Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti podnošenja nakon pravnosnažnog okončanja postupka

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Žalba je podneta protiv rešenja o obustavi istražnog postupka znatno nakon isteka zakonskog roka od 30 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke, što se odnosi i na povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radivoja Miličića iz Višnjeva, opština Šid, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Radivoja Miličića izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 543/10 od 25. juna 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Radivoje Miličić iz Višnjeva, opština Šid, preko punomoćnika Milana D. Terzića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 25. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 543/10 od 25. juna 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je istražni postupak, u kome je podnosilac ustavne žalbe imao svojstvo oštećenog, neprimereno dugo trajao, zbog čega je došlo i do apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja okrivljenih lica; da je osporena odluka podnosiocu ustavne žalbe uručena u sudu istog dana kada je i doneta, odnosno 25. juna 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe je, očiglednom omaškom, zahtevao da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu „podnosioca Đurić Dragana iz Beograda“ i da poništi osporeno rešenje.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je prvostepenim rešenjem Opštinskog suda u Šidu Ki. 87/03 od 12. septembra 2008. godine obustavljen istražni postupak protiv dva okrivljena lica zbog krivičnog dela zlostava u službi iz člana 66. Krivičnog zakona Republike Srbije („Službeni glasnik SRS“, br. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i „Službeni glasnik RS“, br. 16/90, 26/91, 75/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02, 80/02, 39/03 i 67/03); da je osporenim drugostepenim rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 543/10 od 25. juna 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba oštećenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv navedenog prvostepenog rešenja.

4. Blagovremenost ustavne žalbe u krivičnom postupku se, prema pravnom stavu Ustavnog suda koji se shodno primenjuje i na istražni postupak, ceni u odnosu na dan dostavljanja odluke o žalbi protiv prvostepene odluke, kojom se taj postupak pravnosnažno okončava. U konkretnom slučaju, Ustavni sud je utvrdio da je rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 543/10 od 25. juna 2010. godine, kojom je predmetni istražni postupak pravnosnažno obustavljen, podnosiocu ustavne žalbe dostavljeno 25. juna 2010. godine, kako je i sam naveo u ustavnoj žalbi. Imajući u vidu da je ustavna žalba izjavljena 25. septembra 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona, ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Ustavni sud ukazuje da na drugačije rešenje u ovom predmetu nije moglo da utiče ni isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ovo iz razloga što Zakon o Ustavnom sudu dopušta mogućnost da se ustavna žalba zbog povrede naznačenog prava može izjaviti i pre nego što su iskorišćena sva pravna sredstva, dakle dok postupak čija se razumnost trajanja osporava još uvek nije okončan, ali ne dopušta mogućnost da se ustavna žalba može izjaviti nakon što je predmetni postupak pravnosnažno okončan, odnosno po isteku prekluzivnog roka za podnošenje ustavne žalbe. Kada je, kao u konkretnom slučaju, ustavna žalba izjavljena nakon što su iskorišćena sva pravna sredstva i postupak pravnosnažno okončan, blagovremenost ustavne žalbe podnete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku se ceni na isti način kao i kad je istaknuta povreda bilo kog drugog Ustavom zajemčenog prava, te je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu i u ovom delu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA dr Dragiša Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti podnošenja nakon pravnosnažnog okončanja postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti