Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dostavljanja pravnosnažne drugostepene presude, a ne od obaveštenja tužioca o (ne)podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti, jer taj zahtev nije delotvorno pravno sredstvo.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4222/2010
16.12.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Branka Grgurevića iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. decembra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Branka Grgurevića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 902/08 od 20. januara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Branko Grgurević iz Subotice, preko punomoćnika Dušana I. Kliske, advokata iz Subotice, podneo je Ustavnom sudu 27. septembra 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 902/08 od 20. januara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1, člana 34. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je 11. oktobra 2010. godine dostavio Ustavnom sudu podnesak naslovljen kao „molba osuđenog podnosioca ustavne žalbe radi odlaganja izvršenja bezuslovne kazne zatvora“, a 18. oktobra 2010. godine urgenciju radi „rešavanja po molbi podnetoj radi odlaganja izvršenja bezuslovne kazne zatvora“.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je nakon donošenja osporene presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine osuđeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, 28. juna 2010. godine podneo Republičkom javnom tužilaštvu molbu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti; da je Republički javni tužilac aktom KTZ. 429/10 od 15. septembra 2010. godine obavestio podnosioca da nije našao osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, o čemu ga je obavestio 23. septembra 2010. godine; da krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi člana 180. stav 1. Krivičnog zakonika ne postoji u ovom zakoniku, niti je za krivično dela takve pravne kvalifikacije, uopšte predviđena bilo kakva sankcija. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji njegovu ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava i odredi da se uklone štetne posledice i da mu se naknade troškovi podnošenja ustavne žalbe.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava ili slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Odredbom člana 84. stav 1. istog Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom prvostepenom presudom Opštinskog suda u Subotici K. 902/08 od 20. januara 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje iz člana 182. stav 1. u vezi sa članom 180. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od dva meseca; da je osporenom drugostepenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine, uvažavanjem žalbe Opštinskog javnog tužioca u Subotici, preinačena osporena prvostepena presuda u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljeni za krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok u preostalom delu prvostepena presuda ostala neizmenjena; da je aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 429/10 od 15. septembra 2010. godine obavešten punomoćnik podnosioca ustavne žalbe, u vezi sa njegovom inicijativom, da Tužilaštvo nije našlo osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Subotici K. 902/08 od 20. januara 2009. godine i presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti, u krivičnom postupku, ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već izrazio u više rešenja (videti: Rešenje Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine). S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke, kada počinje da teče rok propisan odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

5. Ustavni sud je utvrdio da je osporena presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž.I 877/10 od 23. marta 2010. godine, kao drugostepena odluka kojom je krivični postupak vođen protiv podnosioca ustavne žalbe pravnosnažno okončan, njemu dostavljena najkasnije 28. juna 2010. godine kada je, kako sam navodi, podneo Republičkom javnom tužilaštvu molbu radi podizanja zahteva za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 27. septembra 2010. godine, dakle po isteku prekluzivnog roka od 30 dana propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog Zakona.

6. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

 

 

 

 

Slični dokumenti

• Už 3604/2010: Ustavna žalba odbačena kao neblagovremena zbog proteka zakonskog roka
• Už 1978/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku
• Už 5061/2010: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu poveriocima u stečaju
• Už 1886/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene
• Už 2394/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti u krivičnom postupku
• Už 4905/2010: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene u prekršajnom postupku
• Už 3489/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neblagovremene ustavne žalbe u krivičnom postupku