Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na pravno sredstvo. Podnositeljka, oslobođena u prvom stepenu, oglašena je odgovornom u drugostepenom prekršajnom postupku. Sud je zaključio da je dvostepenost obezbeđena, a preinačenje odluke na štetu okrivljenog je zakonska mogućnost.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4210/2010
10.11.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Marije Kalanj iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. novembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Marije Kalanj izjavljena protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 5552/10 od 9. jula 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Marija Kalanj iz Novog Sada je 24. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Nenada Zrnića, advokata iz Novog Sada, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 5552/10 od 9. jula 2010. godine, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Podnositeljka ustavne žalbe navodi da je u prvostepenom prekršajnom postupku bila oslobođena prekršajne odgovornosti i da je postupak obustavljen jer nije bilo dokaza da je počinila prekršaj koji joj se stavlja na teret, ali da je po žalbi podnosioca prijave, presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 5552/10 od 9. jula 2010. godine, prvostepna odluka preinačena tako što je ona oglašena odgovornom za prekršaj i osuđena na novčanu kaznu. Podnositeljka smatra da joj je "na navedeni način uskraćeno pravo na pravno sredstvo jer na jedini akt, kojim je, u konkretnom slučaju izrečena novčana kazna, nema pravo žalbe niti ulaganja bilo kakvog drugog pravnog sredstva".

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 17-4-4129/08 od 7. decembra 2009. godine obustavljeno dalje vođenje prekršajnog postupka protiv okrivljene, ovde podnositeljke ustavne žalbe, jer nije dokazano da je počinila prekršaj koji joj se stavlja na teret iz člana 258. stav 1. tačka 5) Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Protiv ovog rešenja žalbu je izjavio podnosilac zahteva Ministarstvo zdravlja, Sektor za organizaciju zdravstvene službe i zdravstvenu inspekciju Novi Sad. Osporenom presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu Prž. 5552/10 od 9. jula 2010. godine uvažena je žalba podnosioca zahteva, a rešenje Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu Up. 17-4-4129/08 od 7. decembra 2009. godine preinačeno, tako što se okrivljena oglašava krivom za prekršaj iz člana 258. stav 1. tačka 5) Zakona o zdravstvenoj zaštiti i osuđuje na novčanu kaznu u iznosu od 100.000,00 dinara.

4. Odredbama Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 116/08 i 111/09) propisano je: ako je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, presuda se u delu koji se odnosi na izrečenu sankciju ne može izmeniti na njegovu štetu, niti se u ponovljenom postupku može doneti nepovoljnija presuda (član 88.); da žalbu mogu izjaviti okrivljeni ili podnosilac zahteva (član 229. stav 1.); da će Viši prekršajni sud, odnosno prekršajni sud uvažiti žalbu i presudom preinačiti prvostepenu odluku kada utvrdi da su odlučne činjenice u prvostepenom postupku utvrđene i da s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, treba doneti drugačiju odluku ili ako smatra da postoje takve povrede zakona koje se mogu otkloniti bez ukidanja prvostepene odluke, ili kad nađe da prilikom odmeravanja kazne odnosno izricanja zaštine mere nisu uzete u obzir sve okolnosti koje utiču na pravilno odmeravanje kazne odnosno na zakonito izricanje zaštitne mere ili kad okolnosti koje su uzete u obzir nisu pravilno ocenjene (član 243. stav 1.) i da će se prvostepena odluka preinačiti kad se utvrdi da je sud ili organ uprave koje je vodio prekršajni postupak, pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana na tim dokazima (član 243. stav 2.) .

5. Ustavni sud je utvrdio da se podnositeljka ustavne žalbe, kao pravnosnažno osuđeno lice u prekršajnom postupku, ovom Sudu obraća nezadovoljna odlukom Višeg prekršajnog suda u Beogradu - Odeljenje u Novom Sadu, kao drugostepenog suda, kojom je utvrđena njena prekršajna odgovornost i izrečena joj sankcija - novčana kazna i to, nakon što je prvostepeni prekršajni organ obustavio vođenje prekršajnog postupka, čime joj je povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, jer na jedini pravni akt kojim joj je izrečena novčana kazna nema pravo žalbe niti pravo ulaganja bilo kog drugog redovnog pravnog sredstva.

U odnosu na tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je osporenom presudom povređeno pravo na pravno sredstvo zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud konstatuje da je u konkretnom slučaju, bila obezbeđena dvostepenost u odlučivanju, čiji je cilj da se u žalbenom postupku preispita zakonitost prvostepene odluke, a što je smisao prava zajemčenog odredbom člana 36. stav 2. Ustava. Pravo žalbe na prvostepeno rešenje u konkretnom slučaju, u skladu sa zakonom, iskoristio je podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Kako prethodno navedene odredbe Zakona o prekršajima ne isključuju mogućnost da sud u postupku po žalbi preinači prvostepenu odluku na štetu okrivljenog, osim ako je žalba izjavljena samo u njegovu korist, što ovde nije slučaj, to je Ustavni sud ocenio da se navodi ustavne žalbe ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi zajemčenog prava na pravno sredstvo. Pored toga, Ustavni sud ukazuje da presuda Višeg prekršajnog suda doneta u žalbenom postupku predstavlja pravosnažnu sudsku odluku, te, po prirodi stvari, protiv nje ne može biti dozvoljena žalba koja je redovno pravno sredstvo protiv prvostepenih, nepravosnažnih odluka.

6. Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 5532/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 4636/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u prekršajnom postupku
• Už 4751/2013: Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede načela ne bis in idem
• Už 5429/2010: Odbačena ustavna žalba protiv rešenja o troškovima u prekršajnom postupku
• Už 3892/2011: Usvajanje ustavne žalbe zbog povrede prava na pravično suđenje
• Už 2014/2011: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravnu sigurnost