Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Trajanje postupka od sedam godina i tri meseca nije nerazumno s obzirom na složenost predmeta, broj okrivljenih i doprinos samog podnosioca odugovlačenju postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dalibora Krezovića iz Pljevalja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. septembra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Dalibora Krezovića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 59/10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dalibor Krezović iz Pljevalja je 9. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Ivana V. Ćalovića, advokata iz Čačka, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji se, u vreme podnošenja ustavne žalbe, vo dio pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 59/10.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi: da je Okružno javno tužilaštvo u Čačku 14. februara 200 5. godine protiv njega podiglo optužnicu zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika; da po navedenoj optužnici krivični postupak pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 59/10 do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan; da on nijednom svojom radnjom nije doprineo dužini trajanja postupka, a da prvostepeni sud nije preduzeo sve zakonom predviđene mere da se sudski postupak efikasno okonča. Iz navedenog podnosilac ustavne žalbe zaključuje da mu je povređeno pravo iz člana 32. stav 1. Ustava.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog prava, kao i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu dokumentacije priložene uz ustavnu žalbu i odgovora Višeg suda u Čačku Su. VIII-34/14 od 6. marta 2014. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Okružno javno tužilaštvo u Čačku je 14. februara 2005. godine podiglo optužnicu protiv podnosioca ustavne žalbe i još deset lica, zbog više krivičnih dela (zloupotrebe službenog položaja, falsifikovanj a službene isprave i poresk e utaj a), koja je precizirana 15. maja 2007. godine.

Okružni sud u Čačku je, nakon održanog glavnog pretresa (11 puta zakazivan, od čega sedam puta održavan, a četiri puta odlagan usled nedolaska nekog od saoptuženih lica, od čega jednom i zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe) i sprovedenog dokaznog postupka, 30. maja 2007. godine doneo presudu K. 16/05, koja je 20. marta 2008. godine ukinuta rešenjem Vrhovnog suda Srbije Kž1. 2339/07 i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

U ponovnom postupku, glavni pretres je zakazivan šest puta i održan 25. maja 2010. godine i 22. marta 2011. godine, a četiri puta ni je ( tri puta usled nedolaska nekog od saoptuženih lica, od čega dva puta i zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, a jedanput zbog službene sprečenosti predsednika veća).

Presudom Višeg suda u Čačku K. 59/10 od 25. marta 2011. godine okrivljeni Dalibor Krezović, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen je krivim za izvršenje krivično g del a zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci. Istom presudom neki od optuženih su oglašeni krivim, neki su oslobođeni od optužbe, a prema nekima je optužba odbijena.

Apelacioni sud u Kragujevcu je, nakon održane sednice veća, 14. maja 2012. godine, doneo presudu Kž1. 2878/11 kojom je u jednom delu prvostepena presuda preinačena, ali je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe potvrđena.

Tokom trajanja krivičnog postupka, rešenjem Okružnog suda u Čačku Kv. 52/05 od 18. februara 2005. godine odlučeno je da se okrivljenima M.T, B.V, P.M, D.M. i G.P. sudi u odsustvu, koje rešenje je kasnije stavljeno van snage. Takođe, u odnosu na podnosioca ustavne žalbe krivični postupak je, zbog proteka vremena i odsustva okrivljenog, razdvojen rešenjem sudećeg veća od 5. marta 2007. godine, ali je 17. aprila 2007. godine ponovo spojen radi jednovremenog suđenja.

4. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog krivičnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je osporeni postupak u odnosu na podnosioca započeo 14. februara 2005. godine (kada je Okružno javno tužilaštvo u Čačku podiglo optužnicu), a da je okončan 14. maja 2012. godine, donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1. 2878/11, te da je u odnosu na podnosioca ustavne žalbe postupak ukupno trajao sedam godina i tri meseca. Navedeno, samo po sebi, može ukazati da postupak nije okončan u okviru standarda razumnog trajanja sudskog postupka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kome se raspravlja za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao i da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja postupka.

Ustavni sud je utvrdio da je navedeni krivični postupak vođen protiv 11 lica, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe. Podnosiocu ustavne žalbe je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, a ostalim okrivljenima, pored navedenog dela, i krivična dela falsifikovanje službene isprave i poreska utaja. Ustavni sud je dalje utvrdio i da je prvostepeni sud redovno zakazivao glavni pretres, ali da pretres nije bio redovno i održavan, zbog nedolaska okrivljenih, od čega tri puta i zbog nedolaska podnosioca. Imajući u vidu da su neki od okrivljenih imali prebivalište i boravište van Republike Srbije, prvostepeni sud je odredio da im se sudi u odsustvu. Po oceni Ustavnog suda, činjenica da je krivični postupak protiv podnosioca pokrenut zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja, te da je pored njega vođen postupak protiv još deset lica, nesporno ukazuje da su činjenična i pravna pitanja na koja je sud trebalo da odgovori u osporenom postupku takve prirode da ukazuju na složenost konkretnog krivičnog predmeta, te da mogu predstavljati opravdani razlog za duže trajanje ovog postupka.

Ustavni sud je ocenio da je, s obzirom na to da je bio okrivljeni u osporenom krivičnom postupku, podnosilac imao opravdani interes za efikasno odvijanje navedenog postupka i njegovo okončanje u što kraćem roku. Međutim, glavni pretres tri puta nije održan upravo zbog nedolaska podnosioca ustavne žalbe, pa je i to bilo od uticaja na dužinu trajanja postupka.

Imajući u vidu nesumnjivu složenost činjeničnih i pravnih pitanja koja su se postavila u krivičnom predmetu , okolnost da se postupak vodio protiv 11 okrivljen ih lica , od kojih su šestorica bili državljani Republike Crne Gore, zbog više krivičnih dela, dinamiku zakazivanja i vođenja pretresa od strane prvostepenog suda, kao i da je predmet optužbe razmatran dva puta pred dve sudske instance, te nesumnjiv doprinos okrivljenih, među kojima je i podnosilac ustavne žalbe, produžetku postupka, po oceni Ustavnog suda, ukupno trajanje krivičnog postupka od sedam godina i tri meseca se ne može, u okolnostima konkretnog slučaja, smatrati nerazumno dugim.

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je ocenio da u krivičnom postupku koji je vođen pred Višim sudom u Čačku u predmetu K. 59/10 nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Slični dokumenti

• Už 3212/2011: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog doprinosa okrivljenog dužini krivičnog postupka
• Už 4163/2011: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog dužine krivičnog postupka
• Už 3012/2014: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti ustavne žalbe zbog dužine krivičnog postupka