Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti suda u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko šest godina. Odbijen je zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog doprinosa podnosioca odugovlačenju i konačnog povlačenja predloga za izvršenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija D raškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Tešića iz Užica, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. decembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Tešića i utvrđuje da je u izvršnom postup ku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 773/10 (ranije predmeti Opštinskog suda u Užicu I. 497/08 i I. 288/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Odbija se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Tešić iz Užica podneo je 23. maja 2012. godine, preko punomoćnika Violete Aleksandrić, advokata iz Užica, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnim postupcima koji su se u vreme podnošenja ustavne žalbe vodili pred Opštinskim sudom u Užicu u predmetima I. 497/08 i I. 288/09.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo: da je, u svojstvu izvršnog poverioca, u martu 2008. godine i februaru 2009. godine podneo predloge za izvršenje, koje je Opštinski sud u Užicu usvojio rešenjima I. 497/08 od 14. aprila 2008. godine i I. 288/09 od 3. marta 2009. godine; da je 25. decembra 2009. godine urgirao sprovođenje izvršenja; da do trenutka podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno. Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne štete, kao i troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Užicu I. 773/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3. 1. Činjenice koje se odnose na postupak u predmetu Osnovnog suda u Užicu I. 348/10:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu izvršnog poverioca, 25. marta 2008. godine Opštinskom sudu u Užicu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika G. P. iz Užica, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 126/08 od 25. februara 2008. godine, kojom je obavezana tužena G. P. iz Užica da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime duga isplati iznos od 31.500,00 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 8.840,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Opštinski sud je rešenjem I. 497/08 od 14. aprila 2008. godine usvojio predlog za izvršenje.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 348/10.

3. 2. Činjenice koje se odnose na postupak u predmetu Osnovnog suda u Užicu I. 773/10:

Podnosilac ustavne žalbe podneo je, u svojstvu izvršnog poverioca, 23. februara 2009. godine Opštinskom sudu još dva predloga za izvršenje protiv istog izvršnog dužnika, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlozi su podneti na osnovu pravnosnažne i izvršne presude tog suda P. 1236/08 od 19. decembra 2008. godine kojom je obavezana tužena G. P. iz Užica da tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na ime duga isplati iznos od 47.000,00 dinara , sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, kao i iznos od 9.770,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Opštinski sud je rešenjem I. 288/09 od 3. marta 2009. godine spojio postupke po predlozima za izvršenje od 23. februara 2009. godine i odredio predloženo izvršenje.

Službeno lice je izlazilo na teren 11. juna i 31. jula 2009. godine, ali nije izvršen popis pokretnih stvari, jer izvršni dužnik nije zatečen na označenoj adresi.

Nakon 1. januara 2010. godine i formiranja nove mreže sudova u Republici Srbiji, postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 773/10.

Na drugoj strani zapisnika o popisu i proceni od 11. juna 2009. godine stoji beleška službenog lica od 6. decembra 2010. godine: „poverilac je saglasan da se ne konstatuje nemaština do 1. 7. 2011. godine – odnosno da se ne izlazi na teren do tada“, kao i beleška od 27. decembra 2011. godine : „poverilac je saglasan da se rok za izvršenje odloži do 1. 4. 2012. godine da ne bismo odmah konstatovali nemaštinu, a sve u cilju da će dužnik steći neku imovinu radi naplate duga.“

Na zapisniku o popisu i proceni od 9. juna 2014. godine zabeleženo je da je izvršni poverilac pristupio u sud, te da je povukao predlog za izvršenje u celini nakon što je „upoznat da dužnik nema pokretnih stvari za popis radi namirenja duga.“

U službenoj belešci od 4. septembra 2014. godine navedeno je da „predmet I. br. 348/10 rešen spajanjem predmetu I. 773/10.“

Rešenjem Osnovnog suda u Užicu I. 773/10 od 4. septembra 2014. godine obustavljen je postupak izvršenja i ukinute su sve sprovedene radnje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njihovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe, kriterijumi su koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenih izvršnih postupaka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak, koji je pokrenuo podnosilac ustavne žalbe podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu 25. marta 2008. godine i 23. februara 2009. godine, a koji je okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Užicu I. 773/10 od 4. septembra 2014. godine, trajao šest godina i pet meseci.

Ustavni sud je ocenio da u ovom predmet u nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetim predlozima za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje kako bi izvršni poverilac namir io svoj a potraživanja.

Ustavni sud ocenjuje da su postavljeni zahtevi bili od značaja za podnosioca ustavne žalbe, s obzirom na to da je predlo zima za izvršenje traži o namirenje novčanih potraživanja utvrđenih pravnosnažnim presudama. Međutim, podnosilac se nije ponašao u skladu sa tim u postupku, imajući u vidu da nijedanput tokom trajanja postupka nije urgirao sprovođenje izvršenja, kako je to naveo u ustavnoj žalbi, već se saglasio sa predlogom „ da se ne izlazi na teren do 1. jula 2011. godine“, odnosno „da se rok za izvršenje odloži do 1. aprila 2012. godine“, kako proizlazi iz službenih beleški od 6. decembra 2010. godine i 27. decembra 2011. godine. Na taj način, podnosilac je doprineo dužini trajanja postupka. Pored toga, podnosilac je 9. juna 2014. godine povukao predlog za izvršenje.

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova, Ustavni sud nalazi da je dužem trajanju postupka ipak prvenstveno doprinelo neefikasno postupanje Opštinskog i Osnovnog suda u Užicu. Naime, nakon što je podnosilac 25. marta 2008. godine podneo prvi predlog za izvršenje, službeno lice je tek u junu 2009. godine, pošto je podnosilac podneo još dva predloga za izvršenje, izašlo na teren, radi popisa i procene pokretnih stvari izvršnog dužnika. Posle 31. jula 2009. godine, kada je službeno lice po drugi put izašlo na teren, popis i procena pokretnih stvari nisu ponovo pokušani do okončanja postupka, a od 27. decembra 2011. godine, kada se podnosilac saglasio da se „postupak odloži“ do 1. aprila 2012. godine, do obustave postupka, nije preduzeta nijedna druga radnja u cilju okončanja postupka namirenjem izvršnog poverioca.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Užicu u predmetu I. 773/10, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

5. Ispitujući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud smatra da samo utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava predstavlja pravično zadovoljenje podnosioca, posebno imajući u vidu njegov doprinos dužem trajanju postupka, pasivno ponašanje, te činjenicu da je postupak obustavljen zbog toga što je podnosilac povukao predlog za izvršenje. Stoga je Ustavni sud zahtev podnosioca za naknadu štete odbio kao neosnovan, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kao u tački 2. izreke.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo O dluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog neefikasnosti suda u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti