Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio da država odgovara za dužinu izvršnog postupka i pred javnim izvršiteljem. Podnosiocima iz Bosilegrada povređena su prava na pravično suđenje i imovinu zbog nenamirenih potraživanja od državnog preduzeća.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4173/2020
29.05.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, dr Nataša Plavšić, dr Dragana Kolarić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama I. Z. i T. A, oboje iz Bosilegrada i S. S. iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 29. maja 2025. godine, doneo je

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba I. Z. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1356/19 od 20. februara 2020. godine podnosiocu ustane žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1356/19 od 20. februara 2020. godine.

3. Usvaja se ustavna žalba I. Z. i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 3593/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 863/16 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

4. Utvrđuje se pravo I. Z. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 3593/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 863/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

5. Utvrđuje se pravo I. Z. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 3593/16 od 23. novembra 2016. godine, umanjenog za iznose koji su mu po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

6. Usvaja se ustavna žalba T. A. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1342/19 od 20. februara 2020. godine podnositeljki ustane žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

7. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1342/19 od 20. februara 2020. godine.

8. Usvaja se ustavna žalba T. A. i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 649/17, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 253/17 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

9. Utvrđuje se pravo T. A. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 649/17, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 253/17. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

10. Utvrđuje se pravo T. A. ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 649/17 od 6. februara 2017. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

11. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4I. 1350/19 od 20. februara 2020. godine podnositeljki ustane žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

12. Poništava se rešenje Osnovnog suda u Vranju R4I. 1350/19 od 20. februara 2020. godine

13. Usvaja se ustavna žalba S. S. i utvrđuje se da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2573/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 427/16 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava.

14. Utvrđuje se pravo S. S. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu Ii. 2573/16, a nastavljen pred javnim izvršiteljem Stankom Filipovićem iz Vranja u predmetu Ii. 427/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

15. Utvrđuje se pravo S. S. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Vranju Ii. 2573/16 od 26. septembra 2016. godine, umanjenog za iznose koji su joj po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. I. Z. iz Bosilegrada i ostala lica navedena u uvodu i izreci ove odluke podneli su 10. aprila 2020. godine, preko punomoćnika D. D, advokata iz Bosilegrada, Ustavnom sudu ustavne žalbe protiv rešenja Osnovnog suda u Vranju R4I. 1356/19, R4I. 1342/19 i Ii. 1350/19, sva od 20. februara 2020. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava, u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnom sudom u Vranju u predmetima Ii. 3593/16, Ii. 649/17 i Ii. 2573/16, a nastavljeni u predmetima Ii. 863/16, Ii. 253/17 i Ii. 427/16 kod javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

U ustavnim žalbama podnosioci su naveli da su njihovi prigovori radi ubrzavanja izvršnih postupaka odbačeni, sa obrazloženjem da se sada vode pred javnim izvršiteljem, te da je sud propustio da svoja rešenja obrazloži i da je pogrešno primenio merodavno pravo. Od Ustavnog suda je traženo da usvoji ustavne žalbe, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i poništi osporena rešenja. Podnosioci su istakli zahtev za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, kao i zahtev za naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Vranju.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavne žalbe, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavnih žalbi, u svojstvu izvršnih poverilaca, podneli su Osnovnom sudu u Vranju predloge za izvršenje presuda Osnovnog suda u Surdulici– Sudska jedinica u Bosilegradu P1. 2/15 od 25. septembra 2015. godine, P1. 30/16 od 24. novembra 2016. godine i P1. 12/16 od 31. maja 2016. godine, a protiv izvršnog dužnika H. „J.“ AD Vranje, radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa.

Rešenjima Osnovnog suda u Vranju Ii. 3593/16 od 23. novembra 2016. godine, Ii. 649/17 od 6. februara 2017. godine i Ii. 2573/16 od 26. septembra 2016. godine usvojeni su predlozi izvršnih poverilaca.

Osnovni sud u Vranju je osporenim rešenjima R4I. 1356/19, R4I. 1342/19 i R4I. 1350/19, sva od 20. februara 2020. godine, odbacio prigovore radi ubrzavanja izvršnih postupaka kao nedozvoljene, sa obrazloženjem da su postupci pred sudom okončani i da javni izvršitelj nije sudija ili javni tužilac, kojima predsednik suda može da ukaže na razloge zbog kojih je povređeno pravo stranke u postupku i kojima može da naloži procesne radnje koje delotvorno ubrzavaju postupak, a sud nije ni ovlašćen da vrši nadzor nad radom javnog izvršitelja, već nadzor vrši nadležno ministarstvo.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je: da pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku, što uključuje i izvršni postupak, svaki učesnik po zakonu kojim se uređuje vanparnični postupak, a oštećeni u krivičnom postupku, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac samo ako su istakli imovinsko-pravni zahtev (u daljem tekstu: stranka) (član 2. stav 1.); da su pravna sredstva kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku prigovor radi ubrzavanja postupka (u daljem tekstu: prigovor), žalba i zahtev za pravično zadovoljenje (član 3. stav 1.); da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča (član 5. stav 1.); da prigovor sadrži podatke o predmetu suđenja koji ukazuju na to da sud nepotrebno kasni s odlučivanjem (član 6. stav 2. tač. 6)); da stranka podnosi prigovor sudu koji vodi postupak (član 7. stav 1.); da predsednik suda rešenjem odbacuje ili odbija prigovor bez ispitnog postupka, ili vodi ispitni postupak i da se prigovor odbacuje ako odsustvo nekog obaveznog elementa prigovora onemogućava da se po njemu postupa, zatim ako je prigovor podnelo neovlašćeno lice ili ako je preuranjen, te da protiv rešenja o odbacivanju prigovora nije dozvoljena žalba (član 8. st. 1. i 2.);

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.”

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbom člana 16. stav 1. istog zakona propisano je da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. tog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu tog zakona, smatra ustavnom žalbom.

5. U vezi s navodima ustavnih žalbi kojima se ističe povreda prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud, pre svega, naglašava da nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog, odnosno procesnog prava bila očigledno proizvoljna ili arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170.).

Ispitujući da li je Osnovni sud proizvoljno primenio merodavno pravo, Ustavni sud je, najpre, konstatovao da je Osnovni sud u Vranju ocenio da nije bilo uslova da se odlučuje o prigovoru podnosilaca radi ubrzavanja izvršnog postupka, jer taj postupak sprovodi javni izvršitelj, koji nije obuhvaćen odredbom člana 11. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a sud ne može da vrši nadzor nad njegovim radom, kao i jer je taj postupak okončan. S tim u vezi, Ustavni sud, još jednom, ukazuje na svoj stav da se faza sprovođenja izvršenja pred javnim izvršiteljem smatra sastavnim delom izvršnog postupka i da trajanje postupka pred javnim izvršiteljem može biti obuhvaćeno pravnim sredstvima iz Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i da je odredbom člana 128. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2015. godine, koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo propisano da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (videti Odluku Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018 godine, dostupna na internet stranici Ustavnog suda: www.ustavni.sud.rs).

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Ovakva odluka je utemeljena na razlozima datim u obrazloženju Odluke Ustavnog suda Už-7451/2016 od 25. oktobra 2018. godine. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavne žalbe i odlučio kao u tač. 1. i 6. i 11. izreke.

Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede navedenog ustavnog prava, u konkretnom slučaju, mogu otkloniti poništajem osporenih rešenja, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tač. 2, 7. i 12 izreke.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, isključena nadležnost „redovnih“ sudova za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, a što je ovde slučaj, Ustavni sud nije vratio predmet „redovnom“ sudu na ponovno odlučivanje o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku.

6. Odlučujući o povredi prava na suđenje u razumnom u izvršnim postupcima u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Osnovnom sudom u Vranju u predmetima Ii. 3593/16, Ii. 649/17 i Ii. 2573/16, a nastavljeni u predmetima Ii. 863/16, Ii. 253/17 i Ii. A 427/16 kod javnog izvršitelja Stanka Filipovića iz Vranja, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom.

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak. Dakle, svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su predmetni izvršni postupci u trenutku odlučivanja o prigovorima radi ubrzavanja postupka trajali preko dve godine, pri čemu u navedenom periodu priznata potraživanja podnosilaca iz radnog odnosa nisu namirena, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je, stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u osporenim izvršnim postupcima, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 3, 8. i 13. izreke.

7. Razmatrajući navode ustavnih žalbi sa aspekta povrede prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetnim izvršnim postupcima, Ustavni sud je ocenio da propust organa izvršnog postupka da obezbedi namirenje potraživanja podnosilaca koja potiču iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku sa pretežnim državnim, odnosno društvenim kapitalom, predstavlja povredu njihovog prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i utvrdio da je podnosiocima u osporenim izvršnim postupcima, povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tač. 3, 8. i 13. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u granicama zahteva postavljenih u ustavnim žalbama, Ustavni sud je u tač. 4, 9. i 14. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, i to u iznosu od po 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. 10. i 15. izreke, utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjima o izvršenju Osnovnog suda u Vranju, umanjenih za iznose koji su im po tim osnovima eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika H. „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog potrebe da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

10. Budući da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje i odredio otklanjanje štetnih posledica, Ustavni sud nije posebno razmatrao navode ustavnih žalbi koji se odnose na istaknutu povredu prava iz člana 36. Ustava.

11. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Slični dokumenti

• Už 5090/2019: Povreda prava na suđenje u razumnom roku i imovinu u Bosilegradu
• Už 15475/2021: Ustavna zaštita R. M. zbog blokade izvršnog postupka
• Už 15476/2021: Odluka suda o odgovornosti države u izvršnom postupku
• Už 8024/2020: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje više podnosilaca žalbi
• Už 15612/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava zbog nepoštovanja prethodne odluke istog suda
• Už 15320/2023: Povreda prava na imovinu u izvršnom postupku protiv „Jumka“
• Už 10384/2019: Povreda prava na suđenje u izvršnom postupku javnog izvršitelja