Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova za sporove o doprinosima

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje. Poništeno je rešenje kojim su se redovni sudovi oglasili nenadležnim za tužbu radi uplate doprinosa, uz stav da takvi sporovi spadaju u sudsku nadležnost.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Šandora Dovičina iz Bačke Palanke, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. juna 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Šandora Dovičina i utvrđuje da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32 . stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine i određuje da Apelacioni sud u Novom Sadu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu P1. 101/10 od 19. maja 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Šandor Dovičin iz Bačke Palanke je 23. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Vladimira Radovića, advokata iz Bačke Palanke, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije , načela sudske zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda iz člana 22. stav 1. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno da se Viši sud u Novom Sadu rešenjem P1. 101/10 od 19. maja 2010. godine oglasio apsolutno nenadležnim za rešavanje spora, odbacio tužbu podnosioca i ukinuo s ve sprovedene radnje u postupku, a da je Apelacioni sud u Novom Sadu osporenim rešenjem Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine odbio žalbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje; da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, jer su zauzeli stav da ne postoji pravo na sudsku zaštitu, iako se radi o pravima iz radnog odnosa; da je podnosilac diskrimisan u odnosu na zaposlene o čijim tužbenim zahtevima je meritorno rešeno od dana podnošenja tu žbe do dana donošenja spornog rešenja.

Podnosilac ustavne žalbe je predložio da U stavni sud poništi osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine i da mu utvrdi pravo na naknadu štete, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i sa troškovima postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Viši sud u Novom Sadu je 19. maja 2010. godine doneo rešenje P1. 101/10, kojim se oglasio apsolutno nenadležnim za rešavanje tog spora, odbacio tužbu tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, i ukinuo sprovedene radnje u postupku.

Apelacioni sud u Novom Sadu je 28. juna 2010. godine, odlučujući o žalbi tužioca, doneo osporeno rešenje Gž1. 4290/10, kojim je odbio žalbu tužioca i potvrdio rešenje Višeg suda u Novom Sadu P1. 101/10 od 19. maja 2010. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se Viši sud u Novom Sadu pravilno oglasio apsolutno nenadležnim za rešavanje spora i odbacio tužbu tužioca, te ukinuo sprovedene radnje u postupku ; da budući da se radi o samostalnom tužbenom zahtevu kojim se traži obavezivanje tuženog da za tužioca izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije bilo mesta meritornom odlučivanju o takvom zahtevu, jer odlučivanje o uplati doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kao samostalnom zahtevu, ne spada u sudsku nadležnost, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud; da je Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji određeno da se poreski postupak koji se odnosi na utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, sprovodi po načelima i u skladu sa odredbma zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak, iz čega proizlazi da kada se tužbeni zahtev, kao u konkretnom slučaju, odnosi na obavezivanje poslodavca na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, nije nadležan sud opšte nadležnosti, jer se ne radi o sporu iz člana 1. Zakona o parničnom postupku; da je s obzirom na navedeno, tužilac mogao svoja prava da ishoduje u upravnom postupku i u upravnom sporu.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih načela i prava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava :

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (stav 1.); da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Pored navedenih ustavnih odredbi na koje se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, u ovoj ustavnosudskoj stvari je od značaja i odredba člana 6 0. stav 4. Ustava kojom je utvrđeno da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slu čaj prestanka radnog odnosa i da se niko tih prava ne može odreći .

Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe bitne su i sledeće odredbe zakona:

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09 ), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka i donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka (član 1.); da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsk u nadležnost, a da kad sud u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi domaći organ, oglasiće se nenadležnim, ukinuće sprovedene radnje u postupku i odbaciće tužbu (član 16. st. 1. i 2.).

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje („Službeni glasnik RS“ , br. 84/04, 61/05, 62/06, 7/08, 5/09, 7/09, 3/10, 4/11, 52/11, 101/11 i 7/12) propisano je : da se dorinosima obezbeđuju sredstva za finansiranje obaveznog oscijalnog osiguranja, i to penzijskog i invalidskog, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti (član 2.); da su sredstva doprinosa javni prihod, pod kontrolom i na raspolaganju organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osnovanih zakonima koji uređuju sistem obaveznog socijalnog osiguranja, za namene utvrđene u skladu sa tim zakonima (član 4.); da je obveznik doprinosa osiguranik i poslodavac ili isplatilac prihoda, na čiji teret se plaća doprinos (član 6. stav 1. tač. 1)); da je obveznik obračunavanja, odnosno plaćanja doprinosa osiguranik i poslodavac, odnosno drugi isplatilac prihoda koji je dužan da obračuna, odnosno plati doprinos u svoje ime i u svoju korist ili u svoje ime, a u korist osiguranika (član 6. stav1. tač. 2)); da je obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene, izabrana, imenovana i postavljena lica i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove poslodavac, a da je poslodavac dužan da doprinose iz stava 1. ovog člana obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, po propisima koji važe u momentu is plate tih primanja (član 51. st. 1. i 2.); da se u pogledu utvrđivanja, naplate i povraćaja doprinosa, pravnih lekova, kamate, kaznenih odredbi i drugih pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, izuzev odredaba koje se odnose na poreska oslobođenj a, olakšice i otpis, primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje porez na dohodak građana, odnosno zakona koji uređuje poreski postupak i poresku administraciju, ako ovim zakonom pojedina pitanja nisu drukčije uređena (član 65.).

Članom 3. Zakona o poreskom postu pku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12 i 93/12) propisano je: da ako je drugim zakonom pitanje iz oblasti koju uređuje ovaj zakon uređeno na drukčiji način, primenjuju se odredbe ovog zakona (stav 1.) ; da ako ovim zakonom nije drukčije propisano, poreski postupak se sprovodi po načelima i u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak (stav 2.).

Zakonom o radu („Službeni glasnik RS“ , br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je: da zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom (član 12. stav 1.); da se zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. a da se pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade ( član 105. st. 1. i 2.).

Članom 2. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“, br. 62/06, 63/06, 115/06, 101/07 i 99/10) propisano je: da se plata državnih službenika i nameštenika sastoji od osnovne plat e i dodataka na platu (stav 1.); da se u platu uračunavaju i porezi i doprinos i koji se plaćaju iz plate (stav 2.).

Odredbom člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08, 104/09, 101/10, 31/11, 78/11 i 101/11) propisano je da o snovni sud u prvom stepenu sudi: u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi štete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

5. Imajući u vidu ustavnopravne razloge na kojima podnosilac temelji tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je ocenio da se on u suštini žali na primenu procesnog prava .

Ustavni sud konstatuje da je identično činjenično i pravno stanje - odbacivanje tužbe podnete radi uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, već razmatrao u svojoj Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine, koja je objavljena na internet stranici Ustavnog suda (www.ustavni.sud.rs). Ustavni sud je u pomenutoj odluci zaključio da su doprinosi koje je poslodavac u obavezi da obračuna i uplati u svoje ime, a u korist zaposlenog sastavni deo zarade (plate). Polazeći od iznetog, Ustavni sud je u navedenoj odluci istakao da ne može da prihvati stanovište drugostepenog suda da se zaposleni zahtevom za uplatu doprinosa mogao obratiti jedino organu uprave iz razloga što Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kojim je uređen postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda, u koje spadaju i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, upućuje na primenu pravila opšteg upravnog postupka. Ustavni sud je tom prilikom ukazao da su doprinosi kao integralni deo zarade svrstani u kategoriju prava koja pripadaju građanima po osnovu rada, te da kao takvi uživaju zaštitu u smislu člana 60. stav 4. Ustava, pa je s tim u vezi, a imajući u vidu odredbu člana 22. stav 3. Zakona o uređenju sudova, izrazio mišljenje da je prvostepeni sud opšte nadležnosti nadležan da postupa i u onim slučajevima kada se predmet spora isključivo odnosi na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Stoga je Ustavni sud u citiranoj odluci ocenio ustavnopravno neprihvatljivim odbijanje redovnih sudova da postupaju u sporovima po osnovu rada, nalazeći da se na taj način sužava pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje.

S obzirom na to da se razlozi dati u Odluci Už-3506/2012 od 21. februara 2013. godine u vezi sa povredom prava na pravično suđenje odnose i na ovaj slučaj, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine, usled proizvoljne primene procesnog prava, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava . Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), usvoji o ustavnu žalbu u odnosu na istaknutu povredu prava na pravično suđenje, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ocenjujući postojanje povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje da je osporenim pojedinačnim aktom podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocu ustavne žalbe zbog nekog njegovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navod podnosioca ustavne ža lbe o povredi načela sudske zaštite iz člana 22. stav 1. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i poništio osporeno rešenje .

7. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke poništio rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 4290/10 od 28. juna 2010. godine i odredio da Apelacioni sud u Novom Sadu donese novu odluku o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Novom Sadu P1. 101/10 od 19. maja 2010. godine.

8. U vezi sa zahtevom podnosioca ustavne žalbe za naknadu štete zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud nalazi da je zahtev podnosioca za naknadu štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosioca nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom.

9. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o nadležnosti sudova za sporove o doprinosima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti