Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije kao preuranjene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima su odbijeni zahtevi za izuzeće sudija i predsednika sudova. Žalba je preuranjena jer podnosilac nije iscrpeo pravna sredstva, pošto se zakonitost odluke o izuzeću može osporavati žalbom na presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Stanka Milanović, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vidana Savića iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 5. marta 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vidana Savića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu Su broj 58/08 od 10. marta 2008. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije VII Su broj 69/08 od 8. maja 2008. godine, rešenja Opštinskog suda u Smederevu Su broj 89/08 od 21. januara 2009. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije VII Su br. 107/08-3 od 13. februara 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vidan Savić iz Smedereva podneo je 10. aprila 2008. godine ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 29. januara, 12. februara i 23. februara 2009. godine, protiv rešenja navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Članom 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da se ustavnom žalbom osporavaju rešenja Opštinskog suda u Smederevu i Vrhovnog suda Srbije kojima je odlučivano o zahtevima podnosioca ustavne žalbe za izuzeće sudije-predsednika veća u predmetu Opštinskog suda u Smederevu K. 184/03, predsednika Opštinskog suda u Smederevu, predsednika Okružnog suda u Smederevu i predsednika Vrhovnog suda Srbije.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Navedenim odredbama Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje, koje je garantovano i odredbom člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Članom 40. Zakonika o krivičnom postupku ("Službeni list SRJ", br. 70/01, 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) utvrđeni su razlozi za izuzeće sudije ili sudije – porotnika, odnosno slučajevi u kojima sudija ili sudija porotnik ne može vršiti sudijske dužnosti. Odredbom člana 43. stav 4. Zakonika, pored ostalog, propisano je da se rešenje kojim se zahtev za izuzeće odbija može pobijati posebnom žalbom, a ako je takvo rešenje doneseno posle podignute optužbe, onda samo žalbom na presudu. Prema odredbama člana 367. tačka 2) i člana 368. stav 1. tačka 2) Zakonika, presuda se može pobijati žalbom ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija – porotnik koji se morao izuzeti.
5. Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedan od uslova za dopuštenost ustavne žalbe da su protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa, koji se osporavaju ustavnom žalbom, iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva.
Prema navedenim odredbama Zakonika o krivičnom postupku, prvostepena presuda može se pobijati žalbom ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija koji se morao izuzeti. Ustavni sud je stoga ocenio da iako protiv osporenih rešenja Opštinskog suda u Smederevu i Vrhovnog suda Srbije nije dozvoljena posebna žalba, podnosilac ustavne žalbe će imati mogućnost da odluke donesene po njegovim zahtevima za izuzeće sudije i predsednika sudova osporava u žalbi na prvostepenu presudu koja bude doneta u krivičnom postupku koji se vodi, ako smatra da odredbe Zakonika o krivičnom postupku o izuzeću sudije nisu bile pravilno primenjene, a da je to bilo od uticaja na zakonito i pravično donošenje presude.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da osporena rešenja o izuzeću ne predstavljaju pojedinačne akte državnog organa protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
6. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odbačaj ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije kao preuranjene

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti