Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavne žalbe i utvrdio povredu prava na imovinu. Propust države da omogući naplatu pravnosnažno dosuđenih potraživanja iz radnog odnosa u dugotrajnom stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća predstavlja povredu Ustavom zajemčenog prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4164/2017
27.09.2018.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnim žalb ama M. J . iz Leskovca, O . C . iz sela K, Brestovac, Z . P . iz sela V , Leskovac i M . S, Mi. S, B . K . i V . S, svih iz Leskovca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. septembra 201 8. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvajaju se ustavn e žalb e M. J, O . C, Z . P, M . S, Mi. S, B . K . i V . S . i utvrđuje da je u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u p redmetu St. 23/10 podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete, svakome u visini iznosa potraživanja priznatih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu St. 23/10, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde , u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Z. P . i Mi. S . izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1268/16 od 28. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4.St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine, ispravljenog rešenjem toga suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. M. J . iz Leskovca, O . C . iz sela K, Brestovac, Z . P . iz sela V, Leskovac i M . S, Mi. S, B . K . i V . S, svi iz Leskovca, podneli su Ustavnom sudu, 28. februara 2014. godine, posebne ustavne žalb e, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10. Podnosioci su istakl i zahtev za naknadu nematerijalne, kao i materijalne štete. Saglasno članu 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe su bile spojene radi zajedničkog rešavanja i zavedene u Ustavnom sudu pod brojem Už-1499/2014.

Nakon početka primene člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS “, broj 101/13), kojim je predviđeno novo pravno sredstvo za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku prema kome o povredi ovog prava, u postupku koji još uvek nije okončan, odlučuje nadležni redovni sud, Ustavni sud je ustupio navedene ustavne žalbe redovnom sudu na dalju nadležnost, radi rešavanja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji još uvek nije okončan.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine , ispravljenim rešenjem tog a suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine, odlučeno je o zahtevu predlagača u postupku radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava. Nakon pravnosnažnosti navedenog rešenja, Privredni apelacioni sud je 4. oktobra 2017. godine dostavio Ustavnom sudu predmet, radi odlučivanja o povredi prava na imovinu podnosilaca ustavne žalbe, kao i o zahtevu za naknadu materij alne štete.

Kako je T. S, advokat iz Leskovca , 16. maja 2017. godine, podnela novu ustavnu žalbu u ime Z. P . iz sela V, Leskovac i Mi. S . iz Leskovca protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1268/16 od 28. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4.St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine , ispravljenog rešenjem toga suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, koja je zavedena pod borjem Už- 4167/2017, to su i ustavne žalbe vraćene Ustavnom sudu 4. oktobra 2017. godine na dalji postupak zavedene pod istim brojem, radi zajedničkog rešavanja.

U ustavnoj žalbi od 16. maja 2017. godine se osporava odluka nadležnih sudova o visini naknade dosuđene podnosiocima u postupku po njihovom zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i predlaže Ustavnom sudu da ukine osporena rešenja i podnosiocima dosudi naknadu, kako materijalne štete u visini priznatih potraživanja u navedenom stečajnom postupku, tako i nematerijalne štete zbog „povrede časti i ugleda zbog višegodišnjeg maltretiranja pred sudovima“ u iznosu od po 3.000 evra , u dinarskoj protivvrednosti, kao i troškove postupka po zahtevu za zaštitu prava na s uđenje u razumnom roku i troškove sastava ustavne žalbe , u iznosima opredeljenim u ustavnoj žalbi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom po stupku, uvidom u dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosiocima ustavne žalbe su pravnosnažnim parničnim presudama dosuđena potraživanja po osnovu neisplaćene zarade prema tuženom DP „I. “ iz Leskovca. Neki od podnosilaca su , u svojstvu izvršnih poverilaca, vodili izvršne postupke pred Opštinskim sudom u Leskovcu protiv izvršnog dužnika DP "I ." iz Leskovca, radi namirenja potraživanja utvrđenih ovim presudama. Tokom 2009. godine nad dužnikom je otvoren postupak stečaja. Podnosiocima ustavne žalbe M. J, O . C, Z . P, M . S, Mi. S, B . K . i V . S . priznata su prijavljen a potraživanja i s vrstani su u četvrti isplatni red, a prema pravnosnažnom rešenju o glavnoj deobi, kao poveriocima četvrtog isplatnog reda, isplaćen im je deo priznatog potraživanja. Stečajni postupak nad stečajnim dužnikom još uvek nije okončan.

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4.St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine, koje je ispravljeno rešenjem toga suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, utvrđeno je da je predlagačima M. J, O . C, Z . P, M . S, M i. S, B . K . i V . S, u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 23/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je Privrednom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se stečajni postupak u predmetu iz stava prvog izreke što pre okončao; u stavu trećem izreke delimično je usvojen zahtev predlagača i utvrđeno im je pravo na primerenu naknadu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, kao i pravo na naknadu troškova postupka u iznosu od 26.730 dinara ; u stavu četvrtom izreke odbijen je kao neosnovana zahtev predlagača za isplatu primerene naknade preko iznosa dosuđenog u stavu trećem izreke; u stavu petom izreke odlučeno je da se , po pravnosnažnosti rešenja , spisi predmeta vrate Ustavnom sudu Republike Srbije na postupak po zahtevu predlagača za utvrđenje povrede prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, kao i zahtevu za naknadu materijalne štete.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž gp 1268/16 od 28. decembra 2016. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba predlagača – ovde podnosilaca ustavne žalbe i potvrđeno rešenje Privrednog apelacionog suda R4. St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine, koje je ispravljeno rešenjem tog suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine i odbijen zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ukazuje ustavnim žalbama, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da podnosiocima ustavnih žalb i namiri potraživanja po osnovu neisplaćene zarade koja su im utvrđena u stečajnom postupku , a protiv dužnika DP „I. “ iz Leskovca, koji je društveno preduzeće, u konkretnom slučaju, predsta vlja i povredu prava podnosilaca na mirno uživanje imovine zajemčenog odre dbom člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu M. J, O . C, Z . P, M . S, Mi. S, B . K . i V . S . od 28. februara 2014. godine usvojio, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosioci ustavnih žalbi imaju pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku, koji im nisu isplaćeni (videti , pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). S tim u vezi, Ustavni sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo svakog podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu St. 23/10, umanjen ih za iznose koji su im po tom osnovu isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. Ispitujući postojanje procesnih pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi Z. P . i Mi. S . od 16. maja 2017. godine izjavljenoj protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž. gp. 1268/16 od 28. decembra 2016. godine i rešenja Privrednog apelacionog suda R4. St. 185/15 od 19. novembra 2015. godine, ispravljenog rešenjem toga suda R4. St. 185/15 od 11. decembra 2015. godine, Ustavni sud je konstatovao da se navodima ustavne žalbe, pre svega, izražava nezadovoljstvo ovih podnosilaca iznosima koji su im u predmetnom vanparničnom postupku dosuđeni osporenim rešenjima na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud, najpre, ukazuje da je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, ustanovljen kao pravno sredstvo Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), preventivno-kompenzatornog karaktera, odnosno da pored ubrzanja postupka predviđa i mogućnost isplate primerene naknade zbog dugog trajanja postupka. Primarni cilj ovog pravnog sredstva jeste njegov preventivni karakter, odnosno ubrzanje i okončanje postupka. Po oceni Ustavnog suda, osnovanost i visina novčane naknade je stvar sudske procene takvog zahteva i zavisi od ponašanja podnosioca i postupanja suda u konkretnom postupku, složenosti predmeta i značaja spornog prava za podnosioca. Takođe, Sud je stanovišta da se naknada mora primeriti standardu života građana i materijalnim mogućnostima Republike Srbije. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už–2287/2015 od 15. jula 2015. godine).

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da su nadležni sudovi u ovom slučaju usvojili zahteve podnosilaca za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, naložili nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kakao bi se predmetni stečajni postupak okončao u najkraćem roku i podnosiocima dosudili naknadu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, te da su jasno obrazložili razloge na kojima temelje svoju odluku. Ustavni sud takođe primećuje da je dosuđena naknada niža u poređenju sa iznosima koje je u sličnim predmetima utvrđuje ovaj sud. Međutim, polazeći od same suštine naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje, kao i životnog standarda i materijalnih prilika u Republici Srbiji, Sud ocenjuje da vrednost dosuđenih iznosa od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, nije nerazumna, posebno ako se ima u vidu priroda i suština pravnog sredstva – zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i to da je Ustavni sud, rešavajući o ustavnim žalbama podnosilaca od 28. februara 2014. godine, ovom odlukom utvrdio povredu prava podnosilaca na imovinu i naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih u stečajnom postupku.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi kojima bi se argumentovala eventualna povreda prava na pravično suđenje, već se od Ustavnog suda, u suštini, traži da kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove još jednom preispita odluku o visini naknade nematerijalne štete. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio navedenu ustavnu žalbu Z. P . i Mi. S . jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u tački 3. izreke.

Imajući u vidu napred izneto, Ustavni sud nije tražio uređenje ustavne žalbe dostavljanjem nedostajućeg specijalnog punomoćja za njeno izjavljivanje od strane Mi. S, budući da to ne bi imalo za posledicu drugačij u odluku Suda.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Utvrđena povreda prava na imovinu zbog nemogućnosti naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti