Sudska praksa

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i drugih procesnih razloga

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Srboljuba Matića. Deo žalbe protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda odbačen je jer nisu navedeni ustavnopravni razlozi, dok je deo protiv presude Okružnog suda odbačen kao neblagovremen, jer rok teče od drugostepene odluke.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Srboljuba Matića iz Kruševca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Srboljuba Matića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 915/09 od 3. septembra 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1578/10 i Gzz1. 369/10 od 23. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Srboljub Matić iz Kruševca je 24. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Branka Unjića, advokata iz Kruševca, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

 

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporeni akti doneti u parničnom postupku koji je vođen po tužbi tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, protiv tuženog IMK „14. Oktobar“ AD iz Kruševca i umešača na strani tuženog Obrada Neškovića, Jugoslava Kadrića, Stojadina Šubarića, Grubana Stojkovića i Radosava Borovca, radi poništaja odluke o raspodeli stanova. Osporenom presudom Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 915/09 od 3. septembra 2009. godine preinačena je presuda Opštinskog suda u Kruševcu P1. 8/08 od 11. decembra 2008. godine i odbijen tužbeni zahtev tužioca da se prema tuženom i umešačima ponište kao nezakonite odluka stambene komisije tuženog broj 01/2005 od 20. aprila 2005. godine i odluka stambenog odbora tuženog broj 1/2005 od 25. maja 2005. godine, ukoliko se odnose na stan bliže označen u stavu drugom osporene presude, te da se tuženom naloži da izvrši novo bodovanje i raspodelu navedenog stana, dok je stavu trećem izreke ukinuta prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je osporenim rešenjem Rev2. 1578/10 i Gzz1. 369/10 od 23. juna 2010. godine u stavu prvom izreke odbacio kao nedozvoljenu reviziju tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 915/09 od 3. septembra 2009. godine, zbog toga što vrednost predmeta spora nije označena ni u tužbi, ni u toku postupka pred prvostepenim sudom, niti je sud na podnetu tužbu odredio i naplatio sudsku taksu. U stavu drugom izreke osporenog rešenja odbačen je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca izjavljen protiv iste presude, jer nije zasnovan na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 362. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, već je podnet zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 362. stav 2. tačka 12) navedenog zakona i pogrešne primene materijalnog prava, što ne predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje tog vanrednog pravnog leka.

4. Ustavni sud je konstatovao da time što podnosilac ustavne žalbe smatra da nije bilo mesta primeni odredaba čl. 384. i 418. Zakona o parničnom postupku prilikom odlučivanja o izjavljenoj reviziji i zahtevu za zaštitu zakonitosti, ne osporava zakonski osnov za odbacivanje navedenih vanrednih pravnih lekova. Ustavni sud je utvrdio da se ostali navodi ustavne žalbe odnose na postupak pred drugostepenim sudom i to na osporavanje činjeničnih zaključaka na kojima se zasniva drugostepena presuda i pravilnosti primene materijalnog prava. Imajući u vidu da se razlozi navedeni u ustavnoj žalbi u pogledu povrede označenog ustavnog načela i prava ne odnose na osporeno procesno rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rev2. 1578/10 i Gzz1. 369/10 od 23. juna 2010. godine, kojim su revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca odbačeni kao nedozvoljeni, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu protiv tog rešenja odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Ocenjujući blagovremenost ustavne žalbe u odnosu na osporenu presudu Okružnog suda u Kruševcu Gž1. 915/09 od 3. septembra 2009. godine, Ustavni sud je pošao od utvrđenog pravnog stava da će se donošenjem odluke o reviziji u parničnom postupku smatrati da su iscrpljena pravna sredstva pre podnošenja ustavne žalbe, ali samo kada je izjavljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva, prema Zakonu o parničnom postupku ili drugom posebnom zakonu, dozvoljeno i kada je izjavljeno na način propisan tim zakonom. U suprotnom će se smatrati da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Imajući u vidu da su u konkretnom slučaju revizija i zahtev za zaštitu zakonitosti koje je izjavio podnosilac ustavne žalbe odbačeni kao nedozvoljeni, Ustavni sud je ocenio da se rok za izjavljivanje ustavne žalbe računa od dana dostavljanja drugostepene sudske odluke podnosiocu ustavne žalbe, a ne od dana kada je podnosilac ustavne žalbe primio rešenje doneto povodom izjavljenih vanrednih pravnih sredstava. Kako je podnosilac ustavne žalbe osporenu drugostepenu sudsku odluku, prema sopstvenim navodima, primio 15. marta 2010. godine, a ustavnu žalbu izjavio 24. septembra 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv osporene presude kao neblagovremenu, saglasno članu 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

 

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu