Odluka Ustavnog suda o adekvatnosti naknade štete zbog dugog stečajnog postupka

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavne žalbe, smatrajući da iznos od 400 evra nije adekvatna naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku protiv društvenog preduzeća. Pozivajući se na praksu Evropskog suda, povećava naknadu na 800 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-418/2019
14.10.2021.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i Vesna Ilić Prelić, članovi Veća, u postupku po ustavn im žalb ama Lj. J, Z . L , M . N . i V . G, svih iz Leskovca i V . S . iz Vučja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. oktobra 2021. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Lj. J . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 21/19 od 12. aprila 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Usvaja se ustavna žalba Z. L . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 83/19 od 4. juna 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

3. Usvaja se ustavna žalba M . N . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 216/19 od 11. decembra 2019. godine podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

4. Usvaja se ustavna žalba V. S . i utvrđuje da je presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 157/19 od 26. septembra 2019. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

5. Utvrđuje se pravo Lj. J . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 21/19 od 12. aprila 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo Z. L . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 83/19 od 4. juna 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Utvrđuje se pravo M. N . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 216/19 od 11. decembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnositeljki ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

8. Utvrđuje se pravo V. S . na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 157/19 od 26. septembra 2019. godine, kao i za ostale iznose koji su podnosiocu ustavne žalbe eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

9. Odbacuje se ustavna žalba V. G . izjavljena protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 604/18 od 27. novembra 2018. godine i presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 140/20 od 6. avgusta 2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Lj. J . iz Leskovca i drugi podnosioci navedeni u uvodu i izreci ove odluke, podneli su u periodu od 14. januara do 27. decembra 2019. godine, preko punomoćnika F. N, advokata iz Leskovca , Ustavnom sudu ustavn e žalb e, protiv presuda Višeg suda u Leskovcu navedenih u tački 1. do 4. izreke, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), navedene ustavne žalbe spojio radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presud ama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnosilaca ustavnih žalbi radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koje su pro tiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 400 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate , sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Ustavnim žalbama se ističe da novčani iznos dosuđen osporenim presudama kao novčano obeštećenje zbog povrede prava podnosilaca na suđenje u razumnom roku ne može predstavljati adekvatnu naknadu za povredu navedenog prava, te su podnosioci i dalje zadržali status žrtve povrede prava na suđenje u razumnom roku. Predlažu da Ustavni sud usvoji ustavne žalbe, utvrdi da su osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu povređena prava podnosilaca iz člana 32. stav 1 . i člana 36. stav 1. Ustava i podnosiocima dosudi naknadu nematerijalne štete u iznosima za koje im je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa (od po 400 evra), kao i naknadu troškova sastava ustavnih žalb i u iznosu od po 90.000,00 dinara.

Podnositeljka, V. G . iz Leskovca podnela je 14. januara 2019. godine, preko punomoćnika F . N, advokata iz Leskovca, Ustavnom sud ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 604/18 od 27. novembra 2018. godine zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Predmet je zaveden pod brojem Už-418/2019.

Ista podnositeljka je 6. oktobra 2020. godine, preko istog punomoćnika, podne la Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 140/20 od 6. avgusta 2020. godine. Predmet je zaveden pod brojem Už-9821/2020.

Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda, ustavnu žalbu Už-9821/2020 spojio ranije podnetoj ustavnoj žalbi Už-418/2019, radi jedinstvenog postupanja.

Osporenim presudama Višeg suda u Leskovcu je pravnosnažno odlučeno o tužbama podnositeljke ustavne žalbe, V . G, radi isplate novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10, a koje su protiv Republike Srbije podnete u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, i to dosuđivanjem novčanog obeštećenja u iznosu od po 400 evra. Podnositeljka osporava navedene presude nezadovoljna visinom dosuđenog iznosa na ime novčanog obeštećenja, ističući da sud nije uzeo u obzir relevantnu praksu Evropskog suda za ljudska prava i nije pravilno primenio materijalno pravo.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavn e žalb e i priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjima Privrednog suda u Leskovcu usvojeni su prigovor i podnosilaca ustavnih žalb i i utvrđeno da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se kod tog suda vodi nad stečajnim dužnikom DP „V.“ iz Vučja u predmetu St. 11/10, a u kome su podnosi oci prijavi li svoj a potraživanje iz radnog odno sa prema stečajnom dužniku, koja su im u tom postup ku priznata.

Presudama Osnovnog suda u Leskovcu tužena Republika Srbija – Privredni sud u Leskovcu je obavezana da podnosiocima na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku u navedenom stečajnom postupku isplati iznos od po 400 evra, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, tužbeni zahtev preko dosuđenog je odbijen i obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od po 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Viši sud u Leskovcu je, osporenim presud ama iz tačke 1. do 4. izreke odbio žalbe parničnih stranaka i potvrdio ožalbene prvostepene presude Osnovnog suda u Leskovcu.

4. Odlučujući o ustavnim žalbama izjavljenim protiv presud a Višeg suda u Leskovcu iz tačke 1. do 4. izreke zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da se navodi podnosilaca o učinjenoj povredi označenog ustavnog prava zasnivaju na tome da je visina novčanog obeštećenja koja i m je dosuđena zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku nedovoljna i nepravična, odnosno da nije adekvatna .

U vezi osnovanosti ovih navoda i tvrdnji podnosi laca, a koji se odnose na osporen e presud e, Ustavni sud upućuje na stavove i ocene koji su detaljno izneti u Odluci Už-7309/ 2018 od 17. decembra 2020. godine, a koji se primenjuju u konkretnom slučaju .

Ustavni sud nalazi da su u konkretnom slučaju od značaja stavovi Evropskog suda za ljudska prava izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine).

Naime, Evropski sud se u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije prvi put izjašnjavao o tome da li je visina naknade neimovinske štete koja je, na osnovu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosuđena od strane „redovnih“ sudova, zbog neizvršenja/kašnjenja u izvršenju sudskih odluka u kojima je dužnik preduzeće sa isključivim ili većinskim državnim ili društvenim kapitalom, dovoljna i adekvatna. Razmatrajući prigovor gubitka statusa „žrtve“ Evropski sud je primetio da je iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra koji su domaći sudovi dosudili podnositeljki predstavke, niži od iznosa koje Evropski sud dosuđuje u sličnim predmetima, ali je naglasio da se pitanje adekvatnosti dosuđenog iznosa naknade mora ceniti u svetlu svih okolnosti slučaja, što uključuje ne samo trajanje konkretnog postupka, već i vrednost naknade koja se ocenjuje u kontekstu životnog standarda u određenoj državi, kao i činjenicu da će u okviru nacionalnog sistema ova naknada u principu biti dosuđena i isplaćena brže i ranije nego da o tome odlučuje Evropski sud (stav 23.). Zaključujući da se dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete od 800 evra može smatrati dovoljnim i adekvatnim za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te da je, posledično, podnositeljka predstavke izgubila status „žrtve“ u smislu člana 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Evropski sud je odbacio predstavku.

Ustavni sud nalazi da se, u situaciji kada se ustavnom žalbom, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, osporava presuda kojom je podnosiocima prav nosnažno dosuđeno novčano obeštećenje za neimovinsku štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku, a koja je utvrđena zbog nemogućnosti da u primerenom roku naplate svoj a prav nosnažno dosuđena potraživanj a iz radnog odnosa od poslodavca – dužnika koji je preduzeće sa isključivim ili većinskim društvenim ili državnim kapitalom, istaknuta povreda zajemčenog prava mora ispitivati primenom stavova Evropskog suda izraženih u odluci Stanković protiv Srbije. U tom smislu, u ovom ustavnosudskom predmetu ocena dosuđene visine naknade neimovinske štete nema karakter instancionog postupanja Ustavnog suda, već predstavlja mehanizam kojim se obezbeđuje da se zajemčena prava tumače u skladu sa praksom Evropskog suda kao međunarodne institucije koja nadzire njihovo sprovođenje. Ustavni sud ističe da je u cilju usklađivanja svoje prakse sa jedinstvenim pristupom Evropskog suda u rešavanju ovog spornog pitanja, na sednici održanoj 4. juna 2020. godine, doneo Odluku Už-277/2017 (objavljena na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni .sud.rs i u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 104/20), kojom je usvojio ustavne žalbe M. K, D. M. i S.J. i utvrdio da je podnosiocima osporenim rešenjima, kojima im je, primenom odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, dosuđena naknada na ime nematerijalne štete, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, jer dosuđena visina ne predstavlja dovoljnu i adekvatnu naknadu za pretrpljenu povredu prava na suđenje u razumnom roku, te se ne može smatrati da su njenim dosuđivanjem podnosioci izgubili status „žrtve“. Istom odlukom podnosiocima je utvrđeno pravo na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 800 evra u dinarskoj protivvrednosti, umanjenom za iznose koji su im već isplaćeni po istom osnovu.

Primenjujući prethodno izloženo na konkretan slučaj, a s obzirom na to da je podnosiocima ustavn ih žalb i povreda prava na suđenje u razumnom roku utvrđena zbog nemogućno sti da u primerenom roku naplate svoja potraživanja iz radnog odnosa od poslodavca – stečajnog dužnika koji je privredno društvo sa državnim kapitalom, Ustavni sud je utvrdio da je podnosioc ima osporenim presud ama Višeg suda u Leskovcu iz tačke 1. do 4. izreke, kojima im je na ime novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja je izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Privrednog suda u Leskovcu St. 11/10, pravnosnažno dosuđen iznos od po 400 evra u dinarskoj protivvrednosti, povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u prvom delu tač. 1. do 4. izreke.

5. Razmatrajući način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava, Ustavni sud se, takođe, poziva na obrazloženje Odluke Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine.

Ustavni sud je ocenio da je utvrđivanje prava podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u visini koju Evropski sud smatra dovoljnom i adekvatnom novčanom satisfkacijom zbog nemogućnosti naplate potraživanja u razumnom roku, najdelotvorniji način otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava.

Ustavni sud je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 5. do 8. izreke, utvrdio pravo podnosi laca ustavnih žalbi na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za iznos isplaćen po osnovu presuda Višeg suda u Leskovcu iz tač. 1. do 4. izreke, kao i za sve ostale iznose koji su podnosiocima ustavnih žalbi eventualno već isplaćeni po osnovu utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Imajući u vidu da je podnosiocima utvr đena povred a prava na pravično suđenje i prava na naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud nalazi da je bespre dmetno razmatranje ustavnih žalbi u odnosu na istaknut u povred u prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavne žalb e, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. do 4. izreke.

7. U odnosu na podnositeljku ustavne žalbe V . G, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 604/18 od 27. novembra 2018. godine pravnosnažno obavezana tužena Republika Srbija da tužilji na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St. 11/10 isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Takođe je , i presudom Višeg suda u Leskovcu Gžrr. 140/20 od 6. avgusta 2020. godine pravnosnažno obavezana tužena da tužilji zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u istom stečajnom postupku ponovo isplati iznos od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Ustavni sud ponovo ukazuje na tačku 4. obrazloženja ove Odluke i ističe da je Evropski sud za ljudska prava u Odluci u predmetu Stanković protiv Srbije od 19. decembra 2019. godine, predstavka 41285/19, donetoj u bitno sličnoj situaciji u kojoj je podnositeljka ustavne žalbe, zaključio da se podnositeljka predst avke ne može više smatrati žrtvom u smislu član 34. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u konkretnom slučaju u kome joj je dosuđen iznos od 800 evra zbog učinjene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene procesne pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje, rešavajući kao u tački 9. izreke.

8. U pogledu zahteva podnosilaca za naknadu troškova na ime sastava ustavnih žalbi, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato, pored mnogih drugih u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

9. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42 b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o adekvatnosti naknade štete zbog dugog stečajnog postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti