Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Postupak koji je trajao preko četiri godine, uz značajne periode neaktivnosti sudova, nije ispunio standard razumnog roka, posebno uzevši u obzir značaj spora.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-420/2009
08.09.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vladimira Tomića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. septembra 2011. godine, doneo je

 

O D L U K U

 

1. Usvaja se ustavna žalba Vladimira Tomića i utvrđuje da je u upravnom sporu u predmetima Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 54/07, Okružnog suda u Somboru U. 71/09 i Upravnog suda U. 16399/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Vladimir Tomić iz Novog Sada podneo je 18. marta 2009. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je dopunio 4. januara i 7. marta 2011. godine, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu navedenom u izreci, kao i protiv odluke privremenog Školskog odbora Škole za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor SL 1-06 od 9. oktobra 2006. godine, rešenja o davanju saglasnosti na izbor direktora Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu broj 106-022-00921/2006-01 od 31. oktobra 2006. godine i presude Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine, zbog povrede prava zajemčenih odredbama čl. 18, 21. i 22, člana 32. stav 1. i čl. 36. i 60. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe tvrdi da mu je pred Vrhovnim sudom Srbije u postupku po vanrednom pravnom leku izjavljenom protiv presude Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine i u ponovnom postupku vođenom nakon ukidanja te presude pred Okružnim sudom u Somboru, zbog dužine trajanja tih postupaka, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Stoga predlaže da Ustavni sud poništi navedenu presudu Okružnog suda u Somboru. Takođe zahteva da se ponište i odluka o izboru direktora SL 1-06 od 9. oktobra 2006. godine i rešenje o davanju saglasnosti na izbor direktora od 31. oktobra 2006. godine, imajući u vidu da je njima za direktora navedene muzičke škole izabrano nestručno lice. Polazeći od iznetog, podnosilac smatra da su mu povređena označena ustavna prava, te traži od Ustavnog suda da ga postavi na radno mesto direktora navedene muzičke škole po konkursu objavljenom za to radno mesto dana 26. septembra 2006. godine, kao i naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pra­vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Upravnog suda U. 16399/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom predmetu:

Osporenom odlukom privremenog Školskog odbora Škole za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor SL 1-06 od 9. oktobra 2006. godine za direktora navedene muzičke škole izabrana je Arleta Štrangarić Šteta.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu doneo je 31. oktobra 2006. godine osporeno rešenje o davanju saglasnosti na izbor direktora broj 106-022-00921/2006-01, kojim je data saglasnost na navedenu odluku o izboru Arlete Štrangarić Šteta, po pribavljenom mišljenju Nastavničkog veća utvrđenog na sednici održanoj 7. oktobra 2006. godine.

Podnosilac ustavne žalbe je 7. decembra 2006. godine podneo Okružnom sudu u Somboru tužbu protiv tužene Škole za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor, kojom je osporio zakonitost navedene odluke o izboru direktora i rešenja o davanju saglasnosti na izbor direktora, kao i zakonitost odluke od 9. oktobra 2006. godine, kojom se određuje vršilac dužnosti direktora škole do izbora direktora. Po navedenoj tužbi je pred Okružnim sudom u Somboru formiran predmet U. 57/06.

Osporenom presudom Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine odbijena je kao neosnovana tužba podnosioca ustavne žalbe.

Podnosilac ustavne žalbe je 20. februara 2007. godine dostavio Okružnom sudu u Somboru zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne odluke (pogrešno označen kao „žalba“), izjavljen protiv pobijane presude Okružnog suda u Somboru U. 57/06. Radi odlučivanja o izjavljenom vanrednom pravnom leku, Okružni sud u Somboru je 22. februara 2007. godine Vrhovnom sudu Srbije dostavio spise predmeta.

Vrhovni sud Srbije je doneo presudu Uvp. I 54/07 od 18. septembra 2009. godine, kojom je uvažio zahtev, ukinuo presudu Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine i predmet vratio Okružnom sudu u Somboru na ponovni postupak, sa obrazloženjem da taj sud razdvoji predmete po tužbi protiv svakog osporenog akta. Okružnom sudu u Somboru su spisi predmeta vraćeni 6. novembra 2009. godine.

Okružni sud u Somboru je u ponovnom postupku rešenjima U. 71/09 od 11. i 27. novembra 2009. godine naložio podnosiocu ustavne žalbe da, u roku od 15 dana, uredi tužbu od 7. decembra 2006. godine, tako što će pravilno odrediti tuženi organ čiji akt osporava, kao i broj i datum akta koji osporava. Podnosilac ustavne žalbe je postupio po navedenim nalozima, podnescima od 26. novembra i 9. decembra 2009. godine.

Upravni sud je 1. januara 2010. godine preuzeo nerešene predmete ranijeg Vrhovnog suda Srbije i okružnih sudova u kojima do dana 31. decembra 2009. godine nije doneta konačna odluka, a za koje je nadležan taj sud.

Nakon preuzimanja spisa predmeta Okružnog suda u Somboru U. 71/09, Upravni sud je 10. maja 2011. godine dostavio tužbu na odgovor tuženoj Školi za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor, koja je 30. maja 2011. godine tom sudu dostavila odgovor.

