi izvršenja u kojoj se u dužem vremenskom periodima ne sprovodi nijedna radnja izvršenja. U konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe je tek nakon tri godine od isteka roka u kome je izvršni dužnik trebao da namiri ostatak novčanog potraživanja obavestio izvršni sud da izvršni dužnik nije namirio deo nenamirenog potraživanja i da je potrebno da redovni sud nastavi sa sprovođenjem izvršenja. Takođe, njegova pasivnost u postupku izvršenja ogledela se i u tome da nije samoinicijativno postavio predlog za održavanje prvog, odnosno drugog javnog nadmetanja, zatim on nije u dužem vremenskom periodu preuzeo prodate pokretne stvari izvršnog dužnika, što samo pokazuje da podnosilac ustavne žalbe nije pokazao dovoljnu zainteresovanost da svoje pravo ostvari u ekspeditivnom roku.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinica u Arilju u predmetu I. 336/03, podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tačk i 1. izreke , a na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke je naložio Osnovnom sudu u Požegi – Sudska jedinica u Arilju u predmetu I. 336/03 da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona, odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede Ustavom zajemčenog prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nem aterijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka, zatim da je podnosilac ustavne žalbe tek nakon tri godine od isteka roka u kome je izvršni dužnik trebalo da namiri ostatak novčanog potraživanja obavestio izvršni sud da izvršni dužnik nije namirio deo nenamirenog potraživanja, i uopšte njegovo pasivno ponašanje tokom čitavog postupka izvršenja, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, socijalno-ekonomske prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

7. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti