Odbacivanje ustavne žalbe kao neblagovremene nakon odbačene revizije zbog vrednosti spora

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Kada je revizija odbačena kao nedozvoljena, poslednje delotvorno pravno sredstvo je žalba drugostepenom sudu. Rok od 30 dana za ustavnu žalbu teče od dostavljanja drugostepene presude, a ne odluke o reviziji.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slađane Ristić, Slobodana Ristića, Aleksandra Ristića i maloletnog Nemanje Ristića, čiji je zakonski zastupnik majka Slađana Ristić, svih iz sela Donje Korminjane kod Kosovske Kamenice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. marta 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Slađane Ristić, Slobodana Ristića, Aleksandra Ristića i maloletnog Nemanje Ristića izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2977/10 od 30. juna 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Slađana Ristić, Slobodan Ristić, Aleksandar Ristić i maloletni Nemanja Ristić, čiji je zakonski zastupnik majka Slađana Ristić, svi iz sela Donje Korminjane kod Kosovske Kamenice, podneli su Ustavnom sudu 24. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Dragiše Đorđevića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2977/10 od 30. juna 2010. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava Republike Srbije, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta iz člana 25. Ustava, prava na ličnu slobodu i bezbednost iz člana 27. Ustava i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe navode da su tužbom protiv Republike Srbije tražili naknadu nematerijalne štete zbog smrti bliskog srodnika, supruga i oca Vitomira Ristića, koji je stradao na Kosovu i Metohiji, tako što je dana 29. jula 1999. godine na putu Gnjilane-Kosovska Kamenica kidnapovan, a potom i ubijen od strane neidentifikovanih osoba albanske nacionalnosti. Dalje navode da su u tužbi i u podnescima na ročištu isticali da je Republika Srbija objektivno odgovorna za naknadu nematerijalne štete, ali je Drugi opštinski sud u Beogradu presudom P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine odbio njihov tužbeni zahtev, a Okružni sud u Beogradu presudom Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine odbio kao neosnovanu njihovu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu. Takođe ističu da je bila u pitanju mala vrednost spora (pojedinačno 400.000,00 dinara), pa po važećem Zakonu o parničnom postupku nije postojao zakonski osnov za podnošenje revizije. Predložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi presudu Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine i presudu Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) po svojoj sadržini je istovetna odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. navedenog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Drugi opštinski sud u Beogradu je 25. marta 2008. godine doneo osporenu presudu P. 5408/06 kojom je: u stavu prvom izreke odbio tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, kojim je traženo da sud obaveže tuženu Republiku Srbiju – Ministarstvo unutrašnjih poslova da im na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove i patnje zbog smrti supruga i oca Vitomira Ristića isplati po 400.000,00 dinara, odnosno ukupan iznos od 1.600.000,00 dinara, kao neosnovan; u stavu drugom izreke odbio zahtev tužene za naknadu troškova ovog parničnog postupka; u stavu trećem izreke odredio da se oslobađaju tužioci od plaćanja troškova taksi u ovom parničnom postupku.

Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe i potvrđena je presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine, u stavu prvom i stavu drugom izreke. Punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe primio je osporenu drugostepenu presudu 22. oktobra 2008. godine.

Podnosioci ustavne žalbe su 28. oktobra 2008. godine izjavili reviziju protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine.

Osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2977/10 od 30. juna 2010. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine. U obrazloženju osporenog revizijskog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da prema članu 394. stav 2. Zakona o parničnom postupku, koji je bio na snazi u momentu podnošenja tužbe, revizija nije bila dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi 500.000,00 dinara; da kako vrednost predmeta spora pobijanih delova pravnosnažne presude u odnosu na svakog tužioca pojedinačno (koji nisu jedinstveni suparničari u smislu člana 204. Zakona o parničnom postupku) ne prelazi 500.000,00 dinara, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija nije dozvoljena.

4. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2977/10 od 30. juna 2010. godine, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na to da su im osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda povređena ustavna prava na koja su se u žalbi pozvali. Naime, u ustavnoj žalbi se navode isključivo razlozi koji se odnose na presude koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda. Takođe, podnosioci su u ustavnoj žalbi istakli da je bila u pitanju mala vrednost spora, te da po važećem Zakonu o parničnom postupku nije postojao zakonski osnov za podnošenje revizije. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da podnosioci ustavne žalbe nisu naveli razloge koji bi se mogle dovesti u vezu sa njihovom tvrdnjom da su osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2977/10 od 30. juna 2010. godine, kojim je njihova revizija odbačena kao nedozvoljena, povređena ustavna prava na koja su se u žalbi pozvali. Stoga je Sud, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 5408/06 od 25. marta 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku donošenjem odluke u postupku po reviziji iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Međutim, ovakvo pravno stanovište može se primeniti samo kada je revizija bila dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada je izjavljena na zakonom propisan način. U konkretnom slučaju, s obzirom na to da je revizija podnosilaca ustavne žalbe odbačena kao nedozvoljena, jer nije bila izjavljena u skladu sa odredbama Zakona o parničnom postupku, Sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene sudske odluke iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe ima ceniti u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, u konkretnom slučaju presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 7691/08 od 3. septembra 2008. godine.

Imajući u vidu da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu Okružnog suda u Beogradu primio 22. oktobra 2008. godine, a da je ustavna žalba izjavljena 24. septembra 2010. godine, Ustavni sud je utvrdio da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu.

5. Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević