Odluka Ustavnog suda o povredi prava na imovinu zbog neizvršenja sudske odluke

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na imovinu zbog neizvršenja pravnosnažne presude protiv dužnika sa društvenim kapitalom. Podnosiocu je utvrđeno pravo na naknadu materijalne štete u visini potraživanja, koja se isplaćuje iz budžeta.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Milan Stanić, dr Milan Škulić, Miroslav Nikolić, dr Dragana Kolarić, Tatjana Babić, Sabahudin Tahirović i Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. L . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. jula 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. L . i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28711/13 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na imovinu, zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28711/13 od 8. avgusta 2013. godine , umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. L . iz Beograda podneo je Ustavnom sud, 27. maja 2016. godine, preko punomoćnika S. G, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na imovinu i prava na pravičnu naknadu za rad, zajemčenih članom 58. stav 1. i članom 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28711/13.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, pored ostalog, naveo da nije namirio svoje potraživanje utvrđeno pravnosnažnom presudom . Istakao je zahtev za naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe, u svojstvu izvršnog poverioca, podneo je 6. avgusta 2013. godine Prvom osnovnom sudu Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „I .“ AD iz Beograda, radi isplate potraživanja iz radnog odnosa. Predlog je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 2217/03 od 24. juna 2004. godine.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 28711/13 od 8. avgusta 2013. godine usvojio predloženo izvršenje.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu R4.I. 262/15 od 23. decembra 2015. godine, u stavu prvom izreke, usvojen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe i utvrđeno da mu je u izvršnom postupku koji se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 28711/13, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava; u stavu drugom izreke naloženo je nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere da osporeni izvršni postupak okonča u najkraćem roku ; u stavu trećem i zreke predlagaču je na ime pravične naknade zbog utvrđene povrede prava do suđen iznos od 20.000,00 dinara; u stavu četvrtom izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka.

4. Imajući u vidu navedeno, po oceni Ustavnog suda, propust suda da namiri potraživanje podnosioca ustavne žalbe utvrđeno pravnosnažnom presudom, a protiv dužn ika „I.“ AD, koji je imao pretežan društveni kapital, u konkretnom slučaju, predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, koju čini potraživanje utvrđeno tom presudom (isti stav izražen je i u Odluci Ustavnog suda Už-1712/2010 od 21. marta 2013. godine, dostupno na internet stranici: www.ustavni.sud.rs). S obzirom na navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), pa je odlučio kao u tački 1. izreke.

Polazeći od navedenog, a uzimajući u obzir i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud smatra da podnosilac ustavne žalbe ima pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog pravnosnažnom presudom (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už-5551/2011 od 20. juna 2013. godine). Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu materijalne štete u visini iznosa utvrđenog rešenjem o izvršenju Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 28711/13 od 8. avgusta 2013. godine, umanjenog za iznos koji mu je po tom osnovu eventualno već isplaćen. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

S obzirom da je podnosiocu utvrdio povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava i dosudio mu naknadu materijalne štete, Ustavni sud nije posebno razmatrao istaknutu povredu prava na pravičnu naknadu za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.

5. Što se tiče zahteva podnosioca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ukazuje da je rešenjem Višeg suda u Beogradu R4.I. 262/15 od 23. decembra 2015. godine podnosiocu dosuđen novčani iznos zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ustavni sud ističe da o dosuđenom iznosu naknade nematerijalne štete ne može odlučivati kao instancioni sud u odnosu na nadležne redovne sudove. Ovakav stav Ustavni sud je zauzeo i u Odluci Už- 4340/2015 od 29. septembra 2016. godine. Konačno, Ustavni sud je imao u vidu da je svojom odlukom podnosiocu dosudio materijalnu štetu, čime je suštinski dobio potpuno obeštećenje.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, te rešio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.