Upravni sud je presudom U. 16399/10 od 9. juna 2011. godine uvažio tužbu i poništio odluku privremenog Školskog odbora Škole za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor SL 1-06 od 9. oktobra 2006. godine.

4. U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da mu je u predmetnom upravnom sporu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da podnosilac isključivo osporava dužinu trajanja spora koji je vođen pred ranijim Vrhovnim sudom Srbije, a povodom njegovog zahteva za vanredno preispitivanje pravosnažne presude Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine, kao i dužinu trajanja ponovnog postupka vođenog po tužbi nakon ukidanja te presude Okružnog suda u Somboru. Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je cenio trajanje postupka u periodu od 22. februara 2007. godine kada su Vrhovnom sudu Srbije dostavljeni spisi radi odlučivanja o izjavljenom vanrednom pravnom leku, pa do 9. juna 2011. godine kada je u ponovnom postupku doneta presuda Upravnog suda U. 16399/10. Radi se, dakle, o periodu od četiri i po godine.

Po oceni Ustavnog suda, navedeno trajanje postupka, samo po sebi, ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja istaknutog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da se u osporenom postupku nisu postavila složena činjenična i pravna pitanja.

Ocenjujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac nije u većoj meri doprineo dugom trajanju postupka. Ispitujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je osporeni sudski postupak bio od značaja za podnosioca, jer se radilo o upravnom sporu koji je za predmet imao poništaj akta o izboru direktora muzičke škole, a za koje radno mesto je podnosilac konkurisao.

Razmatrajući postupanje sudskih organa koji su odlučivali u ovoj pravnoj stvari, Ustavni sud je našao da je nedelotvorno postupanje sudova prevashodno doprinelo ovako dugom trajanju postupka.

Ustavni sud je, najpre, ocenio da je nepostupanje ranijeg Vrhovnog suda Srbije doprinelo dugom trajanju ovog spora, budući da mu je trebalo dve i po godine da odluči o izjavljenom vanrednom pravnom leku. Pri tome je doneo presudu kojom je uvažio zahtev podnosioca, ukinuo osporenu presudu Okružnog suda u Somboru U. 57/06 i predmet vratio na ponovni postupak, kako bi se razdvojio postupak po tužbi, te odvojeno raspravljalo i posebno odlučivalo o svakom osporenom aktu. Ustavni sud naglašava da je nakon preuzimanja spisa predmeta od Okružnog suda u Somboru, Upravnom sudu trebalo više od jedne godine i pet meseci da tužbu dostavi tuženoj školi na odgovor.

Kako je ocenjeno da je nedelotvorno postupanje sudova u ovoj pravnoj stvari prevashodno dovelo do toga da osporeni upravni spor, u kome nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja, traje četiri godine i šest meseci, to je Ustavni sud utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Stoga je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) ustavnu žalbu u ovom delu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je odbio zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete zbog doprinosa podnosioca trajanju postupka, budući da mu je Okružni sud u Somboru dva puta nalagao da uredi tužbu da bi po njoj moglo da se odlučuje, te je, na osnovu člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio u tački 2. izreke da se pravično zadovoljenje podnosioca zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari objavljivanjem ove odluke u “Službenom glasniku Republike Srbije“.

5. Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u delu kojim je podnosilac zahtevao da Ustavni sud poništi odluku privremenog Školskog odbora Škole za posebno muzičko vaspitanje i obrazovanje „Petar Konjović“ Sombor SL 1-06 od 9. oktobra 2006. godine i presudu Okružnog suda u Somboru U. 57/06 od 5. februara 2007. godine, s obzirom na to da se navedeni akti ne nalaze u pravnom poretku, jer su u međuvremenu, od podnošenja ustavne žalbe do odlučivanja Ustavnog suda, ukinuti presudama odgovarajućih sudova. Takođe je odbacio ustavnu žalbu i u delu kojim se osporava rešenje o davanju saglasnosti na izbor direktora Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu broj 106-022-00921/2006-01 od 31. oktobra 2006. godine, upravo iz razloga što je ukinuta odluka o izboru direktora, a osporeno rešenje nije samostalni pravni akt, već akcesorni pravni akt koji je uslov za donošenje odluke o izboru direktora.

S druge strane, u pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe da ga Ustavni sud postavi na radno mesto direktora navedene muzičke škole po konkursu objavljenom za to radno mesto 26. septembra 2006. godine, Ustavni sud ukazuje da nije nadležan da preduzima navedenu meru.

6. Na osnovu izloženog i odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i odredbe člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 9433/2019: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• Už 3442/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo
• Už 103/2010: Utvrđena povreda prava na imovinu u stečajnom postupku društvenog preduzeća
• Už 418/2008: Odbijanje ustavne žalbe u sporu povodom izbora direktora škole
• Už 173/2007: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo
• Už 37/2009: Povreda prava na pravno sredstvo zbog netačne pouke školskog odbora
• Už 2237/2009: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku