Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o parničnim troškovima

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništivši rešenje Okružnog suda u Zaječaru. Sud je zaključio da je obavezivanje tuženog, koji nije osporavao tužbeni zahtev, na plaćanje parničnih troškova predstavljalo proizvoljnu primenu procesnog prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jovana Čulinovića iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. decembra 2011. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Jovana Čulinovića i utvrđuje da je rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 5/09 od 23. januara 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Okružnog suda u Zaječaru Gž. 5/09 od 23. januara 2009. godine i određuje da nadležni sud odluči o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv rešenja Opštinskog suda u Boru P. 865/06 od 6. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jovan Čulinović iz Zaječara je preko punomoćnika Dušana Predića advokata iz Bora 19. marta 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Zaječaru Gž. 5/09 od 23. januara 2009. godine. Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je osporenim drugostepenim rešenjem odbijena kao neosnovana njegova žalba protiv prvostepenog rešenja Opštinskog suda u Boru P. 865/06 od 6. novembra 2008. godine kojim je tuženik, ovde podnosilac ustavne žalbe obavezan da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 173.600,00 dinara. Podnosilac ističe da su oba rešenja nezakonita čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Zatim podnosilac detaljno obrazlaže tok sudskog postupka navodeći „da umesto da redovni sudovi obavezuju tužioce da nadoknade troškove koje su izazvali tuženom svojom krivicom, oni obavezuju njega na drastično visoke troškove“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Presudom Opštinskog suda u Boru P.865/06 od 13. februara 2008. godine je u stavu I izreke usvojen tužbeni zahtev tužilaca prema tuženom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, radi službenosti, vrednost predmeta spora 110.000,00 dinara, pa je utvrđeno da su tužioci stekli pravo službenosti prolaza pešice, stokom, poljoprivrednom mehanizacijom i automobilom putem preko jugozapadnog dela poslužnog dobra tuženika - katastarske parcele br.13302, livada 5 klase u površini od 0.46,44 ha i pašnjak 4. klase u površini od 0.08,04 ha, a koji polazi od katastarskog puta broj 16967, gde mu je širina 4,7 m i ide preko poslužnog dobra u pravcu severozapada do granice poslužnog dobra sa katastarskom parcelom broj 13298, gde mu je širina 3,3 m u korist povlasnog dobra tužilaca katastarske parcele broj 13299 pod zgradom 0.00,40 ha, dvorište u površini od 0.05,00 ha i pašnjak 4. klase u površini od 0.16,51 ha, sve u Katastarskoj opštini Šarbanovac, i to putem održaja, te je tuženik dužan da ovo pravo prizna i da trpi vršenje ove službenosti pod pretnjom zakonskih posledica, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude; stavom II izreke je utvrđeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1472/08 od 16. septembra 2008. godine, pored ostalog, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava II izreke presude Opštinskog suda u Boru P.865/06 od 13. februara 2008. godine i predmet je u tom delu vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju rešenja je navedeno da prvostepeni sud u pogledu utvrđenja da svaka strana snosi svoje troškove polazi od toga da se radi o sporu radi utvrđivanja postojanja prava službenosti te da tuženi nije dužan da tužiocu naknadi parnične troškove, jer tužilac pre pokretanja spora nije imao sudskom presudom utvrđeno pravo stvarne službenosti na poslužnom dobru preko koga se traži ustavnovljavanje iste, a da tuženi bez sudske odluke o ustanovljavanju tog prava nije bio dužan da mu to pravo prizna. Po oceni drugostepenog suda, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda se ne može prihvatiti te je rešenje o troškovima parničnog postupka zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava jer prvostepeni sud gubi iz vida da se tužbom traži utvrđivanje prava službenosti prolaza, što znači da je tužba podneta radi zaštite već postojećeg prava a ne radi ostvarivanja novog prava tužilaca - konstituisanja službenosti.

U ponovnom postupku rešenjem Opštinskog suda u Boru P. 865/06 od 6. novembra 2008. godine obavezan je tuženi, podnosilac ustavne žalbe da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 173.600,00 dinara. U obrazloženju rešenja je navedeno da su u parničnom postupku P. 865/06, tužioci uspeli u sporu, troškove su tražili i opredelili a imali su troškove za sastav šest obrazloženih podnesaka po advokatskoj tarifi, po 6.000,00 dinara, pri čemu je sud imao u vidu da punomoćnik tužilaca zastupa dve stranke pa ima uvećanje za drugu stranku od 50% od utvrđene tarife, što iznosi 54.000,00 dinara, troškove zastupanja po advokatskoj tarifi po 7.000,00 dinara za devet održanih ročišta u prisustvu punomoćnika tužilaca uz uvećanje od 50% za zastupanje druge stranke, što iznosi 94.500,00 dinara, te da je osim ovih, tužilačka strana imala je troškove sudskih taksi u ukupnom iznosu od 6.325,00 dinara, troškove veštačenja i izlaska suda na lice mesta u ukupnom iznosu od 17.775,00 dinara, kao i troškove prevoza do lica mesta u iznosu od 1.000,00 dinara, što sve ukupno iznosi 173.600,00 dinara.

Osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž.5/09 od 23. januara 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog a prvostepeno rešenje Opštinskog suda u Boru P.865/06 od 6. novembra 2008. godine je potvrđeno. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da je pravilno prvostepeni sud pobijanim rešenjem odlučio o troškovima postupka tako što je obavezao tuženika da tužiocima nadoknadi sve troškove koji su bili nužni za odlučivanje u toj pravnoj stvari, s obzirom na to da taj postupak nije vođen u cilju utvrđivanja prava službenosti prolaza, koje do tada tužioci nisu stekli ni po jednom zakonom utvrđenom osnovu, tj. u cilju konstituisanja prava službenosti tužilaca na tuženikovoj parceli, kao povlasnog dobra, u kom slučaju tuženik ne bi snosio troškove postupka ako nije dao povoda za parnicu, jer nije osporavao tužbeni zahtev, već je u ovom postupku cilj bio da se sudskom odlukom utvrdi da su tužioci stekli putem održaja pravo službenosti, da se deklariše to njihovo stečeno pravo, pa se stoga, i po oceni toga suda, u konkretnoj pravnoj stvari obaveza snošenja troškova parničnog postupka utvrđuje s obzirom na uspeh u sporu, bez obzira na činjenicu ko je dao povod za parnicu, tj. da tuženik nije osporavao tužiocima pravo službenosti prolaza.

4. Za ocenu navoda i razloga iz ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) propisano je: da je stranka koja u celini izgubi parnicu dužna da protivnoj stranci naknadi troškove (član 149. stav 1.); da će tužilac naknaditi tuženom parnične troškove ako tuženi nije dao povod za tužbu i ako je priznao tužbeni zahtev (član 152.).

5. Imajući u vidu sadržinu ustavne žalbe, odnosno povredu prava na koju se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi i navedene ustavnopravne razloge, Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini žali na primenu procesnog prava u odlučivanju Okružnog suda u Zaječaru.

Ustavni sud ukazuje da se pravom na pravično suđenje, utvrđenim odredbom člana 32. stav 1. Ustava, građanima jemči, pre svega, da će postupak u kome se odlučuje o njihovim pravima i obavezama biti sproveden na način da im kroz nezavisnost i nepristrasnost suda, javno raspravljanje, ravnopravno učešće u postupku, odlučivanje u razumnom roku, primenom i poštovanjem propisanih pravila postupka, bude omogućeno pravično suđenje.

Ustavni sud u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili pravo u postupku radi odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u tom postupku od strane redovnih sudova došlo do povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda i da li je primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe, a time i na povredu prava na pravično suđenje. Dakle, ocena pravilnosti primenjenog procesnog ili materijalnog prava je, pre svega, u nadležnosti redovnih sudova više instance, koji tu kontrolu vrše u zakonom propisanom postupku. Međutim, kako i pogrešna primena procesnog odnosno materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede prava na pravično suđenje, to je u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od ustavnopravnih razloga navedenih u ustavnoj žalbi, i okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud ovlašćen da u postupku po ustavnoj žalbi ceni i da li je sa stanovišta primene procesnog, odnosno materijalnog prava, povređeno pravo na pravično suđenje.

Saglasno izloženom, Ustavni sud je u konkretnom slučaju pošao od ocene osnovanosti navoda ustavne žalbe koji se odnose na to da li je primena procesnog prava u njemu bila proizvoljna, čime bi ukazala na očiglednu arbitrernost i nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a na štetu podnosioca ustavne žalbe.

5. Ocenjujući postojanje povrede prava na pravično suđenje sa stanovišta navoda ustavne žalbe o pogrešnoj primeni procesnog prava, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti i materijalnopravnih propisa koji su značajni za ocenu osnovanosti ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe kao tuženi u osporenom parničnom postupku nije osporio tužbeni zahtev, što je navedeno u presudi Opštinskog suda u Boru P. 865/06 od 13. februara 2008. godine. Naime, uvidom u navedenu presudu utvrđeno je da tuženi, ovde podnosilac ustavne žalbe, ne samo što nije osporio tužbeni zahtev već se nije ni protivio izvođenju predloženih dokaza od strane tužioca.

Ustavni sud je ocenio da se u konkretnom slučaju radi o arbitrernoj, odnosno proizvoljnoj primeni procesnog prava, što je dovelo do nepravičnosti u postupanju redovnog suda, imajući u vidu da u osporenom parničnom postupku podnosilac ustavne žalbe nije osporio tužbeni zahtev, tako da nije izazvao ni troškove na strani tužioca, zbog čega nije postojao pravni osnov za plaćanje parničnih troškova, u smislu člana 152. Zakona o parničnom postupku.

Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i ocenio da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 5/09 od 23. januara 2009. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, odlučujući kao u tački 1. izreke. Ustavni sud je utvrdio da su u konkretnom slučaju posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem navedenog osporenog rešenja Okružnog suda u Zaječaru, kako bi nadležni sud doneo novu odluku po žalbi protiv rešenja Opštinskog suda u Boru P. 865/06 od 6. novembra 2008. godine, odlučujući kao u tački 2. izreke.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u sporu o parničnim troškovima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti