Odluka o povredi prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u izvršnom postupku protiv preduzeća u restrukturiranju. Sud je utvrdio odgovornost države i dosudio naknadu materijalne i nematerijalne štete podnosiocu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miloja Rakića iz Šapca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. septembra 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Miloja Rakića i utvrđuje da su u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1562/11 (ranije predmet Opštinskog suda u Šapcu I. 2809/04) povređena prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku i na imovinu, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i pravo podnosioca na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Šapcu I. 2809/04 od 23. februara 2005. godine. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

O b r a z l o ž e nj e

1. Miloje Rakić iz Šapca podneo je 28. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Miodraga Ribarića, advokata iz Šapca, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, prava na pravno sredstvo i prava na imovinu, zajemčenih članom 32. stav 1, članom 36. stav 2. i članom 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Šapcu u predmetu I. 2809/04.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi, između ostalog, naveo da je postupak izvršenja koji se vodio pred Opštinskim sudom u Šapcu dva puta prekidan do okončanja postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom, čime mu je onemogućeno da učestvuje u izvršnom postupku kao stranka i da koristi pravna sredstva u zaštiti svoga prava, te da je svaki razuman rok u okončanju ovog postupka prekoračen, s obzirom da je postupak pokrenut 2004. godine. Predložio je da Ustavni sud usvoji žalbu i istakao je zahtev naknadu materijalne i nematerijalne štete, te troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredbama Ustava na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, propisano je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku, na osnovu navoda ustavne žalbe i uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Šapcu I. 1562/11, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Miloje Rakić je kao izvršni poverilac podneo 12. oktobra 2004. godine Opštinskom sudu u Šapcu (u daljem tekstu: Opštinski sud) predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika „Zorka - mineralna đubriva“ A.D. iz Šapca, i to popisom, procenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Predlog za izvršenje je podnet na osnovu pravnosnažne i izvršne presude na osnovu priznanja Opštinskog suda P. 1025/04 od 8. juna 2004. godine. Opštinski sud je rešenjem I. 2089/04 od 23. februara 2005. godine, u stavu prvom izreke, usvojio predlog za izvršenje, dok je stavom drugim izreke postupak prekinut do okončanja postupka restruktuiranja. Rešenje je dostavljeno izvršnom poveriocu 10. juna 2005. godine.

Na predlog izvršnog poverioca Opštinski sud je rešenjem I. 1871/07 od 26. oktobra 2007. godine dozvolio nastavak izvršnog postupka, jer su prestali razlozi za prekid.

Rešenjem Opštinskog suda I. 1871/07 od 19. februara 2008. godine postupak je prekinut iz istih razloga kao i rešenjem tog suda 2089/04 od 23. februara 2005. godine.

Opštinski sud je rešenjem Ipv. 4/08 od 19. marta 2008. godine odbio prigovor izvršnog poverioca kao neosnovan i potvrdio rešenje tog suda I. 1871/07 od 19. februara 2008. godine.

Osnovni sud u Šapcu je rešenjem I. 1562/11 od 26. decembra 2011. godine odredio nastavak izvršnog postupka, a zaključkom od istog dana izvršni poverilac je obavešten da će se popis i procena pokretnih stvari izvršnog dužnika obaviti 10. januara 2012. godine.

Sudski izvršitelj je izlazio na teren 28. februara i 11. maja 2012. godine, ali nisu nađene stvari koje mogu biti predmet izvršenja, te je stoga Osnovni sud u Šapcu rešenjem I. 1562/11 od 5. juna 2013. godine obustavio postupak izvršenja i ukinuo sve sprovedene izvršne radnje.

4. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li se postupak vodi u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak čije se trajanje osporava, započet podnošenjem predloga za izvršenje, 12. oktobra 2004. godine, a okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Šapcu I. 1562/11 od 5. juna 2013. godine, trajao više od osam godina.

Po oceni Ustavnog suda, nadležni sudovi nisu postupali efikasno kako bi se predmetni izvršni postupak okončao u najkraćem roku i izvršni poverilac namirio. Naime, rešenje o izvršenju Opštinskog suda dostavljeno je izvršnom poveriocu tek osam meseci nakon podnošenja predloga za izvršenje, dok u periodu od nastavka postupka oktobra 2007. godine do njegovog ponovnog prekida u februaru 2008. godine nije preduzeta nijedna izvršna radnja. Takođe, izvršni postupak je bio u prekidu zbog postupka restruktuiranja nad izvršnim dužnikom u periodu od oktobra 2004. do oktobra 2007. godine, te od februara 2008. do decembra 2011. godine, ali ni ta okolnost ne može biti opravdavajući razlog za neprimereno trajanje izvršenja (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už–1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

S obzirom na izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Šapcu u predmetu I. 1562/11 (ranije predmet Opštinskog suda I. 2089/04).

Ustavni sud smatra da navedeni propust suda da sprovede izvršenje u korist podnosioca ustavne žalbe predstavlja i povredu prava podnosioca na mirno uživanje imovine stečene potraživanjem utvrđenim pravnosnažnom presudom, koje je zajemčeno članom 58. stav 1. Ustava. S obzirom da prilikom odlučivanja u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud uvažava i praksu međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, treba istaći i stav Evropskog suda za ljudska prava po kome propust države da izvrši pravnosnažnu presudu ili drugu izvršnu ispravu izrečenu u korist podnosioca predstavke predstavlja mešanje u njegovo pravo na mirno uživanje imovine.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, u tački 1. izreke saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US).

5. U vezi sa istaknutom povredom prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da mu je u osporenom parničnom postupku povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo.

Polazeći od izloženog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka , kao u odnosnom delu tačke 1. izreke.

6. Razmatrajući način pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava, Ustavni sud je pošao od odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, kojom je propisano da će odlukom kojom se usvaja ustavna žalba Ustavni sud odlučiti i o zahtevu podnosioca ustavne žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen.

Pri tome, Ustavni sud je imao u vidu i praksu Evropskog suda za ljudska prava. Naime, Evropski sud se u presudi „Grišević i drugi protiv Srbije“ od 21. jula 2009. godine pozvao na ranije donete presude „Kačapor i drugi protiv Srbije“ od 15. januara 2008. godine i „Crnišanin i drugi protiv Srbije“ od 13. januara 2009. godine i ponovo utvrdio da je država odgovorna za dugove preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom. U presudi je, takođe navedeno, da pošto su dužnici prvog i drugog podnosioca predstavke i sami takva preduzeća, a da je period povraćaja duga do sada trajao između tri godine i devet meseci i pet godina i tri meseca, Evropski sud je našao da državni organi Srbije nisu preduzeli neophodne mere da se presude u pitanju izvrše i nisu dostavili ubedljive razloge za taj propust. Stoga je Evropski sud konstatovao da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, garantovanog članom 6. stav 1. i prava na mirno uživanje imovine, garantovanog članom 1. Protokola 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te je obavezao Republiku Srbiju da, pored ostalog, na ime materijalne štete isplati prvom i drugom podnosiocu predstavke iznose dosuđene domaćim pravnosnažnim presudama. Takođe, u predmetu „Milunović i Čekrlić protiv Srbije“ (predstavke broj 3716/09 i 38051/09), Evropski sud za ljudska prava je, ocenjujući dopuštenost predstavki, na zasedanju Veća održanom 17. maja 2011. godine doneo odluku da se predstavke proglase dopuštenim, pri čemu je navedeno da bi u predmetu kao što je predmet podnosilaca predstavki, sveobuhvatna ustavna naknada, pored utvrđivanja povrede gde je to opravdano, trebalo da obuhvati naknadu i pretrpljene materijalne i nematerijalne štete.

Ustavni sud je stoga ocenio da u slučaju kada je izvršni postupak vođen radi namirenja novčanog potraživanja podnosioca ustavne žalbe utvrđenog pravnosnažnom presudom, u kome izvršni sud nije odlučio o predlogu podnosioca za izvršenje na akcijama dužnika punih osam godina, a izvršni dužnik u tom postupku je bilo preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom nad kojim je u toku trajanja osporenog izvršnog postupka otvoren i zatvoren stečajni postupak, saglasno odredbama Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/09), u posebnom postupku u slučaju dugotrajne nesposobnosti za plaćanje, ustavna naknada, pored utvrđenja povrede prava, treba da obuhvati i naknadu pretrpljene materijalne štete. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da je podnosilac ustavne žalbe istakao zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, krećući se u granicama istaknutog zahteva, u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu materijalne štete u visini iznosa opredeljenog rešenjem o izvršenju.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u istoj tački izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari i utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, a da se naknada isplati na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

7. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova podnošenja ustavne žalbe, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

8. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević