Odluka Ustavnog suda o pravu policijskih službenika na dodatke na platu

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja žalbu policijskih službenika, utvrđujući povredu prava na pravičnu naknadu. Poništena je presuda Apelacionog suda koja im je uskratila dodatke za prekovremeni, noćni i rad na praznike, dok je odbijen deo zahteva za topli obrok i regres.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4238/2010
12.06.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Ilije Pene iz Žablja, Maneta Galovića, Srđana Grbića i Slobodana Vojvodića, svih iz Temerina i Radovana Mihaljice iz Bačkog Jarka, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Ilije Pene, Maneta Galovića, Srđana Grbića, Slobodana Vojvodića i Radovana Mihaljice i utvrđuje da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine, u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbija kao neosnovana.

2. Poništava se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine, u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani i nalaže Apelacionom sudu u Novom Sadu da u tom delu donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Ilija Pena iz Žablja, Mane Galović, Srđan Grbić i Slobodan Vojvodić, svi iz Temerina i Radovan Mihaljica iz Bačkog Jarka podneli su Ustavnom sudu, 28. septembra 2010. godine, preko zajedničkog punomoćnika Dušana Đurđeva, advokata iz Temerina, ustavnu žalbu protiv presude navedene u tački 1. izreke, zbog povrede prava na pravičnu naknadu za rad zajemčenog odredbom člana 60. stav 4. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se, između ostalog, navodi: da je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine usvojena žalba tužene, pa je presuda Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine preinačena, na taj način što su zahtevi podnosilaca za isplatu naknade za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika za period od 1. maja 2004. godine do 31. decembra 2007. godine odbijeni kao neosnovani; da njihov poslodavac nije koristio mogućnosti predviđene članom 147. Zakona o policiji, tako što bi pojedinačnim rešenjem za svakog od njih utvrdio koeficijente plate koji su za 30 do 50 odsto nominalno veći od koeficijenata drugih državnih službenika, za rad na dane praznika koji su neradni dani, noćni rad, rad u smenama, prekovremeni rad, dežurstva i druge neredovnosti u radu; da je drugostepeni sud takođe pogrešno ocenio da podnosiocima u utuženom periodu ne pripada ni naknada za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, nalazeći da Posebnim kolektivniom ugovorom za radnike MUP-a to pravo nije predviđeno; da nepredviđanje nekog prava kolektivnim ugovorom ne može radniku uskratiti pravo koje mu zakon opredeljuje.

Zbog napred iznetog, podnosioci ustavne žalbe smatraju da im je osporenom drugostepenom presudom povređeno označeno Ustavom zajemčeno pravo, te su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, osporenu drugostepenu presudu poništi i odredi da Apelacioni sud u Novom Sadu donese novu odluku po žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u osporene presude i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za rešavanje ove ustavnosudske stvari:

Presudom Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine usvojeni su tužbeni zahtevi tužilaca Ilije Pene, Maneta Galovića, Srđana Grbića, Slobodana Vojvodića i Radovana Mihaljice, ovde podnosilaca ustavne žalbe, pa je tužena Republika Srbija - Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava Novi Sad - Policijska stanica Temerin, obavezana da im za period od 1. maja 2004. godine do 31. decembra 2007. godine isplati neisplaćene naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, kao i dodatke na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane državnih i verskih praznika, sve sa pripadajućom zateznom kamatom na dosuđene iznose, počev od njihove dospelosti do konačne isplate. U obrazloženju prvostepene presude je, između ostalog, navedeno: da su svi tužioci zaposleni kod tužene u Policijskoj stanici Temerin i da su u utuženom periodu radili prekovremeno, noću i na dane državnih i verskih praznika; da zarada tužilaca, obračunata i isplaćena za prosečan fond sati od 174 sata, nije manja od one koja je trebalo da im bude isplaćena u skladu sa Zakonom o policiji, što se tiče primene koeficijenta, ali da su tužioci radili više od punog fonda radnih sati, kao i u dane državnih i verskih praznika i noću, što im tužena nije isplaćivala; da se na zaposlene u MUP-u, u pogledu obračuna i isplate plata i dodataka na platu, primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama; da je tužena, saglasno odredbama čl. 2. i 5. navedenog zakona, bila u obavezi da tužiocima obračunava i isplaćuje dodatke na platu po osnovu prekovremenog rada, rada na dane praznika i noćnog rada, iz razloga što su u pitanju posebni osnovi za isplatu, koji ne ulaze u obračun plate.

Rešavajući o žalbi tužene, Apelacioni sud u Novom Sadu je doneo osporenu presudu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine, kojom je žalbu usvojio i presudu Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine preinačio, tako što je odbio kao neosnovane sve tužbene zahteve tužilaca. U obrazloženju osporene presude se, pored ostalog, navodi: da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo; da je odredbama čl. 47. i 48. Zakona o unutrašnjim poslovima, koji se primenjivao do 28. novembra 2005. godine, bilo predviđeno da se ovlašćenim službenim licima policije, zbog posebnih uslova rada, težine i priroda zadataka i poslova, obezbeđuju uvećana sredstva za plate u odnosu na sredstva koja se obezbeđuju za ostale radnike MUP-a, s tim da je radnik dužan da, kad potrebe službe to zahtevaju, poslove vrši duže od punog radnog vremena; da je tužiocima prekovremeni rad, rad noću i rad na dane državnih i verskih praznika, kao i po osnovu uslova rada, vrednovan i priznat kroz uvećanje koeficijenta radnog mesta, iz kog razloga se na obračun plate u spornom periodu ne primenjuju opšti radno-pravni propisi o uvećanoj zaradi, saglasno odrebi člana 147. stav 3. Zakona o policiji; da su i topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora bili uključeni u koeficijent radnog mesta tužilaca.

4. Odredbom člana 60. stav 4. Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu, ograničeno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaćeni godišnji odmor, pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa, kao i da se niko tih prava ne može odreći i da se ženama, omladini i invalidima omogućuju posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

5. Imajući u vidu navedene ustavnopravne razloge na kojima podnosioci ustavne žalbe temelje tvrdnje o povredi prava na pravičnu naknadu za rad, Ustavni sud ukazuje da je u svojim ranijim odlukama zauzeo određene pravne stavove o pravu policijskih službenika na isplatu dodataka na platu za prekovremeni, noćni i rad na dane državnih i verskih praznika, kako u periodu do 29. novembra 2005. godine, u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima, tako i nakon tog datuma, kada je stupio na snagu Zakon o policiji (vid. Odluke Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine, Už-2822/2010 od 22. decembra 2010. godine, Už-1362/2009 od 7. jula 2011. godine, sve objavljene na veb-sajtu Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs), na koje upućuje i u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Polazeći od stavova zauzetih u svojim ranijim odlukama, Ustavni sud i na ovom mestu ističe da su se u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima dodaci na platu isplaćivali, između ostalog, i u slučaju prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, osim ukoliko taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta. Pravilnikom o platama radnika Ministarstva unutrašnjih poslova, koji se primenjivao u vreme važenja navedenog zakona, bilo je predviđeno da zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova ima pravo na koeficijent koji se određuje prema platnoj grupi ili platnom razredu u koji se radno mesto razvrstava i pravo na uvećanje tog koeficijenta za 30%. Iz toga proizlazi da prekovremeni, noćni i rad na dane državnog i verskog praznika nisu bili posebno navedeni kao uslov za uvećanje koeficijenta, te da primena opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi nije bila isključena.

U pogledu prava na uvećanu zaradu po osnovu prekovremenog, noćnog i rada na dane državnih i verskih praznika, u periodu nakon stupanja na snagu Zakona o policiji, Ustavni sud ukazuje da je u Odluci Už-1530/2008 od 21. januara 2010. godine zauzeo stav da ukoliko za policijskog službenika rešenjem poslodavca nije bio utvrđen koeficijent za obračun plate od 30 do 50% nominalno veći od koeficijenata za druge državne službenike, njemu ne može biti uskraćeno pravo na uvećanu zaradu koju za rad na dan praznika, rad noću, rad u smenama i prekovremeni rad imaju svi zaposleni u Republici Srbiji, saglasno odredbama opštih radno-pravnih propisa, jer bi u protivnom pravo na uvećanu zaradu bilo uskraćeno kategoriji zaposlenih koji svoj posao obavljaju u uslovima opasnim po život i zdravlje.

S obzirom na napred izneto, Ustavni sud je ocenio da se obrazloženje osporene drugostepene presude temelji na ustavnopravno neprihvatljivom tumačenju propisa koji su od značaja za rešavanje sporne pravne stvari i nalazi da je Apelacioni sud u Novom Sadu pogrešno ocenio da je i u vreme važenja Zakona o unutrašnjim poslovima i nakon stupanja na snagu Zakona o policiji primena odredaba opštih radno-pravnih propisa o uvećanoj zaradi za zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova bila isključena.

Polazeći od svega izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine, u delu koji se odnosi na isplatu dodataka na platu po osnovu prekovremenog rada, rada noću i rada na dane praznika koji su neradni dani, podnosiocima ustavne žalbe povređeno pravo na pravičnu naknadu za rad zajemčeno odredbom člana 60. stav 4. Ustava. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu usvojio i osporenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1. 3485/10 od 14. jula 2010. godine poništio u navedenom delu i naložio ovom sudu da donese novu odluku o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Temerinu P1. 14/08 od 22. decembra 2009. godine, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. i u tački 2. izreke.

6. Što se tiče prava podnosilaca na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora za period od 1. maja 2004. godine do 31. decembra 2007. godine, Ustavni sud ukazuje da je u pogledu ove vrste primanja iz radnog odnosa doneo veći broj odluka, u kojima saglasno konstatuje da su na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, u periodu do 31. decembra 2006. godine, ove naknade ulazile u koeficijent za obračun plata i tako isplaćivane kroz platu policijskih službenika (vid. Odluku Už-3683/2010 od 23. maja 2012. godine). Posle 1. januara 2007. godine, kada je počeo da se primenjuje Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, policijski službenici nemaju pravo na isplatu predmetnih naknada, s obzirom na to da posebni propisi koji uređuju prava državnih službenika i nameštenika ne garantuju kao posebno primanje pravo na naknadu za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora, dok je Zakonom o radu, kao opštim radnopravnim propisom, predviđena samo mogućnost da se opštim aktom ili ugovorom o radu utvrdi pravo državnog službenika ili nameštenika na ovakvu vrstu primanja (vid. Odluke Už-240/2009 od 14. jula 2011. godine, Už-116/2009 od 8. septembra 2011. godine, Už-2695/2011 od 23. maja 2012. godine).

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbio kao neosnovanu, zbog čega je odlučeno kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o pravu policijskih službenika na dodatke na platu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti