Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na pravično suđenje. Izvršni sud je proizvoljno primenio pravo kada je odbio predlog za izvršenje protiv Grada Niša, kao supsidijernog dužnika, sa obrazloženjem da poverilac nije prijavio potraživanje u stečajnom postupku primarnog dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Velimira Nikolića iz Gornjeg Matejevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Velimira Nikolića i utvrđuje da je rešenjima Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine i Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Nišu Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o prigovoru podnosioca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Velimir Nikolić iz Gornjeg Matejevca podneo je Ustavnom sudu, 8. maja 2014. godine, preko punomoćnika Miodraga Janjića, advokata iz Niša, ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine i Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu 465-196/91-04, u vanparničnom i izvršnom postupku koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima R. 500/05 i I. 5237/06, te u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Ii. 346/14.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da je pred upravnim organom Grada Niša podnosilac ustavne žalbe vodio postupak, radi vraćanja oduzetog poljoprivrednog zemljišta; da je, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP PIK „Niš“ iz Niša, a na osnovu izvršnog rešenja tog suda R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, kojim je obavezan DP PIK „Niš“ iz Niša da predlagačima, između ostalih i ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati određene novčane iznose na ime naknade za oduzeto poljoprivredno zemljište; da je izvršni postupak u predmetu I. 5237/06 obustavljen u novembru 2009. godine, zbog otvaranja stečajnog postupka nad izvršnim dužnikom DP PIK „Niš“ iz Niša; da je podnosilac, imajući u vidu Odluku Ustavnog suda Už -2769/2010 od 23. maja 2012. godine (u kojoj je Ustavni sud podnosioca koji se nalazio u bitno sličnoj pravnoj i činjeničnoj situaciji kao i on uputio da podnese novi predlog za izvršenje protiv Grada Niša – na koga je prešla obaveza iz izvršne isprave) podneo novi predlog za izvršenje, ali je osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine njegov predlog odbijen; da je po prigovoru podnosioca izjavljenom protiv rešenja Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine, taj sud osporenim rešenjem Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine potvrdio prvostepeno rešenje, sa obrazloženjem da podnosilac nije prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku, te da nije ispunjen uslov za nastanak obaveze supsidijernog dužnika, Grada Niša; da je na navedeni način izvršni sud arbitrerno primenio odredbe Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda i Zakona o obligacionim odnosima; da je podnosiocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom postupku koji se vodio pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša, a zatim u vanparničnom postupku Opštinskog suda u Nišu u predmetu R. 500/05, te u izvršnim postupcima koji su se vodili pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetu I. 5237/06 i Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Ii. 346/11. Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi rešenje Osnovnog suda u Nišu Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine i „naloži tom sudu“ da ponovo odluči o prigovoru izjavljenom protiv rešenja Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise predmeta Osnovnog suda u Nišu I. 346/14, Odluku Ustavnog suda Už-317/2009 od 17. marta 2011. godine, kao i Odluku Už- 2746/2014 od 7. jula 2016. godine, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na vanparnični postupak u predmetu R. 500/05

Pravni sledbenici pok. Mladena Nikolića iz Niša, pok. Nikole Nikolića i pok. Radomira Nikolića, obojice iz Gornjeg Matejevca, podneli su krajem jula i početkom avgusta 1991. godine zahteve Komisiji za vraćanje zemljišta Grada Niša da im se vrati u svojinu zemlja oduzeta domaćinstvu pok. Mladena Nikolića, Nikole Nikolića i Radomira Nikolića po rešenju Komisije PZF NO Sreza Niškog broj: 6020/1-64 od 19. marta 1961. godine, kao višak obradivog zemljišta.

Na osnovu rešenja Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevima za vraćanje zemljišta Grada Niša, na sednici održanoj 18. novembra 1998. godine, doneto je rešenje broj 465-196/91-04 kojim je, u stavu prvom izreke, vraćeno (taksativno navedeno) zemljište u svojinu pravnim sledbenicima ranijih vlasnika, među kojima i ovde podnosiocu ustavne žalbe (za zemljište površine 8422 m2), pa je obavezan je PIK „Niš“ iz Niša da navedeno zemljište ustupi u svojinu i preda u državinu navedenim licima u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti ovog rešenja, te je konstatovano da je Komisija za vraćanje zemljišta Grada Niša dužna da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja isto dostavi nadležnom sudu radi određivanja naknade. Navedeno rešenje je postalo pravnosnažno 30. avgusta 2002. godine.

Opštinski sud u Nišu je rešenjem R. 500/05 od 26. januara 2006. godine odredio naknadu za zemljište koje se ne može vratiti, a oduzeto je kao zemljišni maksimum, pa je obavezan krajnji korisnik PIK „Niš“ iz Niša da i ovde podnosiocu ustavne žalbe, između ostalih, isplati za površinu od 8422 m2 iznos od 13.677.328,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. februara 2005. godine do isplate, kao i da protivnicima predlagača naknadi troškove vanparničnog postupka.

Postupajući po žalbi krajnjeg korisnika od 14. marta 2006. godine, Okružni sud u Nišu je 21. jula 2006. godine doneo rešenje Gž. 1775/06, kojim je odbio žalbu i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, čime je pravnosnažno okončan vanparnični postupak.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak u predmetu I. 5237/06

Izvršni poverioci (među kojima i podnosilac ustavne žalbe) podneli su 23. oktobra 2006. godine Opštinskom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine protiv izvršnog dužnika PIK „Niš“ iz Niša i tražili da se izvršenje sprovede popisom, procenom i prodajom određenih nepokretnosti dužnika. Opštinski sud u Nišu je 25. oktobra 2006. godine doneo rešenje I. 5237/06 kojim je usvojio navedeni predlog za izvršenje.

Podneskom od 25. septembra 2008. godine izvršni poverioci su predložili da se obustavi izvršni postupak, jer nije sprovedeno izvršenje, te zbog toga što imaju saznanja da je izvršni dužnik saglasno čl. 2. i 4. Uredbe o postupanju državnih organa, organizacija i pravnih lica prema neaktivnim privrednim subjektima koja je doneta na osnovu Zakona o privatizaciji, brisan iz registra privrednih subjekata.

Opštinski sud u Nišu je iz izveštaja Agencije za privredne registre utvrdio da izvršni dužnik nije brisan iz registra privrednih subjekata, te je rešenjem I. 5237/06 od 3. juna 2009. godine odbacio predlog izvršnih poverilaca za obustavu postupka izvršenja određenog rešenjem istog suda I. 5237/06 od 25. oktobra 2006. godine.

Odlučujući o žalbi izvršnih poverilaca, Okružni sud u Nišu je rešenjem Gž. 3116/09 od 10. jula 2009. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnih poverilaca i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Nišu I. 5237/06 od 3. juna 2009. godine.

Rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5237/06 od 19. novembra 2009. godine prekinut je postupak izvršenja određen rešenjem istog suda I. 5237/06 od 25. oktobra 2006. godine.

Ustavni sud je takođe, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Nišu I. 5237/06, utvrdio da je Odlukom Ustavnog suda Už-317/2009 od 17. marta 2011. godine, u tački 1. izreke, usvojena ustavna žalba više lica, između ostalih i Velimira Nikolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je utvrđeno da je u postupcima koji su se vodili pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu broj 465-196/91-04, kao i pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima R. 500/05 i I. 5237/06 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena, a tačkom 2. izreke je odlučeno da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

3.3. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak u predmetu Ii. 346/14

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog dužnika, podneo je 14. februara 2014. godine Osnovnom sudu u Nišu predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave - rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, protiv izvršnog dužnika Grada Niša, na novčanim sredstvima izvršnog dužnika u iznosu od 13.677.328,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10. februara 2005. godine do isplate, i to preko izvršitelja.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine odbijen je, kao neosnovan, predlog za izvršenje izvršnog poverioca. U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je odredbom člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava vraćanja zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda propisano da u slučaju kada organizacija koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu, da će obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija; da iz navedene odredbe proizlazi da obaveza opštine, konkretno Grada Niša, na isplatu novčane naknade za oduzeto zemljište, odnosno zakonsko supsidijarno jemstvo nastaje u izvršnom postupku, i to kada se izvršenje radi ostvarivanja potraživanja prema primarnom obvezniku nije moglo sprovesti, odnosno kada se nije moglo sprovesti na sredstvima izvršenja iz člana 19. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, pa je usled toga postupak izvršenja u potpunosti obustavljen; da u konkretnom slučaju izvršni poverilac nije pružio dokaz, pravnosnažno rešenje o obustavi postupka izvršenja prema izvršnom dužniku DP „Pik“ Niš iz kojeg se može konstatovati nemogućnost naplate novčanog potraživanja od izvršnog dužnika, te da nema pravnog osnova da se dozvoli predloženo izvršenje prema Gradu Nišu kao izvršnom dužniku, i da se isti kao supsidijarni jemac obaveže i preuzme obavezu isplate novčane naknade za oduzeto zemljište; da je dužnik obaveze po navedenom rešenju DP „Pik“ Niš, ali kako izvršni poverilac nije, shodno odredbi člana 12. stav 3. navedenog Zakona, sudu priložila nijedan dokaz o tome da DP „Pik“ Niš nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu, to se samim tim i nije mogla aktivirati zakonska obaveza prema Gradu Nišu kao supsidijarnom dužniku, pa samim tim nije ispunjen uslov da se prema istom dozvoli predloženo izvršenje.

Osporenim rešenjem Osnovnog suda u Nišu Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine odbijen je, kao neosnovan, prigovor izvršnog poverioca izjavljen protiv rešenja tog suda Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je na osnovu navedene izvršne isprave, izvršni poverilac podneo predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika DP „Pik“ Niš, na osnovu koga je doneto rešenje o izvršenju, ali da je ovaj postupak izvršenja prekinut rešenjem Opštinskog suda u Nišu I. 5237/06 od 19. novembra 2009. godine, s obzirom na to da je nad izvršnim dužnikom otvoren stečajni postupak, a prema tada važećem Zakonu o stečajnom postupku; da je rešenjem Trgovinskog suda u Nišu St. 10/09 od 7. septembra 2009. godine određeno da se stečajni postupak prema stečajnom dužniku DP „Pik“ Niš u stečaju okonča bankrotstvom, te je započet postupak prodaje imovine stečajnog dužnika; da je iz potvrde Privrednog suda u Nišu St. 36/10 godine od 10. januara 2013. godine utvrđeno da izvršni poverilac nema status stečajnog poverioca, s obzirom na to da nije prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku prema stečajnom dužniku DP „Pik“ Niš, u stečaju; da činjenica da se stečajni postupak nastavlja unovčavanjem imovine stečajnog dužnika ukazuje na postojanje mogućnosti da se iz ostvarenih novčanih sredstava namire još neke obaveze stečajnog dužnika, te da je, samim tim, postojala i mogućnost da bude namireno i potraživanje izvršnog poverioca, iz čega proizilazi da nije dokazano da primarni dužnik nije mogao da izmiri svoju obavezu; da izvršni poverilac nije prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku, čime je postupio protivno odredbi člana 1007. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je predviđeno da je u slučaju stečaja glavnog dužnika poverilac dužan da prijavi svoje potraživanje u stečajnom postupku i o tome obavesti jemca, inače odgovara jemcu za štetu koju bi ovaj imao zbog toga; da stoga izvršni poverilac nije iskoristio sva sredstva kako bi svoje potraživanje naplatio od glavnog dužnika, odnosno nije prijavio svoje potraživanje u stečajnom postupku što je uslov za nastanak obaveze supsidijarnog dužnika; da je u Odluci Ustavnog suda Už-2769/2010 od 23. maja 2012. godine zauzet stav da je potrebno da izvršni poverilac podnese novi predlog za izvršenje u slučaju kad obaveza iz izvršne isprave pređe na novog izvršnog dužnika, ali ta činjenica nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnosilac ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona; da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne; da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine; da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (član 58.).

Zakonom o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 18/91, 20/92 i 42/98) propisano je: da se strankama, u smislu ovog zakona, smatraju raniji sopstvenik s jedne strane, i opština i poljoprivredna, odnosno druga organizacija kod koje se oduzeto zemljište nalazi, odnosno koja je otuđila to zemljište iz društvene svojine (u daljem tekstu: organizacija), s druge strane (član 5.); da kad komisija nađe da je zahtev osnovan, a da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje oduzetog zemljišta, niti da postoji mogućnost za davanje drugog odgovarajućeg zemljišta, rešenjem će utvrditi da podnosiocu zahteva pripada pravo na novčanu naknadu (član 7. stav 1.); da ako nije postignut sporazum o obliku i visini naknade, odmah po pravosnažnosti rešenja iz člana 7. ovog zakona organ će sve spise predmeta dostaviti mesno nadležnom opštinskom sudu, koji će u vanparničnom postupku odlučiti o naknadi, da je postupak pred sudom hitan, a da će se naknada odrediti na način i po propisima za utvrđivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost (član 9.); da u slučaju kad ranijem sopstveniku po odredbama ovog zakona pripada pravo na novčanu naknadu za oduzeto zemljište, isplata naknade pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade (član 12. stav 1.); da će u slučaju kad organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu iz stava 1. ovog člana, obavezu isplate te naknade izvršiti opština, a ako i ona to nije u mogućnosti, ovu obavezu izvršiće Republika Srbija (član 12. stav 3.).

Uredbom za sprovođenje Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda („Službeni glasnik RS“, br. 41/91, 44/91, 4/92, 8/97 i 103/03) propisano je da ukoliko pitanja postupka nisu zakonom, odnosno ovom uredbom drugačije uređena, primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (član 23.).

Zakonom o stečajnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 84/04 i 85/05) bilo je propisano: da stečajni poverioci svoja potraživanja prema stečajnom dužniku ostvaruju samo u stečajnom postupku (član 66. stav 1.); da se od dana pokretanja stečajnog postupka ne može protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, osim izvršenja koja se odnose na troškove stečajnog postupka, a da se takvi postupci koji su u toku prekidaju (član 73.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu kojim su osporena rešenja Osnovnog suda u Nišu Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine i Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je najpre utvrdio da podnosilac smatra da mu je navedeno ustavno pravo povređeno, zbog toga što je sud u osporenim rešenjima pogrešno primenio odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kao i Zakona o načinu i uslovima priznavanja prva i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda. Ispitujući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da vrši proveru utvrđenih činjenica i načina na koji su redovni sudovi protumačili pozitivno - pravne propise, sem ukoliko odluke tih sudova povređuju ili uskraćuju ustavna prava. To će biti slučaj kada odluka redovnog suda krši ustavna prava, tj. ukoliko je redovni sud pogrešno protumačio ili primenio neko ustavno pravo, ili zanemario to pravo, ako je primena zakona bila očigledno proizvoljna, ukoliko je došlo do povrede procesnih prava, ili ukoliko utvrđeno činjenično stanje ukazuje na povredu Ustava. Takođe, Ustavni sud naglašava da je van njegove nadležnosti da procenjuje pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko se ova ocena ne čini prima facie proizvoljnom, ali da njegov zadatak jeste da oceni da li su redovni sudovi primenili odredbe zakona proizvoljno ili ne. Polazeći od toga, Ustavni sud ukazuje da je potrebno ispitati da li je osporenim pojedinačnim aktima povređeno ili uskraćeno navedeno ustavno pravo podnosioca.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je najpre utvrdio da je potraživanje podnosioca ustavne žalbe nastalo na osnovu pravnosnažnog i izvršnog rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, koje je doneto u vanparničnom postupku u kojem je procesno svojstvo protivnika predlagača imao Grad Niš u ime DP „Pik“ Niš, a podnosilac ustavne žalbe, između ostalih, procesno svojstvo predlagača. Navedenim rešenjem, podnosiocu ustavne žalbe je utvrđena naknada za oduzeto zemljište sa zakonskom zateznom kamatom, koju je obavezan da isplati DP „Pik“ Niš, kao krajnji korisnik oduzetog zemljišta.

Ustavni sud je utvrdio da je Osnovni sud u Nišu kao razlog za donošenje osporenih rešenja istakao da se obaveza Grada Niša, kao supsidijernog dužnika na isplatu naknade za oduzeto zemljište podnosiocu, nije još uvek aktivirala, jer iz odredbe člana 12. stav 3. Zakona o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih obaveza iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda proizlazi da tek u slučaju da obveznik određene naknade nije u mogućnosti da je isplati, tu obavezu preuzima opština, odnosno Republika. Ovo stoga, jer je nad DP „Pik“ Niš pokrenut postupak stečaja 2009. godine, a podnosilac, kao izvršni poverilac, nije podneo dokaze o prijavi svog potraživanja u stečajnom postupku, niti je pokušao da naplati svoje potraživanje od DP „Pik“ Niš, kao primarnog dužnika, na osnovu čega bi se mogla konstatovati nemogućnost naplate novčanog potraživanja od krajnjeg korisnika oduzetog zemljišta. Shodno tome, stav je izvršnog suda da nema pravnog osnova da se dozvoli predloženo izvršenje prema Gradu Nišu, kao izvršnom dužniku i da se isti kao supsidij erni jemac obaveže i preuzme obavezu isplate novčane naknade za oduzeto zemljište na osnovu rešenja Opštinskog suda u Nišu R. 500/05 od 26. januara 2006. godine, jer je jedini dužnik obaveze DP „Pik“ Niš.

Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud za ljudska prava u presudi Rafailović i Stevanović protiv Srbije (38629/07 i 23718/08 od 16. juna 2015. godine) ponovio svoj već ranije zauzeti stav da „onda kada je presuda protiv države, njenih tela, ili istovetnih subjekata koji takođe ne uživaju dovoljnu institucionalnu i poslovnu nezavisnost od države, država mora preduzeti inicijativu da izvrši presudu u potpunosti i na vreme. [Ovo stoga što je] država neposredno odgovorna za njihove dugove i ne može da navodi ni nedostatak sopstvenih sredstava ni loš finansijski položaj dužnika kao izgovor za neizvršenje tih odluka“ (stav 61.). „Sud....podseća da se državnim organima ne mogu smatrati samo Vlada i centralni organi države [jer] državni organi mogu biti svi nacionalni državni organi ili organi lokalne samouprave koji vrše javna ovlašćenja, bez obzira na obim njihove autonomije vis-a-vis centralnih organa“ (stav 63.). Najzad, odgovornost države za dugove opština i drugih subjekata ili preduzeća pod upravom lokalnih organa je već utvrđena u jednom broju prethodnih presuda protiv drugih tuženih država (De Luca protiv Italije, broj 43870/04 od 24. septembra 2013. godine, stav 54; Yershova protiv Rusije, broj 1387/04 od 8. aprila 2010. godine, st. 71-72; Otychenko i Fedishchenko protiv Ukrajine, br. 1755/05 i 25912/06 od 12. marta 2009. godine, stav 26; Shmalko protiv Ukrajine, broj 60750/00 od 20. jula 2004. godine, stav 38.) (stav 64.).

Primenjujući navedeno na konkretan slučaj, a imajući u vidu odredbu člana 12. napred navedenog Zakona, Ustavni sud nalazi da isplata novčane naknade za oduzeto zemljište ranijem sopstveniku pada na teret organizacije koja koristi zemljište u momentu određivanja naknade, sem u slučaju da kada ta organizacija nije u mogućnosti da isplati novčana naknadu. U slučaju kada organizacija nije u mogućnosti da isplati novčanu naknadu, obaveza isplate naknade pada na opštinu, odnosno Republiku Srbiju. Shodno tome, Ustavni sud nalazi da je Zakonom svakako propisana obaveza Grada Niša, kao supsidijernog dužnika da isplati naknadu ukoliko DP „Pik“ Niš, kao primarni dužnik, nije u mogućnosti da obavezu izvrši, ali da u samom Zakonu ne postoji jasno određenje u kom trenutku se aktivira odgovornost supsidijarnog dužnika, odnosno da li je tek po okončanju stečajnog postupka (prema stanovištu izvršnog suda).

Ustavni sud je posebno imao u vidu da u izvršnom postupku u kojem su doneta osporena rešenja nije utvrđeno da li bi deobom stečajne mase, prema pravilima o namirenju stečajnih poverilaca, podnosiocu pripala određena naknada. Polazeći od navedenog, kao i činjenice da je rešenje kojim je određena naknada podnosiocu za oduzeto zemljište doneto još u januaru 2006. godine, Ustavni sud ukazuje da kako se stečajni postupak sprovodi nad stečajnim dužnikom koji je nesposoban za plaćanje i da se, saglasno odredbama ranije važećeg Zakona o stečajnom postupku, od dana pokretanja stečajnog postupka nije moglo protiv stečajnog dužnika, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvršenje, niti bilo koja mera postupka izvršenja u cilju namirenja potraživanja, te da se u konkretnom slučaju ne može govoriti o delotvornosti ovog pravnog sredstva, čak i u situaciji da je predmetno potraživanje bilo prijavljeno u tom postupku (ovakav stav Ustavni sud je zauzeo u svojoj Odluci Už-4543/2010 od 24. oktobra 2013. godine).

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da samim Zakonom nije propisana obaveza ranijeg sopstvenika da svoje potraživanje prijavi u stečajnom postupku, ukoliko je nad primarnim dužnikom otvoren stečajni postupak, niti je Zakonom uopšte određeno koji je to trenutak koji bi se smatrao „krajnjom nemogućnošću za isplatu“ na strani primarnog dužnika, Ustavni sud nalazi da je stanovište izraženo u osporenim aktima, prema kome podnosilac tek po okončanju predmetnog stečajnog postupka može zahtevati naknadu od Grada Niša, doneto na osnovu proizvoljnog pravnog zaključivanja izvršnog suda, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje. Istovetan stav Ustavni sud je zauzeo u svojoj Odluci Už-2746/2014 od 7. jula 2016. godine, a po ustavnoj žalbi podnositeljke koja je bila u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao i podnosilac u ovom predmetu.

Shodno navedenom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjima Osnovnog suda u Nišu Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine i Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke , prvi deo.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede navedenog prava mogu otkloniti samo poništajem rešenja Osnovnog suda u Nišu Ipv(I). 396/14 od 28. marta 2014. godine i određivanjem da Osnovni sud u Nišu ponovo odluči o prigovoru podnosi oca ustavne žalbe izjavljenom protiv rešenja toga suda Ii. 346/14 od 26. februara 2014. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

Imajući u vidu da će Osnovni sud u Nišu ponovo odlučiti o prigovoru podnosi oca ustavne žalbe izjavljenom protiv prvostepenog rešenja tog suda, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

7. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su se vodili pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu broj 465-196/91-04, kao i pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima R. 500/05 i I. 5237/06, Ustavni sud je utvrdio da je Odlukom Ustavnog suda Už-317/2009 od 17. marta 2011. godine, usvojena ustavna žalba više lica, između ostalih i Velimira Nikolića, ovde podnosioca ustavne žalbe, te je utvrđeno da je u postupcima koji su se vodili pred Komisijom za vraćanje zemljišta Grada Niša u predmetu broj 465-196/91-04, kao i pred Opštinskim sudom u Nišu u predmetima R. 500/05 i I. 5237/06 povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok je u preostalom delu ustavna žalba odbačena, a tačkom 2. izreke je odlučeno da se ova odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Imajući u vidu da podnosilac ustavnom žalbom osporava dužinu trajanja vanparničnog i izvršnog postupka o kojima je Ustavni sud već odlučivao, to je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, Sud u ovom delu odbacio ustavnu žalbu , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu Ii. 346/14, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava ustavnom žalbom trajao nepuna dva meseca, te je, stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustavnom sudu, i u ovom delu odbacio ustavnu žalbu kao očigledno neosnovanu, rešavajući takođe kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Povreda prava na pravično suđenje zbog proizvoljne primene prava u izvršnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti