Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu protiv rešenja Vrhovnog suda, utvrdivši da pravo na pravno sredstvo nije povređeno jer je zahtev za vanredno preispitivanje odluke Vrhovnog suda pravilno odbačen kao nedozvoljen. Žalba protiv prvostepenog upravnog akta je odbačena jer je taj akt poništen.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi M.Z. iz B., trenutno na izdržavanju kazne zatvora u K.p.z. u S.M., na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. oktobra 2008. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M.Z., izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Uvp.I 29/08 od 31. januara 2008. godine.
2. Odbacuje se ustavna žalba M.Z. izjavljena protiv rešenja upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici br.24-18/07-1303-10 od 23. avgusta 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M.Z. iz B., trenutno na izdržavanju kazne zatvora u K.p.z. u S.M., preko advokata M.T. iz B., podneo je Ustavnom sudu 10. aprila 2008. godine blagovremenu i dozvoljenu ustavnu žalbu protiv pojedinačnog akta iz tačke 1. izreke ove odluke, zbog povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije. Podnosilac ustavne žalbe je istakao da je osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije odbačen, kao nedozvoljen, njegov zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, konkretno presude Vrhovnog suda Srbije br. U. 9883/07 od 19. decembra 2007. godine, a kojom je odbijena njegova tužba u upravnom sporu vođenom radi poništaja konačnog pojedinačnog akta donetog u predmetu njegovog naknadnog razvrstavanja (reklasifikacije) tokom izdržanja kazne zatvora. Smatra da mu se i u upravnom sporu morala omogućiti dvostepenost odlučivanja od strane Vrhovnog suda Srbije, te da činjenica da još uvek ne postoje upravni sudovi ne može da predstavlja izvinjavajuću okolnost na strani državnih organa. Predložio je da se donese odluka kojom će se utvrditi da mu je povređeno navedeno Ustavom zajemčeno pravo, te da se eventualno poništi osporeno rešenje iz stava 1. izreke i odredi "uklanjanje posledica koje su proizašle iz protivustavnih akata i radnji".
2. Isti podnosilac ustavne žalbe je, preko advokata D.L. iz S. M., podneo i dopunu ustavne žalbe 11. aprila 2008. godine u kojoj je naveo da su mu rešenjem Upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici iz tačke 2. izreke povređena prava iz čl. 28. i 36. Ustava, zbog protivpravnog oduzimanja osuđeničkih prava i stečenih pogodnosti u izdržavanju zatvorske kazne, kada je, bez učinjenog disciplinskog prestupa, reklasifikovan iz poluotvorenog u zatvoreni deo Kazneno-popravnog zavoda. Predložio je da se osporeno prvostepeno rešenje poništi, da se "zabrani dalje nezakonito postupanje uprave Kazneno-popravnog zavoda Sremska Mitrovica", te da se naloži uklanjanje štetnih posledica, tako što će se podnosiocu vratiti ranije stečene osuđeničke pogodnosti.
3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji dr¬žav¬nih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Us¬ta¬vom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja os¬no¬va¬no¬sti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Us¬tav¬ni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i oba¬ve¬za¬ma pod¬no¬sioca us¬tav¬ne žal¬be povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
4. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari:
Osuđeni M.Z. je 21. avgusta 2007. godine podneo pritužbu upravniku Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici, povodom izvršenog naknadnog razvrstavanja (reklasifikacije), kojom je vraćen iz poluotvorenog odeljenja u zatvoreni deo Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici u kome izdržava višegodišnju kaznu zatvora.
Rešenjem upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici br.24-18/07-1303-10 od 23. avgusta 2007. godine odbijena je, kao neosnovana, navedena pritužba osuđenog M.Z. Osuđeni je protiv ovog prvostepenog akta izjavio žalbu, koja je odbijena rešenjem Ministarstva pravde Republike Srbije, Uprave za izvršenje zavodskih sankcija br.07-00-208/07-05 od 13. septembra 2007. godine. Protiv navedenog drugostepenog akta, kao konačnog u upravnom postupku, osuđeni je podneo tužbu i pokrenuo upravni spor pred Vrhovnim sudom Srbije, koji je presudom U.7999/07 od 3. oktobra 2007. godine poništio osporeno drugostepeno rešenje i vratio predmet Ministarstvu pravde na ponovno odlučivanje o žalbi osuđenog. Postupajući po navedenoj presudi Vrhovnog suda, direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija je doneo novo rešenje br.07-00-208/07-05 od 19. oktobra 2007. godine, kojim je poništio rešenje upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici br.24-18/07-1303-10 od 23. avgusta 2007. godine, čime je predmet po pritužbi osuđenog M.Z. od 21. avgusta 2007. godine u celini vraćen u fazu prvostepenog postupka, radi donošenja nove odluke.
Nakon sprovedenog ponovnog postupka, upravnik Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici je 2. novembra 2007. godine doneo novo rešenje br. 24-18/07-1303-10, kojim je odbio pritužbu osuđenog, kao neosnovanu. Postupajući po žalbi M.Z., direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija je doneo 26. novembra 2007. godine rešenje br. 24-00-95/2007-05 kojim je žalbu osuđenog odbio, a osporeno prvostepeno rešenje potvrdio. Protiv navedenog drugostepenog rešenja, kao konačnog, osuđeni je ponovo pokrenuo upravni spor tužbom Vrhovnom sudu Srbije, koji je njegovu tužbu odbio, presudom U. 9883/07 od 19. decembra 2007. godine.
Protiv navedene presude Vrhovnog suda Srbije donete u upravnom sporu, punomoćnik osuđenog je istom sudu podneo 15. januara 2008. godine zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. Ovaj zahtev je odbačen, kao nedozvoljen, osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Uvp. I 29/08 od 31. januara 2008. godine, koje je punomoćnik podnosioca ustavne žalbe primio 11. marta 2008. godine.
5. Odredbom člana 22. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Prema članu 36. stav 2. Ustava, svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. Odredbom člana 198. stav 2. Ustava je utvrđeno da zakonitost konačnih pojedinačnih akata kojima se odlučuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleže preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita.
6. Ocenjujući navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi sa stanovišta navedenih odredaba Ustava, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije u postupku po podnetom zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke nije povređeno pravo žalioca zajemčeno članom 36. stav 2. Ustava. Iz odredbe člana 18. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni list SRJ", broj 46/96) nedvosmisleno proističe da se zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, kao vanredni pravni lek u upravnom sporu, može podneti samo protiv pravnosnažne odluke suda čija nadležnost u upravnom sporu nije određena za celu teritoriju republike. Pošto je Vrhovni sud Srbije najviši sud u Republici Srbiji, te se njegova nadležnost nesumnjivo prostire na celoj teritoriji Republike, to je Vrhovni sud Srbije pravilno i zakonito postupio kada je osporenim rešenjem odbacio žaliočev zahtev za vanredno preispitivanje odluke (presude) Vrhovnog suda donete u upravnom sporu, kao nedozvoljen. Ovaj vanredni pravni lek je dozvoljen samo protiv pravnosnažnih odluka koje u upravnim sporovima donose okružni sudovi, u okviru zakonom određene nadležnosti.
Ustavni sud je utvrdio da je o pravima podnosioca ustavne žalbe, kao osuđenog lica na izdržavanju kazne zatvora, u predmetu njegovog naknadnog razvrstavanja (reklasifikacije), odlučivano u dvostepenom postupku pred nadležnim organima i u upravnom sporu, kao postupku sudske kontrole zakonitosti konačnih pojedinačnih akata, pri čemu je podnosilac iskoristio sva pravna sredstva koja su zakonom predviđena. Najpre je, u smislu odredbe člana 114. stav 1. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (Službeni glasnik RS", broj 85/2005), izjavio pritužbu upravniku Kazneno-popravnog zavoda, koja je rešenjem odbijena, a zatim je, na osnovu odredbe stava 3. navedenog člana, podneo i žalbu direktoru Uprave za izvršenje zavodskih sankcija u sastavu Ministarstva pravde Republike Srbije, koja je, takođe, odbijena. Stoga, po oceni Ustavnog suda, podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno, odnosno uskraćeno Ustavom zajemčeno pravo na žalbu protiv prvostepenog rešenja kojim je odlučivano o njegovom statusu osuđenog lica u Kazneno-popravnom zavodu, odnosno njegovim pravima i obavezama tokom izdržavanja kazne zatvora.
Članom 165. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija propisano je da protiv konačne odluke kojom je osuđenom tokom izvršenja kazne zatvora ograničeno ili povređeno neko pravo utvrđeno ovim zakonom osuđeni ima pravo na sudsku zaštitu, koja se ostvaruje u upravnom sporu. Polazeći od navedene zakonske odredbe, koja je saglasna odredbama člana 22. stav 1. i člana 198. stav 2. Ustava, Ustavni sud je konstatovao da je podnosilac žalbe vodio upravni spor protiv konačnog pojedinačnog akta – drugostepenog rešenja direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija, koji je pravosnažno okončan presudom Vrhovnog suda Srbije kojom se njegova tužba odbija.
U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da su odredbe čl. 17. do 20. Zakona o upravnim sporovima nakon "raspada savezne države 2006. godine i ukidanja suda državne zajednice" postale neustavne, Ustavni sud je utvrdio da, saglasno odredbama čl. 12. i 15. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi republički propisi ostaju na snazi do njihovog usklađivanja sa Ustavom, u rokovima predviđenim ovim zakonom, te da ovaj rok ističe 31. decembra 2008. godine. Takođe, Ustavni sud je ocenio da pitanje eventualne neusaglašenosti Zakona o upravnim sporovima sa Ustavom, u konkretnom slučaju, nije imalo uticaja na ostvarivanje prava podnosioca ustavne žalbe na korišćenje delotvornih pravnih lekova.
7. Na osnovu izloženog, Ustavni sud smatra da u konkretnom upravnom postupku i upravnom sporu u kojima je odlučivano o reklasifikaciji
podnosioca žalbe M.Z., tokom izdržavanja kazne zatvora u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, nije povređeno njegovo pravo na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, pa je u tom delu odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/2007).
8. Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu istog podnosioca koju je izjavio protiv rešenja upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici br. 24-18/07-1303-10 od 23. avgusta 2007. godine, na osnovu člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje Suda. Naime, ova ustavna žalba je izjavljena protiv nepostojećeg pojedinačnog akta, s obzirom na to da je osporeno rešenje upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Sremskoj Mitrovici poništeno drugostepenim rešenjem direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija br. 07-00-208/07-05 od 19. oktobra 2007. godine, što znači da više ne egzistira u pravnom poretku i ne proizvodi pravne posledice. U ponovljenom postupku je doneto novo prvostepeno rešenje upravnika Kazneno-popravnog zavoda br. 24-18/07-1303-10 od 2. novembra 2007. godine, kojim je odlučeno o pritužbi podnosioca ustavne žalbe. Imajući u vidu izneto, Sud je ocenio da nije pravno moguće ustavnom žalbom tražiti poništaj već poništenog pravnog akta.
9. Na osnovu odredbe člana 49. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Sud je odlučio da se ova Odluka objavi u "Službenom glasniku Republike Srbije".
Polazeći od navedenog i odredaba člana 36. stav 1. tačka 4), člana 45. tačka 9) i člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08 i 27/08), Sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Bosa Nenadić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o pravu na pravno sredstvo u upravnom sporu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti