Ustavna žalba: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu u delu koji se odnosi na suđenje u razumnom roku, utvrđujući da je trajanje parničnog postupka od skoro sedam godina prekomerno. Odgovornost za odugovlačenje pripisana je prvenstveno nedelotvornom postupanju prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, dr Goran Ilić, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Milan Marković, članovi V eća, u postupku po ustavnoj žalbi Milovana Bogdanovića iz Vrnjačke Banje, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. februara 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba Milovana Bogdanovića i utvrđuje da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kraljevu P. 514/08 (kasnije predmet Osnovnog sud a u Kraljevu P. 996/10 ), dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milovan Bogdanović iz Vrnjačke Banje je 22. septembra 2010. godine podne o ustavnu žalbu protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu P. 996/10 od 28. januara 2010. godine i presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 2425/10 od 31. maja 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, kao i prava na nasleđivanje, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 59. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da predmetna parnica traje od 2003. godine, zbog čijeg prekomernog trajanju je podnosiocu ustavne žalbe pričinjena šteta. Podnosilac takođe navodi da mu je osporenim presudama povređeno i pravo na nasleđivanje, jer su sudovi pogrešno utvrdili činjenice i pogrešno o dbili njegov tužbeni zahtev. Predložio je da Ustavni sud poništi osporene presude, ali zahtev za naknadu štete nije istakao.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Kraljevu P. 514/08 (sada predmet Osnovnog suda u Kraljevu P. 996/10) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 1. oktobr a 2003. godine Opštinskom sudu u Kraljevu (u daljem tekstu: Opštinski sud) tužbu protiv tuženog M. B, radi utvrđenja da je ugovorom o poklonu koji je zaključen sa tuženim povređen nužni deo tužioca, kao i da je tužilac, po osnovu sopstvenog sticanja i izgradnje vlasnik dve zgrade i štale na određenim katastarskim parcelama u KO Cvetka.

Prvo ročište za glavnu raspravu je održano 28. oktobra 2003. godine , dok je sledeće održano 26. decembra 2003. godine .

Tokom 2004. godine, pred Opštinskim sudom održana su tri ročišta za glavnu raspravu - 10. maja, 30. avgusta i 9. novembra, dok ročište zakazano za 4. mart nije održano, na molbu tužioca . Tužilac je 26. oktobr a 2004. godine p reinačio tužbu isticanjem novog tužbenog zahteva kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu nasleđa iza svoje pok. majke , on vlasnik više nepokretnosti.

Tokom 2005. godine održano je svih pet ročišta za glavnu raspravu koja su bila zakazana, a Opštinski sud je 15. decembra 2005. godine odre dio izvođenje dokaza geodetskim, poljoprivednim i građevinskim veštačenjem .

Ročište zakazano za 3. februar 2006. godine nije održano, jer su veštaci tražili odlaganje, dok je sud 5. aprila 2006. godine izvrš io uviđaj na licu mesta . Veštaci su tokom aprila i juna dostavili svoje nalaze Opštinskom sudu. Ročište zakazano za 4. septembar 2006. godine je održano , dok je ročište zakazano za

7. novembar 2006. godine odloženo da bi tužilac mogao da odgovori na protivtužbu koju je tuženi podneo. Do kraja 2006. godine, održano je još jedno ročište za glavnu raspravu - 20. decembra.

Opštinski sud je 1. februara 2007. godine , nakon održanog ročišta i zaključene glavne rasprav e, doneo presud u P. 1283/03 kojom je odbi o tužben e zahtev e tužioca, a usvojio protivtužben e zahtev e tuženog.

Postupajući po žalbama stranaka od 21. avgusta, odnosno 7. septembra 2007. godine , Okružni sud u Kraljevu je 28. februara 2008. godine doneo presudu Gž. 2004/07 koj om je odbio kao neosnovan u žalb u tužioca, a presud u Opštinskog suda P. 1283/03 od 1. februara 2007. godine potvrdio u stavu prvom i trećem, dok je istu presud u ukinuo u stavovima drugom, četvrtom, petom i šestom i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom, do kraja 2008. godine održana su dva ročišta za glavnu raspravu, dok ročište zakazano za 23. jun nije održano , jer tuženi nije bio uredno pozvan. Ročišta zakazana za 1. septembar i 5. novembar su odložen a radi pribavljanja dokumentacije od značaja od drugih državnih organa.

Tokom 2009. godine održana su tri ročišta za glavnu raspravu - 7. aprila, 15. septembra i 23. novembra, dok ročišta zakazana za 16. jun i 21. decembar nisu održan a, zbog potrebe tužioca da upozna sa sadržinom podnesaka tuženog.

Sada Osnovni sud u Kraljevu je 28. januara 2010. godine doneo presud u P. 996/10 kojom je u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužioca, dok je u stavu drugom izreke usvojio tužbeni zahtev tuženog. Opštinski sud je zatim 26. februara 2010. godine doneo rešenje P. 996/10 o ispravci rešenja o troškovima sadržanog u navedenoj presudi.

Nezadovoljan ishodom pred Opštinskim sudom, tužilac je 9. marta 2010. godine izjavio žalbu.

Viši sud u Kraljevu je rešenjem Gž. 491/2010 od 22. aprila 2010. godine spis e predmeta ustup io Apelacionom sudu u Kragujevcu, kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje po žalbi.

Apelacioni sud u Kragujevcu je doneo presudu Gž. 2425/10 od 31. maja 2010. godine kojom je odbio žalb u tužioca kao neosnovan u i potvr dio presud u Osnovnog suda u st avu prvom i stavu drugom izreke, dok je rešenje o troškovima postupka ukinu o, kao i rešenje o ispravci P. 996/10 od 26. februara 2010. godine, i predmet je u tom delu vraćen Osnovnom sudu u Kraljevu na ponovno suđenje.

Osnovni sud u Kraljevu je, ponovo odlučujući o troškovima postupka, 6. avgusta 2010. godine doneo rešenje P. 996/10 kojim je obavezao tuži oca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 166.700 dinara.

4. Ocenjujući najpre navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 1. oktobra 200 3. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu, a da je okončan rešenjem Osnovnog suda u Kraljevu P. 996/10 od 6. avgusta 2010. godine. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stanovišta da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak trajao šest godina i deset meseci, što samo po sebi ukazuje na njegovu prekomernu dužinu. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da je predmet ove parnice bi o nešto činjenično i pravno složeniji, uz napomenu da je sud morao da odluči i o protivtužbi, kao i da je bilo potrebno izvođenja dokaza različitim vrstama veštačenja. Takođe je, radi pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja, bilo potrebno saslušati veći broj svedoka.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je podnosilac imao legitiman pravni interes da se o njegovim tužbenim zahtevima odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac, koji je imao procesnu ulogu tužioca, nije doprin eo dugom trajanju parničnog postupka .

Dakle, za prekomernu dužinu trajanja postupka, odgovornost snosi pre svega Opštinski sud koji nije, u svim situacijama, preduzimao sve zakonom predviđene procesne mere koje su mu stajale na raspolaganju da se postupak efikasno okonča i da se o podnetoj tužbi i protivtužbi odluči bez nepotrebnog odugovlačenja. U prilog navedenoj tvrdnji, Ustavni sud napominje da je Opštinskom sudu bilo potrebno šest meseci da pismeni otpravak presude P. 1283/03 od 1. februara 2007. godine izradi i uruči strankama.

Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere u cilju razjašnjenja činjeničnog stanja i donošenja odluke. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom garantovanih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kraljevu u predmetu P. 514/08 , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je u ovom delu ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), odlučujući kao u prvom delu izreke, u granicama zahteva ustavne žalbe.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Osnovnog suda u Kraljevu P. 996/10 od 28. januara 2010. godine i presude Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž. 2425/10 od 31. maja 2010. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na nasleđivanje , zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 59. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje da je u postupku po ustavnoj žalbi, nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju. To istovremeno znači da formalno pozivanje na povredu ustavnih prava i sloboda, samo po sebi, ustavnu žalbu ne čini dopuštenom.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu navode ustavne žalbe kojima se ukazuje na to „da su sudovi pogrešno utvrdili činjenice i pogrešno odbili njegov tužbeni zahtev“, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac samo formalno poziva na povredu prava na pravično suđenje i prava na nasleđivanje , a da pri tom ne navodi nijedan razlog na kome zasniva svoje tvrdnje. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , kao u drugom delu izreke.

6. P olazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1 . tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević