Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je kao neblagovremenu ustavnu žalbu izjavljenu protiv drugostepene presude. Rok za podnošenje žalbe računa se od dana prijema drugostepene odluke, s obzirom na to da je revizija podnosilaca kasnije odbačena kao nedozvoljena.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4177/2010
26.01.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika, dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milke Savić i Natalije Savić, obe iz Guberevca, Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. januara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milke Savić i Natalije Savić izjavljena protiv presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2835/07 od 26. avgusta 2008. godine, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1762/05.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milka Savić i Natalija Savić, obe iz Guberevca, Leskovac, preko punomoćnika Aleksandra Popovića, advokata iz Beograda, podnele su Ustavnom sudu 23. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2835/07 od 26. avgusta 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Leskovcu u predmetu P. 1762/05.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava, dok je u stavu 2. navedenog člana Zakona propisano da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe Ustavni sud je utvrdio da je Opštinski sud u Leskovcu presudom P. 1762/05 od 19. marta 2007. godine, u stavu prvom izreke delimično usvojio tužbeni zahtev, pa je obavezao tuženog AD za osiguranje „Takovo" da tužiocima Miroslavu Saviću i Slađani Savić naknadi nematerijalnu štetetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha, za duševne bolove zbog naruženosti i umanjenja životne aktivnosti, tužilji Nataliji Savić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime pretrpljenih fizičkih bolova, a tužilji Milki Savić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, na ime pretrpljenih fizičkih bolova i straha, sve u iznosima bliže označenim ovim stavom izreke, sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu drugom izreke ove presude odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa, dok je u stavu trećem izreke obavezan tuženi da tužiocima naknadi parnične troškove.

Okružni sud u Beogradu je osporenom presudom Gž. 2835/07 od 26. avgusta 2008. godine preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, pa je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete zbog pretpljenih fizičkih bolova, straha, duševnih bolova zbog naruženosti i umanjenja životne aktivnosti, dok troškovi postupka nisu dosuđeni.

Podnositeljke ustavne žalbe su kao tužilje podnele Vrhonom kasacionom sudu 31. oktobra 2008. godine reviziju protiv drugostepene presude.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev. 399/10 od 26. maja 2010. godine, u stavu prvom izreke odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužilja Milke Savić i Natalije Savić, ovde podnositeljki ustavne žalbe, izjavljenu protiv osporene drugostepene presude, dok je u stavu drugom izreke ovog rešenja ukinuta osporena drugostepena presuda u odnosu na tužioce Miroslava Savića i Slađanu Savić i predmet je u tom delu vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

4. Prema pravnom stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke o reviziji smatraće se da su u parničnom postupku iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a krećući se u granicama postavljenog zahteva, i imajući u vidu da je u konkretnom slučaju revizija u odnosu na podnositeljke ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe protiv presude Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2835/07 od 26. avgusta 2008. godine računa od dana dostavljanja drugostepene presude punomoćniku podnositeljki ustavne žalbe, a ne od dana kada je punomoćnik primio revizijsko rešenje. S obzirom na to da je punomoćnik podnositeljki osporenu drugostepenu presudu primio pre 26. maja 2010. godine kada je održana sednica Vrhovnog kasacionog suda, a da je ustavna žalba izjavljena 23. septembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

Ustavni sud ističe da na drugačije rešenje u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje i na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Naime, Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede navedenog prava izjavi i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle, dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, tada se blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan prijema osporenog pojedinačnog akta kojim se iscrpljuju pravna sredstva za zaštitu povređenih prava, odnosno na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava. Stoga je ustavna žalba odbačena primenom odredbe člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu i u delu kojim je traženo da se utvrdi da je u parničnom postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom povređeno pravo podnositeljki na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

U vezi sa razlozima koji su navedeni u prilog tvrdnje o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje, u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom, Ustavni sud smatra da se ti razlozi ne mogu prihvati kao razlozi koji imaju ustavnopravni karakter. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je revizija podneta 31, oktobra 2008. godine, a da je postupak pred navedenim sudom okončan 26. maja 2010. godine, dakle nakon godinu dana i osam meseci. Imajući u vidu navedeno, trajanje postupka po reviziji podnositeljki ustavne žalbe, po oceni Ustavnog suda, nije dovelo do povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava. Ustavni sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio i u tom delu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU

PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

sudija dr Agneš Kartag Odri

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti