Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti za preispitivanje zakonitosti sudskih odluka
Kratak pregled
Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka redovnih sudova u radnom sporu. Utvrđeno je da se osporenim odlukama ne odlučuje o pravima podnosioca, već o procesnim pretpostavkama za ponavljanje postupka, te nisu podobne za ustavnosudsku zaštitu.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4216/2010
14.04.2011.
Beograd
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Ilića iz Velike Plane, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 14. aprila 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Ilića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 167/99 od 24. januara 2000. godine, presude Okružnog suda u Smederevu Gž1. 567/2000 od 31. maja 2000. godine, presude Vrhovnog suda Srbije Rev.II 4290/2000 od 21. decembra 2000. godine, rešenja Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 1269/2002 od 10. maja 2005. godine, rešenja Okružnog suda u Smederevu Gž1. 1285/05 od 26. jula 2006. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev.II 277/07 od 11. juna 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Milivoje Ilić iz Velike Plane je 24. septembra 2010. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv sudskih odluka navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe se pozvao i na povredu tog prava iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Podnosilac ustavne žalbe je naveo da mu je u postupku po tužbi radi poništaja disciplinske mere prestanka radnog odnosa tužbeni zahtev pravnosnažno usvojen, nakon čega je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 4290/2000 od 21. decembra 2000. godine usvojena revizija tužene i preinačena drugostepena presuda, tako što je odbijen njegov tužbeni zahtev kao neosnovan. Dalje navodi da je nadležnom opštinskom sudu podneo predlog za ponavljanje navedenog pravnosnažno okončanog parničnog postupka, ali je ovaj predlog pravnosnažno odbačen kao neblagovremen, te je i protiv ove pravnosnažne odluke izjavio reviziju, koja je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.II 277/07 od 11. juna 2008. godine takođe odbijena kao neosnovana.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična navedenoj odredbi člana 170. Ustava.
Saglasno odredbi člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, koji je stupio na snagu 6. decembra 2007. godine, ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se ustavna žalba može izjaviti samo protiv pojedinačnog akta koji je donet ili radnje koja je izvršena nakon proglašenja Ustava Republike Srbije, odnosno nakon 8. novembra 2006. godine, kao i da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da je pojedinačnim aktom koji se osporava ustavnom žalbom odlučivano o pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav pojedinačni akt podoban da povredi njegovo Ustavom zajemčeno ljudsko pravo ili slobodu.
3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev.II 4290/2000 od 21. decembra 2000. godine preinačena presuda Okružnog suda u Smederevu Gž1. 567/2000 od 31. maja 2000. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev podnosioca ustavne žalbe za poništaj disciplinske mere prestanka radnog odnosa, dok je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.II 277/07 od 11. juna 2008. godine odbijena kao neosnovana revizija izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.
Po oceni Ustavnog suda, osporeno rešenje Vrhovnog suda Srbije Rev.II 277/07 od 11. juna 2008. godine ne predstavlja nastavak meritornog odlučivanja o spornom pravnom pitanju koje je bilo predmet raspravljanja i odlučivanja po tužbi podnosioca ustavne žalbe, već predstavlja procesno rešenje kojim je odlučivano samo o tome da li su ispunjeni Zakonom o parničnom postupku propisani uslovi za ponavljanje postupka koji je već pravnosnažno okončan. Stoga, Ustavni sud ocenjuje da se dopuštenost ustavne žalbe mora utvrditi posebno u odnosu na osporene akate donete u pravnosnažno okončanom parničnom postupku i osporene akte donete u postupku po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka.
4. Kako su osporene presude Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 167/99 od 24. januara 2000. godine, Okružnog suda u Smederevu Gž1. 567/2000 od 31. maja 2000. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev.II 4290/2000 od 21. decembra 2000. godine donete pre stupanja na snagu Ustava, to je Ustavni sud ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.
5. Ustavni sud ocenjuje da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Velikoj Plani P1. 1269/2002 od 10. maja 2005. godine, Okružnog suda u Smederevu Gž1. 1285/05 od 26. jula 2006. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev.II 277/07 od 11. juna 2008. godine nije odlučivano o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe za poništaj disciplinske mere prestanka radnog odnosa i njegovom vraćanju na rad, već o tome da li su ispunjeni procesni uslovi propisani odredbama Zakona o parničnom postupku da se dozvoli ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka.
Kako osporena rešenja nisu doneta u postupku odlučivanja o tužbenom zahtevu podnosioca ustavne žalbe, o kome je već odlučeno u pravnosnažno okončanom parničnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da su osporena rešenja akti procesnog karaktera, a ne pojedinačni akti protiv kojih se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti zbog povrede prava na pravično suđenje. Stoga je, Ustavni sud ustavnu žalbu i ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje po podnetoj ustavnoj žalbi.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević
Slični dokumenti
- Už 64/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane i neblagovremene
- Už 765/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe u radnom sporu
- Už 841/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
- Už 5205/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao nedopuštene
- Už 3823/2010: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv presuda u radnom sporu
- Už 3898/2013: Povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku za ponavljanje postupka
- Už 872/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u radnom sporu