Povreda prava na pravično suđenje zbog preteranog formalizma suda
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Odluka nižestepenog suda da se tužba smatra povučenom jer advokatski pripravnik nije imao overenu legitimaciju ocenjena je kao proizvod proizvoljne i preterano formalističke primene procesnog prava.
Tekst originalne odluke
Republika SrbijaUSTAVNI SUD
Už-4216/2012
23.12.2015.
Beograd
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Janketića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 23. decembra 2015. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Dragana Janketića i utvrđuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž.I 362/10 od 14. marta 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Višeg suda u Beogradu Gž.I 362/10 od 14. marta 2012. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine i P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Dragan Janketić iz Beograda podneo je, 24. maja 2012. godine, preko punomoćnika Miladina Dabetića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž.I 362/10 od 14. marta 2012. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je navedeno da je rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž.I 362/10 od 14. marta 2012. godine potvrđeno rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine kojim je konstatovano da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom, kao i rešenje istog suda P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine kojim je odbijen kao neosnovan predlog za vraćanje u pređašnje stanje. Prema navodima podnosioca ustavne žalbe, rešenje kojim je konstatovano da je tužba povučena doneto je zbog toga što je na pripremno ročište pristupio advokatski pripravnik koji nije imao overenu pripravničku legitimaciju. Podnosilac je naveo da je 15. aprila 2009. godine, nakon otklanjanja propusta u vezi legitimacije advokatskog pripravnika, podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje uz koji je dostavio i overenu legitimaciju, a da je predlog odbijen rešenjem suda kao neosnovan. Povredu prava na pravično suđenje podnosilac zasniva na navodima o pogrešnoj primeni procesnog prava, ističući da su u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi da se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, kao i da nije bilo osnova da sud donese rešenje o povlačenju tužbe. S tim u vezi, podnosilac je naveo da je propust u vezi sa legitimacijom advokatskog pripravnika bio tehničke prirode i da se mogao otkloniti u roku koji bi sud odredio, te da bi se time izbegla okolnost donošenja rešenja o povlačenju tužbe. Podnosilac je predložio da Ustavni sud donese odluku kojom će usvojiti ustavnu žalbu i utvrditi povredu označenog ustavnog prava, poništiti osporeno rešenje i objaviti odluku u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom prethodnom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:
Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine konstatovano je da se tužba u ovoj pravnoj stvari smatra povučenom. U obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno: da je tužilac Dragan Janketić, preko punomoćnika Miladina Dabetića, advokata iz Beograda, podneo 28. novembra 2011. godine tužbu radi naknade štete protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova; da je na pripremno ročište od 10. aprila 2009. godine za tužioca pristupio advokatski pripravnik Ranko Dabetić koji nije ovlašćen za zastupanje tužioca u ovoj parnici, saglasno članu 88. Zakona o parničnom postupku, s obzirom na to da je sud izvršio uvid u legitimaciju advokatskog pripravnika i utvrdio da je izdata 29. marta 2006. godine i da je overena za 2006. i 2007. godinu, zbog čega je sud doneo rešenje kojim mu je uskratio pravo zastupanja i udaljio ga iz sudnice; da je sud, imajući u vidu da su sa pripremnog ročišta zakazanog 10. aprila 2007. godine neopravdano izostali zakonski zastupnik tužene i punomoćnik tužioca, iako uredno pozvani, primenom odredbe člana 289. Zakona o parničnom postupku, doneo odluku kao u izreci rešenja. Nakon prijema pismenog otpravka rešenja, tužilac je podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje i žalbu protiv rešenja.
Rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje podnet 21. aprila 2009. godine. U obrazloženju rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je sud našao da, u konkretnom slučaju, punomoćnik tužioca nije dokazao da je sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je 10. aprila 2009. godine na ročištu za glavnu raspravu uskratio advokatskom pripravniku pravo zastupanja tužioca i udaljio ga iz sudnice; da sud smatra da je advokatski pripravnik punomoćnika tužioca imao vremena do 10. aprila 2009. godine (a kako je poziv za pripremno ročište uredno primljen 4. marta 2009. godine) da overi svoju legitimaciju za 2009. godinu, posebno imajući u vidu da sadržinu člana 129. Statuta Advokatske komore Srbije; da kako advokatski pripravnik Ranko Dabetić nije imao legitimaciju čija je važnost produžena za 2009. godinu, pa čak ni za 2008. godinu, to je sud doneo rešenje, u skladu sa odredbom člana 88. stav 3. Zakona o parničnom postupku, kojim je advokatskom pripravniku uskratio pravo zastupanja tužioca i udaljio ga iz sudnice; da navodi punomoćnika tužioca da se ovaj propust mogao otkloniti naknadno, kao i da je sud mogao naložiti advokatskom pripravniku da overi legitimaciju, nisu od značaja jer je obaveza advokatskih pripravnika da blagovremeno produže svoje legitimacije, budući da su iste uslov da oni mogu istupati pred sudom i drugim nadležnim organima; da, pored toga, u skladu sa članom 92. stav 1. Zakona o parničnom postupku, ne postoji mogućnost ostavljanja naknadnog roka; da je sud, imajući u vidu navedeno, našao da nisu ispunjeni uslovi za vraćanje u pređašnje stanje jer ne postoje opravdani razlozi za izostanak sa pripremnog ročišta, te je, saglasno odredbi člana 111. stav 1. u vezi člana 115. stav 3. Zakona o parničnom postupku , doneo odluku kao u izreci rešenja. Protiv navedenog rešenja tužilac je podneo žalbu.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž.I 362/10 od 14. marta 2012. godine, u stavu prvom izreke, potvrđeno je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine i odbijena je kao neosnovana žalba tužioca, a u stavu drugom izreke, potvrđeno je rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine i odbijena je kao neosnovana žalba tužioca. U obrazloženju osporenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je pobijano rešenje P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine, kojim je konstatovano da se tužba smatra povučenom, doneto pravilnom primenom člana 289. Zakona o parničnom postupku; da je prvostepeni sud pravilno ocenio, primenom člana 88. Zakona o parničnom postupku, da advokatski pripravnik Ranko Dabetić koji je pristupio za advokata Milana Dabetića, punomoćnika tužioca, nije ovlašćen za zastupanje tužioca u ovoj parnici, jer je sud izvršio uvid u legitimaciju advokatskog pripravnika Ranka Dabetića i utvrdio da je legitimacija broj 542 izdata 29. marta 2006. godine, da je ista overena za 2006. i 2007. godinu, te je pravilno uskratio pravo zastupanja tužioca udaljivši ga iz sudnice; da je rešenje P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine, kojim je odbijen kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, prvostepeni sud doneo pravilnom primenom člana 111. stav 1. Zakona o parničnom postupku; da je sud pravilno ocenio da nije opravdan razlog za izostanak sa ročišta od 10. aprila 2009. godine, to što advokatski pripravnik punomoćnika tužioca nije imao legitimaciju čija je važnost produžena za 2008. i 2009. godinu, te je, primenjujući član 88. stav 3. Zakona o parničnom postupku , advokatskom pripravniku uskratio pravo na zastupanje i istog udaljio iz sudnice, pri čemu je sud pravilno ocenio da se ovaj propust nije mogao otkloniti naknadno; da su neosnovani žalbeni navodi da je u pitanju propust u pogledu legitimacije advokatskog pripravnika koji se mogao otkloniti naknadno, te da je sud mogao naložiti advokatskom pripravniku da overi legitimaciju, jer je obaveza advokatskih pripravnika da blagovremeno overe i produže svoju legitimaciju, a što je uslov da mogu istupati pred sudom i drugim nadležnim organima.
4. Odredbom člana 32. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da stranke mogu preduzimati radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 84. stav 1.); da radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka (član 86.); da obim punomoćja određuje stranka (član 88. stav 1.); da punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju (član 88. stav 3.); da će se, ako na pripremno ročište ne dođe tužilac, a uredno je pozvan, smatrati da je tužba povučena, osim ako tuženi ne zahteva da se ročište održi (član 289.); da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji – ako zakonski zastupnik, odnosno punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice ili za pojedine radnje u postupku, ukoliko vođenje parnice, odnosno vršenje pojedinih radnji u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu (član 361. stav 2. tačka 9)) ; da drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1, 2, 5, 7) i 9) i na pravilnu primenu materijalnog prava (član 372. stav 2.) .
Zakonom o advokaturi („Službeni list SRJ“, br. 24/98, 26/98, 69/2000, 11/02 i 72/02), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da advokat stiče pravo bavljenja advokaturom upisom u imenik advokata i polaganjem zakletve (član 3.); da advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom, pored ostalog, i ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata - od dana konačnosti odluke o brisanju (član 29. stav 1. tačka 4)); da je advokatski pripravnik lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostalno bavljenje advokaturom (član 32. stav 1.); da advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika (član 35. stav 2.); da advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit (član 35.); da se na advokatske pripravnike shodno primenjuju odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata, o pravima i dužnostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u Saveznoj Republici Jugoslaviji (član 37.).
Statutom Advokatske komore Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 43/99, 65/01, 41/02 i 64/04), koji se primenjivao u konkretnom slučaju, bilo je propisano: da podnosilac zahteva za upis u imenik advokata kome je upis odobren polaže zakletvu pred predsednikom advokatske komore na čijoj teritoriji je sedište njegove kancelarije ili potpredsednikom, odnosno drugim članom upravnog odbora koga predsednik odredi, po trajnom statutarnom ovlašćenju predsednika Komore (član 81. stav 1.); da se podnosiocu zahteva za upis kome je upis odobren izdaje prilikom polaganja zakletve rešenje o upisu u imenik advokata, primerak Statuta Komore i advokatske komore čiji je član, Kodeksa profesionalne etike advokata i Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (član 81 stav 2.); da se pri polaganju zakletve ad vokatu uručuje advokatska legitimacija. (član 81. stav 3.); da se za upis u imenik advokatskih pripravnika analogno primenjuju odredbe čl. 73-81. ovog statuta (član 83.); da se svojstvo advokatskog pripravnika stiče danom polaganja zakletve (član 84.); da povrede dužnosti advokata mogu biti teže (disciplinski prestup) i lakše (disciplinske neurednosti) (član 123.); da su teže povrede dužnosti advokata, pored ostalih, i zastupanje pred sudovima ili drugim organima koji vode postupak bez važeće advokatske legitimacije (član 124. tačka 25.); da se za lakše povrede može izreći novčana kazna, a za teže povrede može se izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokata (član 126.); da advokatski pripravnik pored povreda dužnosti i ugleda advokata iz čl. 124. i 125. o dgovara i za nevršenje prakse advokatskog pripravnika kod advokata kod koga je na praksi, povredu obaveza prema advokatu kod koga radi i vršenje advokatskih poslova samostalno, za svoj račun, kao teže povrede dužnosti advokatskog pripravnika (član 127.); da se svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini, odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu (član 129. stav 1.); da legitimaciju advokatskog pripravnika izdaje i njenu važnost produžava advokatska komora u čiji je imenik advokatski pripravnik upisan (član 129. stav 2.); da je advokatski pripravnik dužan da na zahtev suda ili drugog nadležnog organa koji vodi postupak pokaže svoju advokatsku legitimaciju (član 129. stav 3.).
5. Imajući u vidu sadržinu navoda ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac svoje tvrdnje o povredi prava na pravično suđenje, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava, zasniva na pogrešnoj primeni odredaba procesnog prava.
Ustavni sud konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog i procesnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud, u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna i arbitrerna primena materijalnog i procesnog prava može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, te da u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od činjenica i okolnosti konkretnog slučaja i od utemeljenosti ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, ima osnova da se u postupku po ustavnoj žalbi povreda prava iz člana 32. stav 1. Ustava ceni i sa stanovišta pravilne primene materijalnog i procesnog prava.
U predmetnom parničnom postupku sud je doneo rešenje kojim se tužba smatra povučenom, jer je utvrdio da advokatski pripravnik koji je pristupio na pripremno ročište nije ovlašćen za zastupanje, u skladu sa odredbom člana 88. stav 3. Zakona o parničnom postupku, i uskratio mu pravo na zastupanje, te je stoga ocenio da su nastupile pravne posledice izostanka s pripremnog ročišta, tj. zakonska pretpostavka o povlačenju tužbe prema članu 289. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 88. stav 3. tada važećeg Zakona o parničnom postupku bilo je propisano da punomoćnika koji je advokat može zamenjivati advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomoćju. Prema tome, da bi advokatski pripravnik mogao da zamenjuje punomoćnika ovlašćenog za zastupanje stranke potrebno je da ima svojstvo advokatskog pripravnika, da ima zaključen ugovor o radu sa punomoćnikom koga zamenjuje i da je stranka tako odredila u punomoćju. U konkretnom slučaju sporno je bilo samo pitanje da li određeno lice ima svojstvo advokatskog pripravnika. Zakonom o advokaturi, koji je uređivao to pitanje, bilo je propisano da advokatski pripravnik stiče pravo na obavljanje pripravničke prakse upisom u imenik advokatskih pripravnika (član 32. stav 1.), kao i da mu to pravo prestaje ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit (član 35.). Stoga, Ustavni sud konstatuje da je Zakonom o advokaturi bilo predviđeno da se svojstvo advokatskog pripravnika stiče upisom u imenik advokatski h pripravnika i da to svojstvo prestaje protekom vremena predviđenog za obavljanje pripravničke prakse , kao i u drugim zakonom propisanim slučajevima (član 37.). Pored toga, Ustavni sud ukazuje da advokatska legitimacija i legitimacija advokatskog pripravnika nisu bile uređene ranije važećim Zakonom o advokaturi, već Statutom Advokatske komore Srbije, kojim je bilo propisano da se svojstvo advokatskog pripravnika pred sudom ili drugim nadležnim organom dokazuje legitimacijom advokatskog pripravnika izdatoj u tekućoj godini, odnosno legitimacijom advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu. Statutom Advokatske komore nije bilo predviđeno da propust da se produži legitimacija advokatskog pripravnika nužno ima za posledicu brisanje iz imenika advokatskih pripravnika i prestanak prava obavljanja pripravničke prakse, već je bilo predviđeno da zastupanje pred sudovima bez važeće legitimacije predstavlja težu povredu dužnosti (disciplinski prestup), za koju se u disciplinskom postupku može izreći novčana kazna ili mera brisanja iz imenika advokatskih pripravnika.
Polazeći od iznetog, Ustavni sud je ocenio da nije ustavnopravno prihvatljiv stav postupajućih sudova da advokatski pripravnik koji na pripremnom ročištu ne poseduje legitimaciju advokatskog pripravnika čija je važnost produžena za tekuću godinu nije ovlašćen za zastupanje tužioca. Ovo iz razloga što je Zakonom o advokaturi izričito bilo propisano da se svojstvo advokatskog pripravnika stiče upisom u imenik advokatskih pripravnika. Činjenica da navedeni advokatski pripravnik na pripremnom ročištu nije posedovao advokatsku legitimaciju čija je važnost produžena, a koja predstavlja ispravu kojom se dokazuje svojstvo advokatskog pripravnika, po oceni Ustavnog suda, ne znači automatski da pripravnik nije bio ovlašćen za zastupanje. S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje da je, saglasno odredbi člana 92. stav 2. Zakona o parničnom postupku, sud bio dužan da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavljuje kao puno moćnik ovlašćeno za zastupanje (reč je i o bitnoj povredi postupka na koju sud pazi po službenoj dužnosti prema članu 372 . stav 2. Zakona o parničnom postupku ), a što pretpostavlja ovlašćenje suda da utvrdi da li lice koje se pojavljuje pred sudom ima svojstvo advokatskog pripravnika. Ustavni sud nalazi da sud može utvrditi da li neko lice ima svojstvo advokatskog pripravnika na osnovu legitimacije advokatskog pripravnika čije je važenje produženo za tekuću godinu, kao isprave kojom se dokazuje to svojstvo, ali to ne znači da se ono ne može utvrditi i na drugi način. U konkretnom slučaju advokatski pripravnik je naknadno produžio važenje advokatske legitimacije i dostavio legitimaciju sudu na uvid, iz čega sledi da je navedeno lice imalo svojstvo advokatskog pripravnika u spornom momentu .
Navode podnosioca ustavne žalbe kojima osporava pravilnu primenu odredaba procesnog prava u pogledu odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje Ustavni sud nije posebno razmatrao, s obzirom na to da je prethodno utvrdio da osporeno rešenje u delu u kome je pravnosnažno odlučeno o povlačenju tužbe nije zasnovano na ustavnopravno prihvatljivoj primeni merodavnog procesnog prava.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da su postupajući sudovi proizvoljno primenili odredbe merodavnog procesnog prava kada su utvrdili da advokatski pripravnik nije bio ovlašćen za zastupanje u konkretnom slučaju, a što je bio osnov za njihovu ocenu o nastupanju pravnih posledica propuštanja - pretpostavke o povlačenju tužbe. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim rešenjem povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, u tački 1. izreke, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr.zakon i 103/15), ustavnu žalbu usvojio.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti jedino poništajem osporenog rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. I 362/10 od 14. marta 2012. godine i određivanjem da navedeni sud u ponovnom postupku donese novu odluku o žalbi tužioca – ovde podnosioca ustasvne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda P. 9078/08 od 10. aprila 2009. godine i P. 9078/08 od 5. maja 2009. godine . Stoga je, primenom odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučeno kao u tački 2. izreke.
Razmatrajući zahtev podnosioca da se Odluka Ustavnog suda objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“, Ustavni sud nalazi da je donošenje odluke kojom je utvrđena povreda prava na pravično suđenje i poništeno osporeno rešenje, dovoljna mera da se postigne adekvatna i pravična satisfakcija podnosiocu ustavne žalbe.
7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Vesna Ilić Prelić