Izjednačavanje bračne i vanbračne zajednice prilikom prestanka prava na porodičnu invalidninu
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu, nalazeći da je tumačenje Upravnog suda, po kojem zasnivanje vanbračne zajednice dovodi do prestanka prava na porodičnu invalidninu na isti način kao i sklapanje braka, ustavnopravno prihvatljivo. Ovo je u skladu sa načelom izjednačavanja bračne i vanbračne zajednice.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4189/2012
25.03.2015.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ž. B. iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. marta 2015. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ž. B. izjavljena protiv presude Upravnog suda U. 9760/11 od 12. aprila 2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Ž. B. iz Negotina je, 24. maja 2012. godine, preko punomoćnika S. M. i V. M, advokata iz Beograda, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 9760/11 od 12. aprila 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, odnosno odredbe člana 73. Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, jer je ovim odredbama propisano da pravo na porodičnu invalidninu i ostala prava po ovom zakonu trajno prestaju bračnom drugu stupanjem u brak, osim ako su ta prava stečena po osnovu nesposobnosti za privređivanje nastalih pre navršenih 45 (udova), odnosno 50 (udovac) godina života; da se sud pogrešno pozvao i na odredbu člana 13. Zakona koji izjednačava bračnu i vanbračnu zajednicu, ali u pogledu sticanja prava na porodičnu invalidninu; da je podnositeljka teško bolesna i nesposobna za rad.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u osporeni akt i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Rešenjem Odeljenja za budžet, finansije, privredu, društvene delatnosti i lokalnu poresku administraciju opštinske uprave opštine Negotin podnositeljki ustavne žalbe je priznato pravo na porodičnu invalidninu, ali je u postupku revizije rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike broj 580-02-01842/200811 od 10. januara 2010. godine poništeno navedeno rešenje i predmet vraćen na ponovni postupak i odlučivanje. Rešenjem prvostepenog organa broj 580-232/2008-IV-03 od 21. juna 2010. godine odbijen je zahtev podnositeljke za priznavanje prava na porodičnu invalidninu.
Rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike broj580-02-01842/2008-11 od 20. oktobra 2010. godine odbijena je žalba podnositeljke izjavljena protiv prvostepenog rešenja.
Osporenom presudom Upravnog suda U. 9760/11 od 12. aprila 2012. godine odbijena je tužba podnositeljke izjavljena protiv navedenog konačnog upravnog akta. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno da je podnositeljka nakon smrti pok. M.B. 10. februara 1993. godine, rodila dete 1. aprila 1996. godine u vanbračnoj zajednici sa Lj.N, te da iz tog razloga ne ispunjava uslov za priznavanje prava na porodičnu invalidninu.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari od značaja su još i odredba člana 62. stav 5. Ustava kojom je utvrđeno da se vanbračna zajednica izjednačava sa brakom, u skladu sa zakonom, i odredba člana 65. stav 1. Ustava kojom je utvrđeno da porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Takođe, od značaja za odlučivanje u ovom predmetu su i sledeće odredbe zakona:
Zakonom o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca ("Službeni list SRJ", br. 24/98, 29/98 i 25/2000 i "Službeni glasnik RS", br. 101/05 i 111/09) propisano je: da članovi uže porodice palog borca imaju pravo na porodičnu invalidninu pod sledećim uslovima: udova - kad navrši 45 godina života ili udovac - kad navrši 50 godina života, kao i pre navršenih 45, odnosno 50 godina života ako su nesposobni za privređivanje; ako užu porodicu sačinjavaju bračni drug sa jednim detetom ili sa više dece, bračni drug ima pravo na porodičnu invalidninu kao sauživalac sa njima, bez obzira na uslove iz stava 1. tačka 1. ovog člana, i to dok i jedno od te dece ima pravo na porodičnu invalidninu (član 30. stav 1. tač. 1) i 3)); da pravo na porodičnu invalidninu i ostala prava po ovom zakonu, trajno prestaju bračnom drugu stupanjem u brak, osim ako su ta prava stečena po osnovu nesposobnosti za privređivanje nastalih pre navršenih 45 (udova), odnosno 50 (udovac) godina života (član 73. stav 1.).
Porodičnim zakonom ("Službeni glasnik RS", br. 18/05 i 72/11), propisano je: da je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca, između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri), te da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim zakonom (član 4.): da je izdržavanje pravo i dužnost članova porodice određenih ovim zakonom (član 8. stav 1.); da su supružnici dužni da vode zajednički život te da se uzajamno poštuju i pomažu (član 25.); da su supružnici dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima određenim ovim zakonom (član 28.).
5. Ocenjujući navode ustavne žalbe kojima podnositeljka ukazuje da joj je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da nije nadležan da tumači i primenjuje pravo na konkretne pravne odnose, jer je primarni zadatak nadležnih upravnih organa i suda u upravnom sporu da rešavaju probleme tumačenja merodavnog prava. Zadatak Ustavnog suda je ograničen na ispitivanje da li su posledice takvog tumačenja upravnih organa i Upravnog suda saglasne sa Ustavom sa aspekta zaštite zajemčenih ljudskih prava i sloboda. S tim u vezi, pravo na pravično suđenje podrazumeva obavezu upravnih organa i sudova da svoje odluke zasnivaju na pravnim normama koje su merodavne za rešavanje konkretne upravne stvari, što znači da pravni osnov upravnih akata i sudske odluke ne sme biti proizvoljan, niti tumačenje merodavnih pravnih normi, u načelu, sme da bude van okvira jezičkog značenja.
Ustavni sud konstatuje da je u obrazloženju presude Upravni sud naveo da se "izjednačavanje" bračne i vanbračne zajednice u slučaju ostvarivanja prava na porodičnu invalidninu mora proširiti na slučaj prestanka tog prava, na osnovu čega je izveo zaključak da je odredba člana 73. stav 1. Zakona istovremeno pravni osnov za prestanak prava na porodičnu invalidninu podnositeljki ustavne žalbe.
S obzirom na to da su Ustavom bračna i vanbračna zajednica izjednačene, u skladu sa zakonom, te da su Porodičnim zakonom prava i dužnosti vanbračnih partnera izjednačena sa pravima i dužnostima supružnika, Ustavni sud je zaključio da su izneti razlozi za prestanak prava na porodičnu invalidninu istovremeno prisutni i u slučaju kada bračni drug palog borca zasnuje vanbračnu zajednicu. Ustavni sud smatra da bi se zadržavanjem na jezičkom značenju odredbe člana 73. stav 1. Zakona bračnom drugu palog borca omogućilo da zasnivanjem vanbračne zajednice izbegne zakonsku posledicu koju bi snosio u slučaju stupanja u brak, što bi za rezultat imalo neravnopravan odnos između bračne i vanbračne zajednice u koje stupa udova, odnosno udovac palog borca.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je ocenio da je stav Upravnog suda iznet u osporenoj presudi zasnovan na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog prava. Stoga je Ustavni sud našao da osporenom presudom Upravnog suda nije povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-3260/2011 od 30. oktobra 2014. godine.
Podnositeljka ustavne žalbe je, takođe, ukazala da je njen zahtev morao biti usvojen i iz razloga što je "teško bolesna i nesposobna za rad". Ustavni sud je, uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, utvrdio sledeće: podnositeljka ustavne žalbe je pravo na porodičnu invalidninu stekla kao sauživalac sa detetom, na osnovu člana 30. stav 1. tačka 3) Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca; podnositeljka je 1996. godine rodila dete u vanbračnoj zajednici sa Lj.N; priložena medicinska dokumentacija kojom podnositeljka ukazuje da je "nesposobna za rad" se odnosi na period 2006 – 2007. godina. Imajući u vidu navedenu odredbu člana 73. stav 1. Zakona, kojom je propisano da pravo na porodičnu invalidninu i ostala prava po ovom zakonu, trajno prestaju bračnom drugu stupanjem u brak, osim ako su ta prava stečena po osnovu nesposobnosti za privređivanje nastalih pre navršenih 45 (udova), odnosno 50 (udovac) godina života, te da podnositeljka ovo pravo nije ni stekla po navedenom osnovu, Ustavni sud je ocenio da ni ovi navodi podnositeljke nisu od uticaja na drugačije odlučivanje.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US), odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić, s.r.