Povreda prava na imovinu zbog delimične naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na imovinu, jer podnositeljka nije u potpunosti naplatila potraživanje u stečajnom postupku protiv dužnika sa državnim kapitalom. Dosuđena joj je naknada štete u visini nenamirenog dela potraživanja.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4201/2017
16.07.2020.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije dr Nataša Plavšić, dr Tijana Šurlan, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dž. H . iz Novog Pazara , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. jula 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dž. H . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I . 1467/07 podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1467/07 od 3. oktobra 2007. godine, umanjenih za eventualno već isplaćene iznose po tom osnovu. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba Dž. H . izjavljena zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u No vom Pazaru u predmetu I. 516/02.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dž. H . iz Novog Pazara je , 16. maja 2017. godine, preko punomoćnika I . J, advokata iz Novog Pazara, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, a 7. juna 2017. godine dopunu ustavne žalbe, zbog povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava Republike Srbije , u izvršnim postupcima koji su vođeni pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 516/02 i I. 1467/07.

Podnositeljka ustavne žalb e je navela da u predmetnim izvršnim postupcima nije namirila svoja potraživanj a iz radnog odnosa prema izvršnom dužniku R . AD iz Novog Pazara. Istakla je zahtev za naknadu materijalne štete u visini opredeljenoj rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1467/07 od 3. oktobra 2007. godine i I. 567/02 od 25. oktobra 2002. godine.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu i dostavljenu dokumentaciju, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac , 18. avgusta 2002. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika R. AD iz Novog Pazara radi naplate novčanih potraživanja iz ranog odnosa, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 291/02 od 10. jula 2002. godine. Rešenjem Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 516/02 od 25. oktobra 2002. godine usvojeno je predloženo izvršenje.

Pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 3. avgusta 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika R. AD iz Novog Pazara radi naplate novčanih potraživanja iz radnog odnosa, na osnovu pravosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Novom Pazaru P1. 608/04 od 25. avgusta 2004. godine. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1467/07 od 3.oktobra 2007. godine usvojeno je predloženo izvršenje.

Podnositeljka ustavne žalbe je 10. marta 2015. godine podnela redovnom sudu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u navedenim izvršnim postupcima.

Rešenjem Višeg suda u Novom Pazaru R4. I. 29/15 od 17. aprila 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku Dž. H, ovde podnositeljke ustavne žalbe , i utvrđeno je da je u izvršnim postupcima koji se vode pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetima I. 516/02 i I. 1467/07 povređeno pravo podnosioca zahteva na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republik e Srbije; u stavu drugom izreke utvrđeno je pravo podnosi oca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku na primerenu naknadu u iznosu od 40.000,00 dinara, koja će se isplatiti na teret budžeta Republike Srbije, razdeo predviđen za sudove; u stavu trećem izreke odbij en je zahtev podnosioca zahteva kojim je traženo da se obaveže Republika Srbija, da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad Osnovnog suda u Novom Pazaru na ime primerene naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku, isplati novčani iznos preko dosuđenog pa do traženog iznosa od 2.000,00 evra, u dinarskoj protivvre dnosti; u stavu četvrtom izreke nal oženo je Osnovnom sudu u Novom Pazaru da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupci u predmetima I. 516/02 i I. 1467/02 okončali u najkraćem roku.

Rešenjem Privrednog suda u Kraljevu St. 17/13 od 25. oktobra 2013. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom R. AD iz Novog Pazara , koji i dalje nije okončan.

Povodom dopisa Ustavnog suda od 19. februara 2020. godine kojim je od Privrednog suda u Kraljevu traženo izjašnjenje o tome da li je podnositeljka ustavne žalbe Dž. H . prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 516/02 od 25. oktobra 2002. godine i I. 1467/07 od 3. oktobra 2007. godine i da li su joj potraživanja utvrđena i eventualno isplaćena, Privredni sud u Kraljevu je 27. maja 2020. godine dostavio Ustavnom sudu izjašnjenje stečajnog upravnika Agencije za liceniranje stečajnih upravnika – Centar za stečaj, u kome je navedeno, između ostalog: da je poverilac Dž . H . iz Novog Pazara prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1467/07 od 3. oktobra 2007. godine; da joj je utvrđeno i priznato potraživanje u iznosu od 651.238,68 dinara; da joj je na osnovu rešenja o glavnoj deobi isplaćen iznos od 350.700,80 dinara, dok nenamireno potraživanje iznosi 300.537,88 dinara.

Uvidom u navedeni dopis Privrednog suda u Kraljevu, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka ustavne žalbe nije prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sud om u Kraljevu u predmetu St. 17/13 na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 516/02 od 25. oktobra 2002. godine.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Po oceni Ustavnog suda, propust nadležnog suda da obezbedi namirenje potraživanja podnositeljki ustavne žalbe u osporenom izvršnom postupku, a protiv dužnika koji je u vreme nastanka potraživanja imao pretežan državni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 58. Ustava, koju čine potraživanja utvrđena sudskom odlukom (sličan stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine).

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao u tački 1. izreke.

5. Polazeći od iznetog, a uzimajući u obzir da Ustavni sud prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Sud je, saglasno članu 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, a na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1467/07 od 3. oktobra 2007. godine umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopunama Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

6. U pogledu navoda podnositeljke ustavne žalbe o povredi prava na imovinu u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 516/02, Ustavni sud je utvrdio, uvidom u dopis Privrednog suda u Kraljevu, da podnositeljka nije prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Kraljevu u predmetu St. 17/13, na osnovu rešenja o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 516/02 od 25. oktobra 2002. godine.

Razmatrajući navode ustavne žalbe o povredi prava na imovinu, Ustavni sud konstatuje da podnositeljka tvrdnju o povredi tog prava zasniva na tome da u navedenom izvršnom postupku nije namirila svoja potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom.

Polazeći od navedenog, te posebno od činjenice da je nad izvršnim dužnikom više od tri i po godine pre podnošenja ustavne žalbe otvoren stečajni postupak, a da podnositeljka ustavne žalbe nije prijavila svoja potraživanja u stečajnom postupku, što je obaveza svakog poverioca ukoliko želi da ostvari svoja prava, Ustavni sud nalazi da je ona, bez obzira na to što su njena potraživanja utvrđena pravnosnažnom presudom , u konkretnoj situaciji, ex lege izgubila pravo na namirenje potraživanja sudskim putem. Svako lice koje se poziva na povredu nekog Ustavom zajemčenog prava dužno je da pokaže ličnu zainteresovanost radi ostvarivanja određenog prava i da preduzima zakonom propisane procesne radnje koje su od značaja za njegovo ostvarivanje. Dakle, sama činjenica da postoji potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom, odnosno da postoji „imovina“ u okviru značenja člana 58. stav 1. Ustava, u konkretnom slučaju nije dovoljna da bi Ustavni sud i utvrdio povredu tog prava, a posledično i pravo na naknadu materijalne štete. Pasivnim ponašanjem, ne prijavljujući svoje potraživanje u korišćenju zakonom propisanog pravnog puta za zaštitu i ostvarivanje svog prava, ne može se sada pred Ustavnim sudom pozivati na njegovu povredu. Drugim rečima, kako podnositeljka nije postupila u skladu sa ustavnom obavezom prethodnog iscrpljivanja predviđenih pravnih sredstava pre izjavljivanja ustavne žalbe, to naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na imovinu, saglasno navedenom, ne može da ostvari u postupku po ustavnoj žalbi.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i zakonom za vođenje postupka.

7. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu zbog delimične naplate potraživanja u stečajnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti