Povreda prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu. Iako je iznos izrečene kazne bio u granicama novog, blažeg zakona, sud je bio dužan da formalno primeni propis koji je povoljniji za učinioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4184/2010
09.05.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Preduzeće ''MEAT & TRADE'' D.O.O. iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

Usvaja se ustavna žalba ''MEAT & TRADE'' D.O.O. i utvrđuje da je presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 23871/10 od 27. jula 2010. godine povređeno pravo podnosio ca na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno članom 34. stav 2. Ustava Republike Srbije .

O b r a z l o ž e nj e

1. Preduzeće ''MEAT & TRADE'' D.O.O. iz Novog Sada podnelo je 2 3. septembra 2010. godine , preko punomoćnika Živka Berćana , advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu Prž. 23871/10 od 27. jula 2010. godine , zbog povrede prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu zajemčenog članom 34. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navod i da je kasnijim Carinskim zakonom dekriminalizovana radnja za koju je podnosilac oglašen odgovornim, s obzirom da kao carinski prekršaj u novom Carinskom zakonu ne postoji radnja izvršenja ''stavljanja robe koja je u postupku sa odlaganjem u slobodan promet, bez odobrenja carinskog organa'', za koji je podnosilac oglašen odgovornim, zbog čega je povređeno podnosiočevo pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 2. Ustava. Dalje se navodi da, ukoliko bi podnosilac eventualno mogao biti oglašen odgovornim, novijim zakonom zaprećene su novčane kazne u manjim iznosima.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odred ba člana 8 2. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) je po svojoj sadržini istovetna navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, iz sadržine ustavne žalbe i priložen ih dokaz a, utvrdio da se pred Ministarstvom finansija - Uprava carina – Carinarnica Novi Sad vodio prekršajni postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i odgovornog lica zbog četiri prekršaja iz člana 358. stav 1. Carinskog zakona u sticaju zbog toga što su robu stavljenu u carinski postupak sa odlaganjem stavili u slobodan promet bez odobrenja carinskog organa.

Rešenjem Ministarstva finansija - Uprava carina - Carinarnica Novi Sad P. 1625/07 od 29. septembra 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe kao pravno lice i B.P, direktor preduzeća kao odgovorno lice, oglašeni su odgovornim za četiri prekršaja iz člana 358. stav 1. Carinskog zakona u sticaju što su robu stavljenu u carinski postupak sa odlaganjem stavili u slobodan promet bez odobrenja carinskog organa, smeštenu pod carinski nadzor u privatna carinska skladišta uvoznika. Podnosiocu su zbog navedenih prekršaja prethodno utvrđene novčane kazne u iznosu od 500.000,00 dinara, 400.000,00 dinara, 300.000,00 dinara i 100.000,00 dinara, a potom mu je izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 1.300.000,00 dinara.

Osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 23871/10 od 27. jula 2010. godine odbijena je žalba punomoćnika okrivljenog pravnog lica ''MEAT & TRADE'' D.O.O. Novi Sad kao neosnovana, a rešenje Komisije za prekršaje Carinarnice Novi Sad Republike Srbije, Ministrastva finansija - Uprave Carina - Carinarnice Novi Sad P. 1625/07 od 29. septembra 2009. godine potvrđeno kao pravilno i na zakonu osnovano u odnosu na žalioca.

U obrazloženju osporene presude se , između ostalog, navodi: da je rešenjem Komisije za prekršaje Carinarnice Novi Sad Republike Srbije, Ministrastva finansija - Uprave Carina - Carinarnice Novi Sad P. 1625/07 od 29. septembra 2009. godine okrivljeno ''MEAT & TRADE'' D.O.O. Novi Sad sa sedištem u Novom Sadu kao pravno lice, kažnjeno jedinstvenom novčanom kaznom u iznosu od 1.300.000,00 dinara , a prethodno su mu primenom člana 38. Zakona o prekršajima utvrđene novčane kazne u iznosu od 500.000,00 dinara, 400.000,00 dinara, 300.000,00 dinara i 100.000,00 dinara zbog četiri prekršaja iz člana 358. stav 1. Carinskog zakona u sticaju izvršenih u vreme, mestu, na način i pod ok olnostima kako je bliže opisano u izreci prvostepenog rešenja; da je protiv rešenja o prekršaju punomoćnik preduzeća okrivljenog pravnog lica blagovremeno izjavio žalbu zbog zastarelosti vođenja prekršajnog postupka; da je sud ocenio da žalba nije osnovana; da je Komisija za prekršaje Carinarnice Novi Sad zaključcima od 4. avgusta 2004. godine pokrenula prekršajni postupak, te po sporvedenom postupku okrivljeno pravno lice oglasila odgovornim zbog četiri prekršaja iz člana 358. stav 1. Carinskog zakona 29. septembra 2009. godine; da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost vođenja prekršajnog postupka ; da je Komisija za prekršaje Carinarnice Novi Sad izvela sve potrebne dokaze koje je pravilno cenila, te pravilno utvrdila činjenično stanje i na njega pravilno primenila materijalno pravo, a potom da je okrivljenom pravnom licu pravilnom primenom Zakona o prekršajima odmerila pojedinačne novčane kazne i utvrdila novčane kazne ispod najmanje mere kazne propisane za navedeni prekršaj pravilno primenjujući odredbe o ublažavanju kazne i izrekla jedinstvenu kaznu koja predstavlja zbir prethodno utvrđenih pojedinačnih novčanih kazni .

4. Podnosilac smatra da mu je osporenom presudom povređeno pravo na pravnu sigurnost u kaznenom pravu iz člana 34. stav 2. Ustava, jer je Viši prekršajni sud u Beogradu pogrešno primenio materijalno pravo s obzirom na to da je bio dužan da primeni Carinski zakon koji je važio u vreme donošenja osporene presude koji je blaži za učinioca.

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, relevantne su sledeće ustavne i zakonske odredbe:

Odredbom člana 3 4. stav 2. Ustava utvrđeno je da se kazne određuju prema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca, te da se krivična dela i krivične sankcije određuju zakonom.

Odredb om člana 358. stav 1. Carinskog zakona (''Službeni glasnik'', br. 73/03, 61/05, 85/05, 62/06, 9/10 i 18/10) , koji je važio u momentu izvršenja prekršaja bilo je propisano da će se novčanom kaznom od jednostrukog do tro strukog iznosa vrednosti robe koja je predmet prekršaja kazniti lice koje robu stavljenu u carinski postupak sa odlaganjem stavi u slobodan promet bez ovlašćenja carinskog organa ili je upotrebi protivno uslovima iz ovlašćenja koje je izdao carinski organ (član 111. i član 113. stav 1.).

Odredbom člana 294. stav 9. Carinskog zakona (''Službeni glasnikk RS'' broj 18/10), koji je stupio na snagu 3. aprila 2010. godine i koji je važio u vreme donošenja osporene presude, propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 dinara do 1.500.000,00 dinara kazniti lice ako postupa kao da je roba stavljena u slobodan promet pre obavljanja formalnosti za stavljanje u slobodan promet i za plaćanje svih dažbina propisanih ovim zakonom, ili ne poštuje druge zakone ili mere trgovinske politike ili druge propise koji se odnose na uvoz robe (član 104.).

U sprovedenom prekršajnom postupku utvrđeno je da je prilikom kontrole skladišta 2. avgusta 2004. godine utvrđen manjak robe u skladištu, te da je veći deo robe stavljen u slobodan promet roba nad kojom carinski organ nije odobrio takav postupak što predstavlja radnju izvršenja prekršaja.

Međutim, posle učinjenog prekršaja izmenjen je propis, odnosno donet je novi Carinski zakon. Iako se na okrivljeno lice primenjuje propis koji je najblaži za učinioca, Ustavni sud konstatuje da nije došlo do tzv. dekriminalizacije radnje koja je ranije obuhvatala biće prekršaja. Ovo iz razloga što se radnja izvršenja i dalje sankcioniše kao prekršaj odredbama člana 29 4. stav 9. kasnijeg Carinskog zakona čiji činjenični opis , iako nije istovetan, sadrži sva obeležja bića prekršaja koji je podnosiocu stavljen na teret. Naime, okrivljeni se ne tereti pravnom kvalifikacijom nego činjeničnim opisom radnje iz koga proizlaze obeležja prekršaja. U konkretnom slučaju, opis nove radnje prekršaja, koji je u izvesnom smislu širi po kasnijem Carinskom zakonu u odnosu na prekršaj za koji je podnosilac kažnjen , ukazuje da u suštini nema diskontinuiteta u odnosu na prethodnu inkriminaciju. Stoga su, sa ustavnopravnog stanovišta, neutemeljene tvrdnje podnosioca da kasniji Carinski zakon ne propisuje kao carinski prekršaj radnju izvršenja za koju je podnosilac oglašen odgovornim.

Viši prekršajni sud je u osporenoj presudi detaljno obrazložio da su okrivljenom pravnom licu odmerene pojedinačne kazne propisane za navedeni prekršaj od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti robe što u konkretnom slučaju iznosi 7.113.796,02 dinara do 21.341.388,06 dinara, te je izvršeno višestruko ublažavanje kazne kada je podnosilac kažnjen ispod najmanje mere kazne jedinstvenom kaznom od 1.300.000,00 dinara, imajući u vidu da je Komisija za prekršaje ocenila da će se i blažim kaznama postići svrha kažnjavanja.

Međutim, u slučaju kada nova zakonska inkriminacija kaznenog dela nije nepovoljnija od one koja je važila u vreme izvršenja prekršaja, treba uporediti propisane kazne kako bi se utvrdilo koje su kazne blaže za učinioca.

Sud je u obavezi da primeni zakon koji predviđa blažu kaznu, saglasno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', br. 101/05, 116/08 i 111/09) kojom je propisano da se, ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje propis koji je najblaži za učinioca.

Prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja prekršaja bila je propisana novčana kazna od jednostrukog do trostrukog iznosa vrednosti robe, a novim zakonom je predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu od 10.000,00 do 1.500.000,00 dinara , pri čemu su kazne, u konkretnom slučaju, izrečene prema zakonu koji nije blaži za učinioca prekršaja. Međutim, kazna je učiniocu višestruko ublaž ena, te i pored činjenice da drugostepeni sud nije primenio propis koji je povoljniji za učinioca , izrečena je jedinstvena kazna koja se kreće u okvirima blažeg zakona, odnosno kasnije donetog Carinskog zakona koji predviđa novčanu kaznu od 10.000,00 do 1.500.000,00 dinara .

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, saglasno odredbama člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu i utvrdio da je osporen om presudom povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčeno odredbom člana 34 . stav 2. Ustava, ali da nema potrebe za otklanjanjem štetnih posledica, jer je zbog drastičnog ublažavanja novčane kazne, iznos izrečene novčane kazne u granicama zaprećene kazne po kasnijem zakonu koji je povoljniji za učinioca.

5. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti