Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnosiocu žalbe, koji je tri puta oslobađan, dosuđena je naknada nematerijalne štete od 1.000 evra.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4199/2010
13.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: zamenica predsednika Suda dr Marija Draškić, zamenica predsednika Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroslava Stupića iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 13. marta 201 3. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miroslava Stupića i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sud om u Kragujevcu u predmetu K. 1162/07 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. 2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroslav Stupić iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu 23. septembra 2010. godine ustavnu žalbu, a 11. januara, 7. aprila i 3. decembra 2012. godine dopune ustavne žalbe, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 1162/07.

Podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, navodi:

- da se pred Okružnim sudom u Kragujevcu, Opštinskim sudom u Kragujevcu i Apelacionim sudom u Kragujevcu od 2. aprila 2001. godine protiv njega vodio krivični postupak, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja; da su u predmetnom postupku prvostepeni sudovi tri puta donosili oslobađajuće presude; da su drugostepeni sudovi dva puta ukidali prvostepene presude i predmet vraćali na ponovno odlučivanje; da je osporeni krivični postupak pravnosnažno okončan 27. jula 2010. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu K ž. 3605/10, kojom je potvrdio po treći put donetu oslobađajuću presudu , ovaj put presudu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 1162/07 od 28. maja 2009. godine; da je na taj način povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku, jer je krivični postupak protiv njega trajao skoro devet i po godina.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud utvrdi povredu označenog ustavnog prava , kao i da utvrdi prav o podnosioca na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe pred Okružnim sudom u Kragujevcu vođen je krivični postupak po optužnici Okružnog javnog tužilaštva u Kragujevcu Kt. 72/01 od 15. aprila 200 1. godine, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 3. u vezi st. 4. i 1. KZ RS. U priloženoj dokumentaciji nema rešenja o sprovođenju istrage, ali je priložen zahtev za sprovođenje istrage Kt. 72/01 od 2. aprila 2001. godine.

Presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 45/02 od 8. oktobra 200 4. godine podnosilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo za koje je optužen. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Kž. 407/05 od 1 9. maja 2005. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje, smatrajući da „iz presude nije vidljivo koja je to činidba, koja je optuženom stavljena na teret, ostala nedokazana “.

U ponovnom postupku, Okružni sud u Kragujevcu se rešenjem Kv. 6/06 od 24. januara 2006. godine oglasio stvarno nenadležnim za vođenje postupka, pa je Opštinski sud u Kragujevcu, nakon sprovedenog postupka, doneo presudu K. 264/06 od 22. novembra 2006. godine, kojom je ponovo okrivljenog oslobodio od optužbe. Rešavajući o žalbi, Okružni sud u Kragujevcu je rešenjem Kž. 206/07 od 3. maja 2007. godine ukinuo ožalbenu prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno odlučivanje, konstatujući postojanje protivrečnosti razloga datih u obrazloženju sa izrekom presude, kao i nesaglasnost između datuma donošenja presude, navedenog u njenom otpravku i datuma donošenja presude navedeno g u zapisniku o većanju i glasanju.

Prema obrazloženjima drugostepenih rešenja, kojima su dva puta ukidane prvostepene presude, ključno pitanje utvrđivanja krivice podnosioca ustavne žalbe, kao okrivljenog, svodilo se na utvrđivanje obima njegovih ovlašćenja kao odgovornog lica, s obzirom na to da je optužen kao odgovorno lice u svojstvu direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala u Kragujevcu.

U ponovnom krivičnom postupk u, Opštinski sud u Kragujevcu je 28. maja 2009. godine doneo presudu K. 1162/07, kojom je po treći put optuženog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Ova presuda je postala pravnosnažna 27. jula 2010. godine kada ju je Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio presudom Kž. 3605/10.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i prakse i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak, po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da prilikom ocene da li je konkretni sudski postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne, treba uzeti u obzir celokupni period trajanja krivičnog postupka, od 15. aprila 2001. godine, kada je Okružno javno tužilaštvo u Kragujevcu podiglo optužnicu protiv okrivljenog zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 242. stav 1. u vezi st. 4. i 1. KZ RS, pa do 27. jula 2010. godine, kada je Apelacioni sud u Kragujevcu doneo presudu Kž. 3605/10, kojom je prvostepenu presudu potvrdio, čime je postupak pravnosnažno okončan.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju krivični postupak trajao preko devet godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko njegovo trajanje. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnosilac ustavne žalbe ničim nije doprineo neprimerenom trajanju postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak, u kome je sva tri puta podnosilac oslobođen od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret. Dva puta su prvostepeni sudovi (Okružni sud u Kragujevcu i Opštinski sud u Kragujevcu) počinili bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog čega su obe donete presude i ukinute. Pri tome, suštinsko sporno pravno pitanje je bilo obim ovlašćenja optuženog kao direktora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje – Filijala u Kragujevcu, što, po oceni Ustavnog suda, ne predstavlja pitanje takve složenosti da bi za njegovo rešavanje bilo potrebno tako dugo vreme koje su mu sudovi u konkretnom slučaju posvetili. Tek trećom po redu prvostepenom presudom , koja je bila oslobađajuća kao i prethodne dve, odgvoreno je na to pitanje. Dakle, tek poslednja prvostepena presuda, nakon osam godina suđenja, sadrži razloge u pogledu odlučnih činjenica vezanih za obim ovlašćenja okrivljen og, pa u razlozima o odlučnim činjenicama nema protivrečnosti i sud je mogao savesno oceni ti svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima (a što sve prethodno ukinute prvostepene presude nisu sadržavale) , iz čega je izveden zaključak da podnosilac ustavne žalbe nije izvršio krivično delo za koje je optužen, pa je Apelacioni sud u Kragujevcu utvrdio da poslednja osporena prvostepena presuda nema bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, niti povrede Krivičnog zakona, konstatujući da je „činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno na osnovu ocene svih dokaza pojedinačno i u ukupnoj vezi, koju ocenu dokaza u svemu prihvata i drugostepeni sud“, odnosno da je „i krivični zakon pravilno primenjen“. S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da svako ukidanje sudske odluke i vra ćanje predmeta na ponovno suđenje doprinosi odugovlačenju postupka. Ustavni sud ukazuje na stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi od 6. septembra 2005. godine u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine (broj aplikacije 70767/01, stav 51), u kome je konstatovano da ponovno razmatranje jednog predmeta posle vraćanja na nižu instancu može, samo po sebi, otkriti ozbiljan nedostatak u pravnom sistemu tužene države.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je odlučio kao u tačk i 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1.000 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje , pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

ZAMENICA

PREDSEDNIKA VEĆA

dr Marija Draškić

Ustavni sud utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti