Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude u postupku koji traje preko sedam godina. Naložena je hitna realizacija izvršenja i dosuđena naknada štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4180/2011
11.07.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Romea Vučenova iz Futoga , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 11. jula 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Romea Vučenova i utvrđuje da je u parničn om postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 7261/03, kasnije P . 4803/07 i u izvršnom postupku koj i je vo đen pred O snovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 14925/10 povređeno pravo podnosi oca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Romeo Vučenov iz Futoga je 12. septembra 2011. godine, preko punomoćnika Dejane Spasojević Ivančić, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 7261/03, kasnije P . 4803/07 i u izvršnom postupku koji je vo đen pred O snovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 14925/10.

Detaljno iznoseći tok navedenih sudskih postupaka, podnosilac ustavne žalbe , između ostalog, navodi: da je 17. septembra 2003. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu podneo tužbu protiv tuženog poslodavca radi naknade štete zbog povrede na radu; da je podnetom tužbom tražio naknadu nematerijalne štete zbog pretrpljenih fizičkih bolova, pretrpljenog straha, pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti i pretrpljenih duševnih bolova zbog naruženosti; da je parnični postupak okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1503/10 od 26. maja 2010. godine tako što je žalba tuženog odbijena, a potvrđena presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4803/07 od 19. marta 2009. godine, kojom je njegov tužbeni zahtev delimično usvojen; da je podnošenjem predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu pokrenuo izvršni postupak; da je godinu dana nakon donošenja rešenja o izvršenju, Osnovni sud u Novom Sadu rešenjem I. 14925/10 od 18. jula 2011. godine obustavio izvršni postupak jer je izvršni dužnik brisan iz registra.

Podnosilac je predloži o da Sud usvoji ustavnu žalbu, ujedno ističući i zahtev za naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), kojim se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, spise parničnog predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4803/07 (inicijalno P. 7261/03) i spise izvršnog predmeta Osnovnog suda u Novom Sadu I. 14925/10, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

3.1. Činjenice i okolnosti koje se odnose na parnični postupak P. 4803/07

Tužilac Romeo Vučenov iz Futoga, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je 17. septembra 200 3. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog „MP SATURN“ DOO iz Novog Sada, radi naknade štete zbog povrede na radu. Po podnetoj tužbi formiran je predmet P. 7261/03. Tuženi je 30. oktobra 2003. godine dostavio odgovor na tužbu. Sud je 4. decembra 2003. godine održao pripremno ročište i do donošenja presude zakazao i održao još 10 ročišta za glavnu raspravu (3. marta, 20. maja , 16. juna, 4. oktobra i 12. novembra 2004, 27. januara, 17. marta, 8. jula, 13. oktobra i 14. novembra 2005. godine) . Na održanim ročištima saslušane su parnične stranke i predloženi svedoci, izvršen je uvid u pribavljenu dokumentaciju, određeno veštačenje po predlogu tužioca, na okolnosti zaštite na radu i medicinsko veštačenje od strane lekara ortopeda i neuropsihijatra. Stranke su se izjasnile u pogledu izvršenog veštačenja, saslušani su i veštaci i tužilac je nakon obavljenog medicinskog veštačenja podneskom od 14. oktobra 2005. godine precizirao tužbeni zahtev.

Opštinski sud u Novom Sadu je presudom P. 7261/03 od 14. novembra 2005. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti i za pretrpljeni strah u iznosima i na način određen u presudi, a za višak iznosa, od dosuđenih do traženih tužbenim zahtevom, tužilac je odbijen.

Pismeni otpravak presude dostavljen je parničnim strankama krajem decembra 2005. godine.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene presude.

Okružni sud u Novom Sadu je rešenjem Gž. 2289/06 od 7 juna 2007. godine ukinuo presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 7261/03 od 14. novembra 2003. godine u ožalbenom obavezujućem delu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, sa obrazloženjem u kojem je, između ostalog, navedeno da je pobijana presuda doneta uz bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer su razlozi o bitnim činjenicama nejasni i protivurečni, a zbog kog nedostatka se pobijana presuda nije mogla ni ispitati, te da činjenično stanje nije u potpunosti i na pravilan način utvrđeno, pa se samim tim nije mogla ispitati ni pravilnost primene materijalnog prava.

U ponovnom postupku pred Opštinskim sudom u Novom Sadu predmetu je dodeljen broj P. 4803/07. Do donošenja sledeće presude zakazano je 12 ročišta za glavnu raspravu (5. septembra, 5. oktobra, 14. novembra i 12. decembra 2007, 11. februara, 17. aprila, 2. jula, 10. oktobra i 5. decembra 2008, 19. januara, 5. marta i 19. marta 2009. godine) od kojih dva ročišta (od 11. februara i 20. oktobra 2008. godine) nisu održana, zbog toga što veštak nije u ostavljenom roku dostavio nalaz sa mišljenjem, odnosno što svedok nije bio uredno obavešten o održavanju ročišta. Na održanim ročištima sproveden je dokazni postupak u kojem su ponovo saslušane parnične stranke, saslušan je predloženi svedok, ponovo je određeno veštačenje od strane drugog veštaka iz oblasti zaštite na radu i naloženo je veštaku da utvrdi okolnosti pod kojim je došlo do povređivanja tužioca, pa su na ročištu održanom 19. marta 2009. godine veštaci usaglasili svoje nalaze o obavljenom veštačenju na okolnosti povređivanja tužioca.

Opštinski sud u Novom Sadu je presudom P. 4803/07 od 19. marta 2009. godine delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu na ime pretrpljenih fizičkih bolova, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, za pretrpljene duševne bolove zbog naruženosti i za pretrpljeni strah u iznosima i na način određen u presudi, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka, a za višak iznosa, od dosuđenih do traženih tužbenim zahtevom, tužilac je odbijen.

Tuženi je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž. 1503/10 od 26. maja 2010. godine odbio žalbu i potvrdio presudu Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4803/07 od 19. marta 2009. godine.

Pismeni otpravak drugostepene presude je 1. jula 2010. godine dostavljen parničnim strankama.

3.2. Činjenice i okolnosti koje se odnose na izvršni postupak Osnovnog suda u Novom Sadu I. 14925/10

Podnosilac ustavne žalbe je 23. septembra 2010. godine, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo Osnovnom sudu u Novom Sadu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „MP SATURN“ DOO iz Novog Sada, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Sadu P. 4803/07 od 19. marta 2009. godine, tražeći da se izvršenje sprovede popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i da sud pribavi od izvršnog dužnika izjavu o imovini. Po podnetom predlogu za izvršenje formiran je predmet I. 14925/10.

Osnovni sud u Novom Sadu je 28. septembra 2010. godine doneo rešenje kojim je usvojio podneti predlog za izvršenje, i odbio predlog izvršnog poverioca za dobijanje izjave o imovini.

Dopisom izvršnog suda od 4. oktobra 2010. godine naloženo je izvršnom poveriocu da plati taksu za predlog i odluku, a zaključkom od 10. oktobra 2010. godine mu je naloženo da predujmi troškove službenog lica, što je i učinio.

Službeno lice je 7. jula 2011. godine izašlo na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika i na zapisniku konstatovalo da su vrata firme zaključana.

Osnovni sud u Novom Sadu je rešenjem I. 14925/10 od 18. jula 2011. godine obustavio izvršni postupak protiv izvršnog dužnika „MP SATURN“ DOO iz Novog Sada, sa obrazloženjem da je proverom na veb-sajtu Agencije za privredne registre utvrđeno da je označeni izvršni dužnik brisan iz registra 9. decembra 2010. godine.

Pismeni otpravak navedenog rešenja je 16. avgusta 2011. godine dostavljen punomoćniku izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe.

4. Polazeći od toga da je ustavna žalb a izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre konstatuje da su ljudska i manjinska prava i slobode, među kojima je i pravo na suđenje u razumnom roku, i ustavna žalba kao pravni institut za njihovu zaštitu, ustanovljeni Ustavom Republike Srbije koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine, te je stoga i Ustavni sud nadležan da ispituje povredu ovog prava u periodu nakon stupanja na snagu Ustava. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja celinu i da započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, stav Ustavnog suda je da se u pogledu ocene razumne dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan stupanja na snagu Ustava. Pored toga, kako je ustavna žalba izjavljena i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je usledio nakon okončanja parničnog postupka, oni se moraju ceniti kao jedinstvena celina. Ustavni sud nalazi da je i Evropski sud za ljudska prava u svojoj praksi izrazio slično stanovište (videti presudu Evropskog suda od 19. marta 1997. godine, u predmetu '' Hornsby protiv Grčke'', broj aplikacije 18357/91, stav 40.). Dakle, za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, u konkretnom slučaju, bitan je ceo protekli period, od 17. septembra 2003. godine, kada je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Opštinskom Sudu u Novom Sadu u predmetu P. 7261/03, pa do donošenja rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu I. 14925/10 od 18. jula 2011. godine kojim je obustavljen izvršni postupak, iz čega proizlazi da su navedeni parnični i izvršni postupak zajedno trajali skoro osam godina. Pri tome je parnični postupak trajao preko šest i po godina, od podnošenja tužbe 17. septembra 2003. godine Opštinskom sudu u Novom Sadu do donošenja presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1503/10 od 26. maja 2010. godine, a izvršni postupak je trajao deset meseci, od podnošenja predloga za izvršenje Osnovnom sudu u Novom Sadu 23. septembra 2010. godine do donošenja rešenja o obustavljanju postupka 18. jula 2011. godine.

Navedeno trajanje parničnog postupka, samo po sebi, može da ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti ocenio da je dužini postupka presudno doprinelo neefikasno i nedelotvorno postupanje prvostepenog suda. Naime, prvostepeni sud je, u odnosnoj pravnoj stvari, do donošenja prve presude P. 7261/03 od 14. novembra 2005. godine , zakazivao ročišta za glavnu raspravu u periodima od po nekoliko meseci. Međutim, navedena prvostepena presuda je ukinuta rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 2289/06 od 7. juna 2007. godine, zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. Sledeću presudu prvostepeni sud je doneo nakon više od godinu i po dana od ukidanja prethodne i ona je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1503/10 od 26. maja 2010. godine.

Ustavni sud je našao da je predmetni postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen, jer je sud odredio nekoliko veštačenja, od strane veštaka različitih struka, u cilju utvrđivanja i razjašnjenja činjenica bitnih za presuđenje, za koje je bilo potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Međutim, Sud je ocenio da određena složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka, kao i da je sud bio dužan da obezbedi da veštaci u primerenom roku dostave svoje nalaze sa mišljenjem. Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo dužini trajanja postupka, kao i da je imao legitiman materijalni i moralni interes da sud u razumnom roku okonča parnicu koju je vodio radi naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari, nužno dovodi do zaključka da je u konkretnom slučaju parnica iz radnog odnosa neopravdano dugo trajala i da nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je prvenstveno posledica nedelotvornog i neefikasnog postupanja Opštinskog suda u Novom Sadu .

Po oceni Ustavnog suda, izvršni postup ak koji je vođen pred O snovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 14925/10 sam po sebi nije nerazumno dugo trajao , jer je postupak okončan za deset meseci.

Međutim, u vezi sa postupanjem suda u predmetnom izvršnom postupku, Ustavni sud je konstat ovao da izvršni sud nije preduzimao radnje u postupku u periodima od po nekoliko meseci, pa je, između ostalog, i rešenje o obustavljanju postupka I. 14925/10 od 18. jula 2011. godine doneo nakon više od šest meseci od kada je izvršni dužnik brisan iz registra (9. decembra 2010. godine).

U tom smislu, Ustavni sud naglašava da je dužnost suda da svaki postupak, a posebno postupak izvršenja, sprovede bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguje i da blagovremeno preduzme sve zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da se postupak okonča.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe u ukupno posmatrano, parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 7216/03, kasnije P. 4803/07 i u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu I. 14925/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je stoga, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ustavnu žalbu usvojio, odlučujući kao u tačk i 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno dužinu trajanja predmetnih sudskih postupaka i okolnost da je predmetni parnični postupak bio u izvesnoj meri činjenično složen . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog neažurnog i nedelotvornog postupanja sudova. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomsko-socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. Na osnovu navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45 . tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti