Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku koji je trajao preko devet godina. Podnositeljki je dosuđena naknada nematerijalne štete od 900 evra zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4202/2010
20.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Emine Ratković iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 20. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Emine Ratković i utvrđuje da je u krivičnom postupku koji je vođen pred Okružnim sud om u Kragujevcu u predmetu K. 45/02, a kasnije i pred Opštinskim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 1162/07 povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, koje garantuje odredba člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Emina Ratković iz Kragujevca je podnela Ustavnom sudu 24. septembra 2010. godine ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u krivičnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Kragujevcu u predmetu K. 45/02.

Podnositeljka ustavne žalbe, pored ostalog, navodi: da se protiv nje pred Okružnim sudom u Kragujevcu vodio krivični postupak K. 45/02, koji je pokrenut 2. aprila 2001. godine, a pravnosnažno je okončan 27. jula 2010. godine donošenjem presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž. 3 605/10, kojom je potvrđena prvostepena presuda Opštinskog suda u Kragujevcu K. 1162/07 od 28. maja 2009. godine; da je postupak trajao preko devet godin a, za koje vreme su tri puta donošen e presud e u prvom stepenu , kojima je podnositeljka ustavne žalbe oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, ali su Vrhovni sud Srbije i Okružni sud u Kragujevcu ove presude ukidali i vraćali predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje; da je poslednji put Opštinski sud u Kragujevcu 28. maja 2009. godine doneo presudu K. 1162/07, kojom je podnositeljku ustavne žalbe, po treći put, oslobodio optužbe da je izvršila krivično delo koje joj je stavljeno na teret, a koju je Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio presudom Kž. 3605/10 od 27. jula 2009. godine.

Iz svega navedenog podnositeljka ustavne žalbe zaključuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, time što je osporeni krivični postupak protiv nje trajao devet godina, četiri meseca i 23 dana .

Predložila je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji, utvrdi povredu označen og ustavnog prava , kao i prav o podnosi teljke na naknadu nematerijalne štete.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

- Okružni javni tužilac u Kragujevcu je istražnom sudiji Okružnog suda u Kragujevcu 2. aprila 2001. godine podneo zahtev za sprovođenje istrage Kt. 72/01 protiv podnositeljke ustavne žalbe, zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pomaganju iz člana 242. stav 3. u vezi sa st. 4. i 1. KZS, u vezi člana 24. KZJ, pa je, nakon sprovedene istrage, 15. aprila 2002. godine protiv nje podigao optužnicu;

- Presudom Okružnog suda u Kragujevcu K. 45/02 od 8. oktobra 2004. godine podnositeljka je oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo za koje je optužena;

- Rešavajući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Kragujevcu, Vrhovni sud Srbije je 19. maja 2005. godine doneo rešenje Kž. 407/05 kojim je ukinuo prvostepenu presudu zbog toga što je „izreka presude protivrečna razlozima, razlozi presude o nekim odlučnim činjenicama su nejasni i u znatnoj meri protivurečni, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka“, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- Okružni sud u Kragujevcu se 24. januara 2006. godine rešenjem Kv. 6/06 oglasio stvarno nenadležnim za postupanje i predmet je ustupio Opštinskom sudu u Kragujevcu;

- Opštinski sud u Kragujevcu je 22. novembra 2006. godine, nakon ponovno sprovodenog postupka, doneo presudu K. 264/06, kojom je podnositeljku ponovo oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo zloupotreba službenog položaja u pomaganju;

- U žalbenom postupku, Okružni sud u Kragujevcu je 3. maja 2007. godine doneo rešenje Kž. 206/07 kojim je ukinuo prvostepenu presudu u oslobađajućem delu, iz istih razloga iz kojih je prvostepena presuda i prvi put bila ukinuta, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- Treću prvostepenu presudu u ovom krivičnom postupku K. 1162/07 doneo je Opštinski sud u Kragujevcu 28. maja 2009. godine i njom je, po treći put, podnositeljku oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo za koje je optužena ;

- Apelacioni sud u Kragujevcu je 27. jula 2010. godine doneo presudu Kž. 3605/10, kojom je prvostepenu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu potvrdio, čime je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povred u se poziva podnosi teljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Polazeći od prakse Ustavnog suda, kao i stavova i kriterijuma međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je ustavnopravnom ocenom sprovedenog postupka u ovoj krivičnopravnoj stvari utvrdio da je u konkretnom slučaju podnosi teljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Period ocene razumnosti dužine trajanja sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda, ratione temporis, počeo je 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije koji ustanovljava ustavnu žalbu kao pravno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javnu i nepristrasnu raspravu i odlučivanje u razumnom roku.

U smislu prethodno navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak trajao preko devet godina, što samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. U tom smislu, Ustavni sud nalazi da u konkretnom slučaju nijedan od činilaca koji objektivno mogu uticati na dužinu sudskog postupka ne mogu opravdati ovoliko njegovo trajanje. Ovo posebno imajući u vidu da je Ustavni sud utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe ničim nije doprine la neprimerenom trajanju postupka, već da isključivu odgovornost za to što postupak nije okončan u okviru razumnog roka snose sudovi koji su vodili postupak , u kome je tri puta donošena istovetna prvostepena presuda, ali dva puta od toga sa identičnim, apsolutno bitnim povredama odredaba krivičnog postupka – da je izreka presude protivrečna razlozima, a razlozi presude o odlučnim činjenicama nejasni i u znatnoj meri protivurečni . Pri tome, prva presuda je bila doneta 8. oktobra 2004. godine, a postupak je pravnosnažno okončan tek 27. jula 2010. godine, nakon skoro šest godina, pri čemu su pravna kvalifikacija krivičnog dela i činjenično stanje u predmetu ostali nepromenjeni.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US ), ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 900 evra, u dinarskoj protivrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visini nematerijalne štete koju je pretrpela podnosi teljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja i smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu i pravičnu naknadu za pretrpljenu povredu prava. O dlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, stavove Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje , pa je odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti