Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i neosnovanosti

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Nadežde Klikovac. Deo protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu ispunjene pretpostavke, a deo protiv presude Upravnog suda odbačen je kao neblagovremen, jer je podnet nakon isteka zakonskog roka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nadežde Klikovac iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Nadežde Klikovac izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 11920/10 (2009) od 4. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/10 od 2. jula 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Nadežda Klikovac iz Beograda je 23. septembra 2010. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 11920/10 (2009) od 4. marta 2010. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/10 od 2. jula 2010. godine, zbog povrede prava na ljudsko dostojanstvo, prava na život, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama čl. 23. do 25, člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je Vrhovni kasacioni sud osporenim rešenjem Uzp. 54/10 od 2. jula 2010. godine odbacio kao nedozvoljen zahtev ovde podnositeljke ustavne žalbe za preispitivanje sudske odluke – osporene presude Upravnog suda U. 11920/10 (2009) od 4. marta 2010. godine, jer nisu ispunjeni uslovi za njegovo podnošenje propisani odredbom člana 49. stav 2. Zakona o upravnim sporovima, pa je stoga zahtev odbačen na osnovu odredbe člana 53. stav 1. istog zakona.

4. Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne osporava zakonski osnov za odbacivanje podnetog zahteva za preispitivanje sudske odluke, niti su navedeni bilo kakvi razlozi u pogledu istaknute povrede označenih ustavnih prava, koji bi se mogli dovesti u pravnu vezu sa osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/10 od 2. jula 2010. godine.

Ocenjujući tvrdnju podnositeljke iznetu u ustavnoj žalbi o pristrasnosti sudije Vrhovnog kasacionog suda S. A, koja je učestvovala u donošenju osporenog rešenja Vrhovnog kasacionog suda Uzp. 54/10 od 2. jula 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da ovaj navod nije potkrepljen nijednim dokazom, niti je podnositeljka dostavila dokaz da je u postupku odlučivanja o zahtevu za preispitivanje sudske odluke u upravnom sporu koji je prethodio izjavljivanju ustavne žalbe, tražila izuzeće navedene sudije. Stoga Ustavni sud nalazi da se ovaj navod podnositeljke ne može prihvatiti kao ustavnopravni razlog koji bi ukazivao na povredu prava na nepristrasan sud, kao element ustavnog prava na pravično suđenje.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv osporenog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Upravnog suda U. 11920/10 (2009) od 4. marta 2010. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o tužbi podnetoj protiv konačnog upravnog akta smatrati da su u upravnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe. Pri tome će se smatrati da su donošenjem odluke o zahtevu za preispitivanje sudske odluke podnetog protiv pravnosnažne odluke Upravnog suda iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, samo ukoliko je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o upravnim sporovima ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena podnošenjem tužbe protiv konačnog rešenja, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po tužbi u upravnom sporu.

Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju zahtev za preispitivanje sudske odluke koji je izjavila podnositeljka ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da se Zakonom o Ustavnom sudu propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnositeljka primila rešenje povodom izjavljenog vanrednog pravnog sredstva. Kako je podnositeljka ustavne žalbe osporenu presudu Upravnog suda U. 11920/10 (2009) od 4. marta 2010. godine primila, prema sopstvenim navodima, 21. maja 2010. godine, a ustavnu žalbu izjavila 23. septembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu protiv osporene presude odbacio kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević