Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje i odbacio je ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Razlozi navedeni za propuštanje roka, poput loših vremenskih uslova i podnošenja predstavke Evropskom sudu, nisu ocenjeni kao opravdani.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Gamboševića iz Bora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. marta 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

1. Ne dozvoljava se Draganu Gamboševiću povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe.

2. Odbacuje se ustavna žalba Dragana Gamboševića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 344/09 od 26. marta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 937/09 od 1. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragan Gambošević iz Bora, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petkovića, advokata iz Bora, podneo je Ustavnom sudu 4. januara 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 344/09 od 26. marta 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 937/09 od 1. jula 2009. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na delotvorni pravni lek iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Uz ustavnu žalbu podnet je i predlog za povraćaj u pređašnje stanje zbog propuštenog roka za izjavljivanje ustavne žalbe. U predlogu punomoćnik podnosioca ustavne žalbe navodi da je do propuštanja roka za izjavljivanje ustavne žalbe došlo iz sledećih razloga: što je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 937/09 od 1. jula 2009. godine predao podnosiocu ustavne žalbe po prijemu, ali mu isto nije vraćeno do 26. decembra 2009. godine, jer se podnosilac ustavne žalbe "nalazio u selu Šarbanovac iz koga se nije moglo doći u Bor zbog poznatih vremenskih nepogoda, snega i poplavljenih puteva"; što je nakon prijema rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 344/09 od 26. marta 2009. godine, podnosilac ustavne žalbe 10. jula 2009. godine podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, i to pre donošenja odluke po reviziji, jer je rok za podnošenje predstavke šest meseci računajući od dana dostave drugostepene odluke kojom je pravnosnažno okončan postupak po redovnom pravnom leku, te bi po isteku roka od šest meseci predstavka bila odbačena kao neblagovremena.

2. Odredba člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđuje da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) propisano je: da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom (stav 1.); da će licu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe, Ustavni sud dozvoliti povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu (stav 2.).

3. Ustavni sud je ocenio da se izneti razlozi ne mogu prihvatiti kao opravdani razlozi koji su onemogućili ili sprečili podnosioca da izjavi ustavnu žalbu u zakonom propisanom roku. Ovo stoga što u pogledu bolesti podnosioca ustavne žalbe, uz ustavnu žalbu nije dostavljen nijedan dokaz koji bi potvrđivao iznete navode. Takođe, Ustavni sud konstatuje da se navodi punomoćnika da nije mogao da stupi u kontakt sa podnosiocem ustavne žalbe nakon što mu je predao osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije, ne mogu smatrati opravdanim razlogom za propuštanje, jer je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe bio u neposrednom posedu osporenog rešenja pre njegove predaje podnosiocu. Konačno, Ustavni sud nalazi da se ni pozivanje na činjenicu da je pre podnošenja ustavne žalbe podneta predstavka Evropskom sudu za ljudska prava, ne može prihvatiti kao opravdani razlog za povraćaj u pređašnje stanje. Ovakav stav Ustavni sud zasniva na činjenici da je ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda ustanovljena još 8. novembra 2006. godine, stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, te je i ocena Evropskog suda za ljudska prava o delotvornosti ovog pravnog sredstva posledica dosadašnjeg postupanja Ustavnog suda po više hiljada ustavnih žalbi podnetih na način i u rokovima propisanim Zakonom o Ustavnom sudu. Sa druge strane, Ustavni sud posebno naglašava da cilj podnošenja ustavne žalbe nije da podnosiocu formalno omogući obraćanje Evropskom sudu za ljudska prava, već da licu koje je podnelo ustavnu žalbu pred državnim organima Republike Srbije obezbedi zaštitu njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda.

4. S obzirom na to da Ustavni sud nije dozvolio povraćaj u pređašnje stanje, da iz sadržine ustavne žalbe proizlazi da je punomoćniku podnosioca ustavne žalbe u parničnom postupku osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev. 937/09 od 1. jula 2009. godine dostavljeno 17. novembra 2009. godine, a da je ustavna žalba podneta 4. januara 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba podneta po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Sud je stoga, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Ustavni sud ističe da na drugačiju odluku u ovom predmetu ne utiče ni činjenica da se ustavnom žalbom ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba izjavi zbog povrede navedenog prava i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čije se trajanje osporava još nije okončan, ali kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva, onda se blagovremenost ustavne žalbe ceni na isti način kao kada se u ustavnoj žalbi ističe povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava.

5. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti