Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o ponavljanju postupka
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda kojim je odbijena revizija protiv odluke o zahtevu za ponavljanje parničnog postupka. Sud zauzima stav da takav akt, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Radovana Srdanovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 1. decembra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Radovana Srdanovića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2981/10 od 6. jula 2010. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Radovan Srdanović iz Novog Sada je 25. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Ilije Stjepanovića, advokata iz Novog Sada, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja navedenog u izreci, zbog povrede načela vladavine prava iz člana 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, prava na rexabilitaciju i naknadu štete iz člana 35. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe je da se ona podnosi protiv pojedinačnog akta ili radnje kojima je odlučivano o nekom pravu ili obavezi podnosioca ustavne žalbe, jer samo takvim aktom, odnosno radnjom može doći do povrede ili uskraćivanja njegovih zajemčenih prava. Takođe, ustavnom žalbom se može isticati samo povreda onih prava i sloboda koje se, s obzirom na njihovu Ustavom utvrđenu sadržinu, mogu dovesti u ustavnopravnu vezu sa osporenim aktom, odnosno radnjom.
3. U postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rev. 2981/10 od 6. jula 2010. godine odbijena kao neosnovana revizija koju je podnosilac ustavne žalbe izjavio protiv sudske odluke kojom je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za ponavljanje parničnog postupka.
4. Polazeći od već zauzetog pravnog stava (videti Rešenje Ustavnog suda Už-296/2008 od 26. novembra 2009. godine i dr.), Ustavni sud ukazuje da osporenim rešenjem nije odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjene zakonom propisane procesne pretpostavke za ponavljanje pravnosnažno okončanog parničnog postupka, te da stoga osporeni akt, ratione materiae, ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga je dozvoljeno izjavljivanje ustavne žalbe zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. Ustava.
Pored toga, Sud konstatuje da se osporeni akt, imajući u vidu njegovu pravnu prirodu, ne može dovesti u ustavnopravnu vezu sa Ustavom utvrđenom sadržinom prava zajemčenih odredbama čl. 35. i 58. Ustava, čija se povreda takođe ističe.
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
5. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša B. Slijepčević