Odluka Ustavnog suda o povredi prava u parničnom postupku dugom osam godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko osam godina. Utvrđeno je da su, uprkos doprinosu podnositeljke, sudovi svojim neefikasnim postupanjem odlučujuće doprineli nerazumnoj dužini postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Paraskeve Dimitrijević iz sela Tanda, opština Bor, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 8. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Paraskeve Dimitrijević i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1329/05 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Paraskeva Dimitrijević iz sela Tanda, opština Bor, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, je 21. septembra 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodi pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1329/05, kao i zbog povrede više drugih ustavnih prava.

U ustavnoj žalbi se navodi: da je podnositeljka 30. maja 2003. godine podnela tužbu Opštinskom sudu u Boru u predmetu P. 1329/05, da je Opštinski sud u Boru presudu P. 1329/05 done o 10. septembra 2007. godine, da je podnositeljka blagovremeno izjavila žalbu 24. decembra 2008. godine , po kojoj drugostepeni s ud još uvek nije odlučio; da su zbog nepresuđenja u razumnom roku podnositeljki povređena ljudska prava i sloboda, i to: pravo na sudsku zaštitu iz člana 22. Ustava Republike Srbije, pravo na pravično suđe nje i pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. Ustava, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava; da su takođe povređena i prava iz čl. 1, 6, 13. i 17. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Podnositeljka predlaže da Ustavni sud utvrdi povredu njenog prava na suđenje u razumnom roku, kao i povredu „ljudskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom i zakonima Republike Srbije“, a traži i naknadu štete, kao i troškova za sastav ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije , ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1 . Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) je po svojoj sadržini istovetna sa odredb om člana 170. Ustava , a odredbom stava 2. istog člana je propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Kako su odredbama Ustava zajemčena prava koja su po svojoj sadržini u osnovi istovetna pravima iz odredaba Evropske konvencije na koja se u ustavnoj žalbi podnosilac poziva, to Ustavni sud povredu ovih prava u postupku ustavnosudske kontrole ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku uvidom u spise predmet a Osnovnog suda u Boru P. 720/11, ranije predmeta Opštinskog suda u Boru P. 1329/05, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari :

Podnositeljka ustavne žalbe je 30. maja 2003. godine, preko punomoćnika – advokata, podnela Opštinskom sudu u Boru tužbu protiv tuženih M. S, P. D. i R. Z, radi utvrđivanja udela u nepokretnoj i pokretnoj imovini po osnovu zajedničkog sticanja i poništaja ugovora o doživotnom izdržavanju. U toku postupka prekinut je postupak u odnosu na tećetuženu, koja je preminula 4. decembra 2003. godine.

Prvo ročište za glavnu raspravu u ovom postupku je održano 9. jula 2003. godine, a na ročištu 9. oktobra 2003. godine, a zatim i na ročištu 4. decembra 2003. godine, naloženo je punomoćniku tužilje – ovde podnositeljke ustavne žalbe da uredi tužbu u smislu člana 109. Zakona o parničnom postupku , što je ovaj učinio podneskom od 17. decembra 2003. godine.

Nakon održanih ročišta 9. marta i 4. maja 2004. godine, na ročište 9. juna 2004. godine nije pristupio punomoćnik tužilje, iako uredno pozvan, te je na predlog punomoćnika tuženih sud rešenjem P. 655/03 od 9. juna 2004. godine odredio mirovanje postupka.

Punomoćnik tužilje je 8. oktobra 2004. godine podneo predlog da se postupak nastavi, a ro čište 2. decembra 2004. godine je odloženo na njegovu molbu, da bi na sledećem ročištu 19. januara 2005. godine punomoćnik tužilje otkazao punomoćje.

Na ročište 3. marta 2005. godine stranke, ni njihovi punomoćnic i, nisu pristupili, te je sud do neo rešenje P. 655/03 kojim je utvrdio da je tužba povučena.

Rešavajući o žalbi tužilje protiv rešenja Opštinskog suda u Boru P. 655/03 od 3. marta 2005. godine, izjavljenoj 2. juna 2005. godine, Okružni sud u Zaječaru je rešnjem Gž. 1540/05 od 28. oktobra 2005. godine ukinuo ožalbeno rešenje, zbog bitne povrede parničnog postupak, tj. zbog toga što je prvostepeni sud greškom dostavio poziv za ročište punomoćniku tužilje koji je otkazao punomoćje, a ne novom punomoćniku.

U nastavku prvostepenog postupka pred Opštinskim sudom u Boru zakazano je 15 ročišta (6. februara, 23. marta, 8. maja, 6. juna, 6. septembra, 25. septembra, 6. novembra i 11. decembra 2006. godine i 18. januara, 21. februara, 10. aprila. 7. maja, 5. juna, 25. juna i 10. septembra 2007. godine) , od kojih je održano 13, a ročište 6. novembra 2006. godine nije održano zbog nedostatka procesnih pretpostavki i ročište 10. aprila 2007. godine - zbog sprečenosti postupajućeg sudije.

Nakon zaključenja glavne rasprave, Opštinski sud u Boru je doneo presudu P. 1329/05 od 10. septembra 2007. godine, kojom je odbio tužbeni zahtev podnositeljke i u jednom delu tužbu odbacio . Presuda je dostavljena punomoćniku tužilje 24. decembra 2008. godine.

Tužilja je izjavila žalbu protiv prvostepene presude 24. decembra 2008. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž. 5077/10 od 12. avgusta 2011. godine odbio žalbu tužilje kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu. Presuda je dostavljena punomoćniku tužilje 28. novembra 2011. godine.

4. Odredbama Ustava, na koje se poziva u ustavnoj žalbi , je utvrđeno : da s vako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale (član 22. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se j emči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave i utvrđuje da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu ( član 36. st. 1. i 2.) .

Odredbom člana 10. Zakona o parničnom postupku (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je važio u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku.

Odredbama Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjivao u toku osprenog postupka bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 30. maja 2003. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Boru, a da je okončan presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž. 5077/10 od 12. avgusta 201 1. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je postupak trajao osam godina i šest meseci, što znači da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja parničnog postupka prihvaćenih u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Međutim, Ustavni sud je i u ovom slučaju pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, koje je potrebno proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosioca.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmetni spor bio relativno složen, ali da činjenična i pravna pitanja o kojima je sud trebalo da se izjasni u ovom sporu i dokazni postupak koji je u tom cilju sproveo (uvidom u osporeni ugovor o doživotnom izdržavanju i rešenje tog suda o obustavi ostavinskog postupka iza pok. S. D, saslušanje m tužilje i tuženih u svojstvu parničnih stranaka, kao i saslušanje m sedam svedoka) sami po sebi ne mogu predstavljati opravdani razlog za tako dugo trajanje ovog postupka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnositeljku ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnositeljka nesumnjivo imala legitiman pravni interes da se o njenom tužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnositeljke ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljka takođe u izvesnoj meri doprinela dugom trajanju parničnog postupka.Tako je punomoćnik tužilje postupio po nalogu za uređenje tužbe od 9. oktobra 2003. godine tek posle više od dva meseca; usled propusta punomoćnika tužilje , 9. juna 2004. godine određeno je mirovanje postupka čime je postupak produžen za četi ri meseca; odlaganjem ročišta 2. decembra 2004. godine na molbu punomoćnika tužilje, a zatim otkazivanjem punomoćja usled čega nije rasp ravljano ni na sledećem ročišt u, postupak je produžen za još tri meseca. Na teret suda se ne može staviti ni odlaganje ročišta 7. maja 2007. godine radi eventualnog mirnog rešenja spora.

Ocenjujući postupanje suda u ovom postupku, Ustavni sud je našao da su, uprkos navedenom doprinosu podnositeljke ustavne žalbe, nadležni sudovi svojim neefikasnim i nedelotvornim postupanjem odlučujuće doprineli nerazumno dugom trajanju osporenog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da je Opštinski sud u Boru 3. marta 2005. godine doneo rešenje kojim se utvrđuje da je tužba povučena, a koje je moralo biti ukinuto zbog propusta suda , usled čega je trajanje postupka produženo za 11 meseci; da je prvostepeni sud presudu P. 1329/05 od 10. septembra 2007. godine dostavio punomoćniku podnositeljke posle više od 15 meseci od donošenja , tj. 18. decembra 2008. godine; da je odluka po žalbi protiv prvostepene presude dostavljena punomoćniku podnositeljke posle nešto manje od tri godine od izjavljivanja žalbe .

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu P. 1329/05 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu tvrdnji podnositeljke o povredi pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i povrede načela iz člana 22. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za za tvrdnju o povredi navedenih prava, već se već se ovim navodima u osnovi izražava nezadovoljstvo dugim trajanjem osporenog parničnog postupka. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, kao u drugom delu tačke 1. izreke, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe, zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka i doprinos podnositeljke trajanju postupka. Ustavni sud smatra da navedeni iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnih sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema osnova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Na osnovu svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava u parničnom postupku dugom osam godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti