Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepotpune revizije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je revizija odbačena kao nepotpuna. Revizija, koju je podneo advokat, nije bila potpisana, već samo overena pečatom, što je u skladu sa zakonom razlog za odbacivanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4189/2010
14.04.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Rankovića iz Niša, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Rankovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 359/10 od 11. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Ranković iz Niša je 23. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Zorana Đorđevića, advokata iz Niša, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 359/10 od 11. februara 2010. godine, zbog povrede prava na jednaku zaštitu prava i prava na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 36. Ustava Republike Srbije.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 359/10 od 11. februara 2010. godine odbačena kao nepotpuna revizija tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Nišu Gž. 2257/2008 od 4. jula 2008. godine. Kako je advokat dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaki podnesak koji je sam sastavio, prema odredbi člana 20. Zakona o advokaturi, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nedostatak potpisa advokata na reviziji, čini izjavljenu reviziju nepotpunom.

4. U prilog tvrdnje da su osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 359/10 od 11. februara 2010. godine povređena označena ustavna prava, u ustavnoj žalbi je navedeno da je punomoćnik tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, potpisao i overio sve primerke izjavljene revizije, koju bi da je bila neuredna odbacio prvostepeni sud i da bi na to ukazao punomoćnik tuženih u odgovoru na reviziju. Uz ustavnu žalbu su, kao dokazi, dostavljeni primerak revizije potpisane i overene pečatom advokata Zorana Đorđevića i odgovor punomoćnika tuženih na reviziju.

Ustavni sud je utvrdio da se u spisima predmeta Osnovnog suda u Nišu P. 6969/07, nalazi primerak izjavljene revizije, koji nije potpisan od strane advokata Zorana Đorđevića, već je samo overen pečatom tog advokata na prvom listu podneska. Stoga navodi podnosioca i primerak revizije dostavljen uz ustavnu žalbu očigledno ne odgovaraju stanju u parničnim spisima.

Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) ( u daljem tekstu: ZPP) propisano je: da se tužba, protivtužba, odgovor na tužbu i pravni lekovi podnose u pismenom obliku (podnesci), da podnesci moraju biti razumljivi i moraju sadržavati sve ono što je potrebno da bi se po njima moglo postupiti, a da naročito treba da sadrže: označenje suda, ime i prezime, naziv firme, prebivalište ili boravište, odonosno sedište stranke, njihovih zakonskih zastupnika i punomoćnika ako ih imaju, predmet spora, sadržinu izjave i potpis podnosioca (član 100. st. 1. i 2.); da ako je podnesak nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud će stranci koja nema punomoćnika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije drugačije određeno, da se odredbe ovog člana ne primenjuju ako stranka ima punomoćnika koji je advokat, da će kada je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumljiv ili ne sadrži sve što je potrebno da bi se po njemu moglo postupiti, sud odbaciti (član 103. st. 1. i 6.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, osim iz člana 389. ovog zakona, odbaciti predsednik veća prvostepenog suda, bez održavanja ročišta (član 401. stav 1.); da će neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciti revizijski sud rešenjem ako to, u granicama svojih ovlašćenja (član 401), nije učinio prvostepeni sud (član 404.).

Odredbom člana 20. Zakona o advokaturi („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 26/98, 69/2000, 11/02, 72/02) propisano je da je advokat dužan da stavi svoj potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koji je sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.

Ustavni sud konstatuje da iz navedenih zakonskih odredaba proizlaze obavezni elementi koje mora da sadrži svaki podnesak u pogledu svoje sadržine da bi ga sud mogao smatrati urednim i posledice neurednosti podneska, koji je u ime stranke obavezan da podnese punomoćnik koji je advokat. Polazeći od navedenog, izjavljivanje revizije od strane advokata, koji nije potpisao primerak podneska predat prvostepenom sudu, predstavljalo je nedostatak koji je izjavljeni vanredni pravni lek činio nepotpunim, u smislu odredaba člana 100. stav 2. ZPP i člana 20. Zakona o advokaturi, usled čega je, saglasno odredbi člana 404. ZPP, osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 359/10 od 11. februara 2010. godine revizija odbačena.

Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da utvrđuje istinitost navoda iznetog u ustavnoj žalbi da je punomoćnik podnosioca u postupku po reviziji potpisao primerak revizije, koji je podneo prvostepenom sudu, jer su samo redovni sudovi nadležni da u postupku po odgovarajućem pravnom sredstvu ispituju istinitost navedene činjenice, pa ni dokumentacija priložena uz ustavnu žalbu ne može biti predmet razmatranja i ocene pred Ustavnim sudom.

Podnosilac ustavne žalbe nije naveo bilo kakve razloge niti je priložio dokaze o postojanju različitih sudskih odluka kod iste činjenične i pravne situacije, koji bi ukazivali na povredu prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

Imajući u vidu da je dokaz dostavljen uz ustavnu žalbu protivrečan stanju u spisima predmeta, Ustavni sud je ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava. Pri tome, posledice proistekle iz propuštanja punomoćnika podnosioca ustavne žalbe da potpiše izjavljenu reviziju, po oceni Ustavnog suda, ne mogu biti argument za povredu prava na pravno sredstvo. Ustavni sud ukazuje na to da je uslov za pozivanje na povredu označenog ustavnog prava da je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe u postupku po reviziji preduzeo radnju jasno utvrđenu Zakonom o parničnom postupku i Zakonom o advokaturi, kako revizija podnosioca ne bi bila odbačena kao nepotpuna.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.

5. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nepotpune revizije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti