Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog neizvršenja pravnosnažne presude. Utvrđeno je da je petogodišnje trajanje izvršnog postupka, obeleženo neaktivnošću suda, povredilo pravo podnosilaca na suđenje u razumnom roku i pravo na imovinu, te im je dosuđena naknada.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4195/2010
23.10.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milorada Kovačevića iz sela Pridvorice kod Čačka i Tomislava Rankovića iz Čačka, na osnovu člana 167. tačka 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. oktobra 2013. godine 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milorada Kovačevića i Tomislava Rankovića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred O pštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 221/08 povređen a prav a podnosi laca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčen a odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku da preduzme sve raspoložive mere u skladu sa zakonom kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraće m roku.

4. Odbacuje se zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milorad Kovačević iz sela Pridvorice kod Čačka i Tomislav Ranković iz Čačka, preko punomoćnika, advokata Želimira Jeremića iz Čačka, podneli su 23. septembra 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 221/08.

Podnosioci su u ustavnoj žalbi naveli da od dana donošenja rešenja o izvršenju I. 221/08 od 26. februara 2008. godine Opštinski sud u Čačku nije sproveo izvršenje, te da podnosioci tako nisu naplatili svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnim i izvršnim sudskim odlukama.

Podnosioci od Ustavnog suda traže da obaveže Republiku Srbiju da im isplati iznose navedene u pravosnažnim sudskim odlukama, kao i naknadu nematerijalne šetete i troškove postupka.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u odgovor na ustavnu žalbu vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Čačku Su. VIII-777/13 od 19. septembra 2013. godine, kao i spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I. 8414/10, ranije predmet Opštinskog suda u Čačku I. 221/08, te utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosioci ustavne žalbe su 25. februara 2008. godine podneli predlog za dozvolu izvršenja na osnovu pravnosnažne sudske odluke protiv izvršnih dužnika B.B. i N.T, i to popisom i prodajom pokretnih stvari izvršnih dužnika.

Opštinski sud u Čačku je 26. februara 2008. godine doneo rešenje I. 221/08 kojim je usvojio predlog izvršnih poverilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Sudski izvršitelj je izlazio na lice mesta 10. marta 2010. godine, ali je u zapisniku o proceni konstatovano da ni jedan dužnik nije nađen na adresi, te izvršenje nije sprovedeno.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

5. A) Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je konstatovao da je izvršni postupak pokrenut od strane podnosilaca 25. februara 2008. godine, a da do dana odlučivanja o ustavnoj žalbi nije okončan.

Sud podseća da je, bez obzira na to da li je dužnik privatno lice ili subjekt kojim upravlja država, na sudu da, kad god mu je povereno izvršenje pravnosnažnih i izvršnih presuda, ex officio preduzme sve neophodne korake s tim u vezi.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog izvršnog postupka. Ustavni sud je utvrdio da postupak traj e pet godina i osam meseci. Navedeno trajanje postupka nesumnjivo ukazuje da isti nije okončan u okviru razumnog roka. Iako je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih i činjeničnih pitanja u konkr etnom sporu, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaj a istaknutog zahteva za podnosioce, trajanje izvršnog postupka od preko pet godina ne može biti opravdano nijednim od prethodno navedenih činilaca koji mogu opredeljujuće da utiču na njegovu dužinu. Ovo posebno ako se ima u vidu da je sudski izvršitelj pokušao izvršenje tek dve godine nakon donošenja rešenja o izvršenju, i to samo jedanput, kao i činjenicu da izvršni poverioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, ni na koji način nisu doprineli dužini trajanja ovog izvršnog postupka.

B) Ocenjujući navode ustavne žalbe koji se odnose na povredu prava na imovinu, zajemčenog članom 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je, imajući u vidu sve navedeno, kao i činjenicu da pravnosnažna i izvršna presuda Opštinskog suda u Čačku P. 413/07 od 3. decembra 2007. godine nije izvršena ni nakon više od pet godina od podnošenja predloga za izvršenje, utvrdio da je podnosiocima ustavne žalbe povređeno i pravo na mirno uživanje imovine stečene tom presudom. Ovo stoga jer svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, te nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno, predstavlja povredu ovog Ustavom zajemčenog prava.

Ustavni sud ukazuje da je ovakav stav već izrazio i u ranijim odlukama (videti Odluku Ustavnog suda Už-1499/08 od 16. jula 2009. godine). Takođe, Ustavni sud ukazuje da i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, propust države da izvrši pravnosnažnu presudu izrečenu u korist podnosioca, predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine (videti odluke u predmetima „Kačapor i dr. protiv Srbije“, od 15. januara 2008. godine i „Vlahović protiv Srbije“, od 16. decembra 2008. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 1/09).

Iz tih razloga, Ustavni sud je utvrdio da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Čačku u predmetu I. 221/08 povređen a prava podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena odredb ama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), i odlučio kao u tački 1. izreke.

6. U odnosu na zahtev za naknadu materijalne šetete koji su podnosioci istakli u ustavnoj žalbi, Ustavni sud je ocenio da je njihov zahtev preuranjen, s obzirom na to da je ovom odlukom u tački 3. izreke, primenom člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud naložio Osnovnom sudu u Čačku da se predmetni izvršni postupak okonča u najkraćem roku, kako bi podnosioci bili namireni. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, i odlučio kao u tački 4. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosi laca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete svakom u iznosu od po 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, te da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrp eo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja, a posebno trajanje postupka od skoro šest godina . Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju su podnosioci ustavne žalbe pretrp eli, prvenstveno zbog neažurnog postupanja izvršnog suda . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, takođe, imao u vidu praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe da mu se nakanade troškovi postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ističe da, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 i 18/13 – Odluka US), nema uslova za određivanje naknade troškova.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku i imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti