Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o nezakonitom pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je utvrdio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za postojanje opasnosti od bekstva i ponavljanja krivičnog dela, uzimajući u obzir specifične okolnosti organizovanog kriminala.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, dr Milan Škulić i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2024. godine, doneo je

 

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba M. M. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 158/19-Kv.Po1. 78/20 od 26. februara 2020. godine, rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž2.Po1. 75/20 od 20. marta 2020. godine i rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1. 15/19-Kv.Po1. 148/20 od 10. aprila 2020. godine, u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. Ustava, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz Kragujevca podneo je Ustavnom sudu, 29. aprila 2020. godine, preko punomoćnika M. B, advokata iz Kragujevca, ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava zajemčenih odredbama člana 31. st. 1. i 3. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Ustavnom žalbom se osporava drugostepeno rešenje kojim je pravnosnažno odbijen predlog za ukidanje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe (K.Po1. 15/19-Kv.Po1. 148/20 od 10. aprila 2020. godine), kao i pravnosnažna rešenja kojima je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen pritvor u fazi glavnog pretresa po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal KTO 85/19 od 14. novembra 2019. godine, na osnovu odredbi člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku (K.Po1. 158/19-Kv.Po1. 78/20 od 26. februara 2020. godine i Kž2.Po1. 75/20 od 20. marta 2020. godine).

U ustavnoj žalbi je navedeno da su osporena rešenja zasnovana na pravnim konstrukcijama i da su doneta bez sagledavanja postojanja pre svega osnovane sumnje, a zatim i postojanja i utvrđivanja posebnih uslova za pritvor; da su naredba za sprovođenje istrage i optužnica zasnovane na nekritičnoj oceni iznetih činjeničnih navoda. Osporavajući postojanje pritvorskih razloga podnosilac je u odnosu na tačku 1) člana 211. stav 1. ZKP naveo da su sudovi potpuno ignorisali da on ima uredno prijavljeno prebivalište u Kragujevcu, gde mu živi porodica, da je oženjen i otac jednog maloletnog deteta, te da su svi njegovi životni i poslovni interesi vezani za državu Srbiju i za mesto njegovog prebivališta. Podnosilac je osporavajući postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP naveo da je sud ignorisao činjenicu da on do sada nije osuđivan, kao i da su kao osnov za produženje pritvora prema njemu poslužili elementi bića krivičnog dela za koje je optužen.

Predloženo je da Ustavni sud ustavnu žalbu usvoji i utvrdi povredu označenih prava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice od značaja za odlučivanje:

Pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal u predmetu K.Po1. 158/19 je u vreme podnošenja ustavne žalbe bio je u toku krivični postupak protiv podnosioca ustavne žalbe i još sedam lica po optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal Kto. 85/19 od 14. novembra 2019. godine, kojom je podnosiocu ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. Krivičnog zakonika, kao i izvršenje krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i krivično delo nedozvoljene trgovine iz člana 235. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kpp.Po1. 21/19 od 23. maja 2019. godine, na osnovu odredaba člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.), po kojem je lišen slobode 21. maja 2019. godine.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K.Po1. 15/19-Kv.Po1. 148/20 od 10. aprila 2020. godine odbijen je kao neosnovan predlog branioca podnosioca ustavne žalbe za ukidanje pritvora koji mu je određen rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kpp.Po1. 21/19 od 23. maja 2019. godine, a poslednji put produžen ovde osporenim rešenjima Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K.Po1. 158/19-Kv.Po1. 78/20 od 26. februara 2020. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž2.Po1. 75/20 od 20. marta 2020. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja o odbijanju predloga za ukidanje pritvora pored ostalog navedeno je da po oceni vanpretresnog veća i dalje stoje razlozi za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru s obzirom na to da iz spisa predmeta proizlaze činjenice koje ukazuju da je okrivljeni M. M. opravdano sumnjiv da je kao pripadnik organizovane kriminalne grupe u okviru koje je imao unapred određenu ulogu i zadatak, u cilju sticanja nezakonite finansijske koristi preduzimanjem radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. Krivičnog zakonika, te činjenicu da postoji sumnja da organizovana kriminalna grupa raspolaže znatnim finansijskim sredstvima koja bi okrivljeni mogli iskoristiti u cilju bekstva, na šta ukazuje činjenica da su za preduzimanje inkriminisanih aktivnosti u kontinuitetu obezbeđivali znatna novčana sredstva prethodno za kupovinu opojne droge, u većim količinama od skoro 600.000,00 tableta, a zatim i za njihovo skladištenje, iznajmljivanje većeg broja stanova na teritoriji Beograda i na kraju za obezbeđivanje kamiona za transport navedenih količina opojne droge od Republike Srbije do Kraljevine Švedske, kao i da su za preduzimanje njihovih kriminalnih aktivnosti pribavili veći broj putničkih motornih vozila veće vrednosti, sa planovima za neometan transport pomenutih opojnih droga preko teritorija više država, a koje okolnosti u međusobnoj povezanosti ukazuju na opravdanu bojazan da će se okrivljeni boravkom na slobodi dati u bekstvo, zbog čega sud smatra da je pritvor prema njemu opravdan na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP.

U odnosu na postojanje pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da postojanje opravdane sumnje da je ova organizovana kriminalna grupa delovala na teritoriji Republike Srbije i Kraljevine Švedske u dužem vremenskom periodu i to od početka 2019. godine pa do 17. maja 2019. godine, te da postoji opravdana sumnja da su ovi okrivljeni preduzimajući izvršenje krivičnog dela za koje se terete iskazali naročitu istrajnost, upornost i krajnju opreznost, koja se ogledala u velikom stepenu koordinacije njihovih međusobnih aktivnosti tokom transporta napred navedenih količina psihoaktivnih supstanci koje su proglašene za opojnu drogu, prethodnom skladištenju na skrivenim mestima, a zatim i njihove primopredaje u noćnim uslovima na napred dogovorenim parking prostorima i kontinuiranog obaveštavanja o međusobnim dugovanjima, kao posledice preduzetih aktivnosti od prodaje određenih količina predmetne opojne droge, a da njihovo delovanje nije bilo usmereno na jednu radnju ukazuje i to da aktivnost ove organizovane kriminalne grupe nije prestajala uprkos presretanju kamiona u kojima se nalazila predmetna opojna droga, pa je konkretno delovanje nastavljeno i nakon 2. marta 2019. godine, kada je uhapšen D.K. i posle 5. aprila 2019. godine, kada je uhapšen I.R. kao i nakon zaplene opojne droge prilikom pretresa kuće okrivljenog D.D. i njegovog hapšenja. Sud je potom naveo i da je od značaja i činjenica da svi članovi ove organizovane kriminalne grupe još uvek nisu otkriveni, jer su pojedini njeni pripadnici uhapšeni prilikom transporta navedene količine opojne droge pre nego što su dospeli na unapred dogovorenu lokaciju u Kraljevini Švedskoj, gde je trebalo doći do primopredaje drugim pripadnicima ove organizovane kriminalne grupe, a koje okolnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu u slučaju puštanja na slobodu ponoviti krivično delo, zbog čega je nužno i opravdano njegovo dalje zadržavanje u pritvoru po ovom zakonskom osnovu, čija se svrha ne može ostvariti nijednom blažom merom.

 

Uvidom u osporena rešenja o produženju pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe utvrđeno je da je u odnosu na postojanje opravdane sumnje, kao i pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP obrazloženje u bitnom identično obrazloženju osporenog rešenja o odbijanju predloga za ukidanje pritvora, koje je u prethodna dva stava detaljno navedeno, te stoga Ustavni sud smatra da nije neophodno ponovo navoditi razloge zbog kojih su sudovi ocenili da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP nužna mera radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka, čija se svrha ne može ostvariti nijednom drugom, za podnosioca ustavne žalbe blažom merom.

Podnosilac ustavne žalbe se do dana podnošenja ustavne žalbe (29. aprila 2020. godine) nalazio u pritvoru jedanaest meseci, računajući od 21. maja 2019. godine, kada je lišen slobode.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da, pored ostalog, trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. (član 36. stav 2.).

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11 121/12, 32/13, 45/13, 55/14, 35/19, 27/21 – Odluka US i 62/21 Odluka US) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. stav 1. do 3.).

Odredbama člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP je propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1)) i – ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti (tačka 3)).

Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

Odredbama člana 364. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 35/19), propisano je da ko organizuje grupu koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od tri godine ili teža kazna, ako zakonom za takvo organizovanje nije predviđena teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 1.); da će se pripadnik organizovane kriminalne grupe iz stava 2. ovog člana, kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 4.); da ako se delo iz st. 1. i 2. ovog člana odnosi na grupu ili organizovanu kriminalnu grupu, koja ima za cilj vršenje krivičnih dela za koje se može izreći kazna zatvora od dvadeset godina ili doživotni zatvor, organizator grupe ili organizovane kriminalne grupe će se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili doživotnim zatvorom, a pripadnik grupe ili organizovane kriminalne grupe zatvorom od šest meseci do pet godina (stav 5.).

Odredbom člana 246. st. 1. i 4. Krivičnog zakonika propisano je: da ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina (stav 1.); da će se kaznom od pet do petnaest godina kazniti onaj ko prodaje, nudi na prodaju ili bez naknade radi daljeg stavljanja u promet daje opojne droge maloletnom licu, duševno bolesnom licu, licu koje je privremeno duševno poremećeno, licu koje je teže duševno zaostalo ili licu koje se leči od zavisnosti od opojnih droga, ili ko stavlja u promet opojnu drogu pomešanu sa supstancom koja može dovesti do teškog narušavanja zdravlja, ili ko izvrši delo iz stava 1. ovog člana u ustanovi obrazovanja i vaspitanja ili u njenoj neposrednoj blizini ili ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi, ili ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice, lekar, socijalni radnik, sveštenik ili lice zaposleno u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, iskorišćavanjem svog položaja ili ko za izvršenje tog dela koristi maloletno lice (stav 4.).

Odredbama člana 235. Krivičnog zakonika propisano je da ko nemajući ovlašćenje za trgovinu, nabavi robu ili druge predmete u većoj vrednosti u svrhu prodaje, ili ko se neovlašćeno i u većem obimu bavi trgovinom ili posredovanjem u trgovini ili se bavi zastupanjem organizacija u unutrašnjem ili spoljnotrgovinskom prometu robe i usluga, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine (stav 1.); da će se kaznom tri meseca do tri godine kazniti i ko neovlašćeno prodaje, kupuje ili vrši razmenu robe ili predmeta čiji je promet zabranjen ili ograničen (stav 3.).

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 31. st. 1. i 3. Ustava Ustavni sud je, prilikom donošenja odluke u ovom ustavnosudskom predmetu, ceneći citirane odredbe Ustava i ZKP, najpre ukazuje da trajanje pritvora od podizanja optužnice do završetka glavnog pretresa Ustavom i ZKP nije ograničeno, ali je nadležni sud, saglasno odredbama člana 31. Ustava i člana 216. stav 3. ZKP, dužan da trajanje pritvora svede na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, te da u određenim vremenskim intervalima, po službenoj dužnosti, i bez predloga stranaka, ispita da li još postoje razlozi za zadržavanje lica u pritvoru ili ne, te se ukoliko i dalje razlozi postoje pritvor rešenjem produžava do dalje odluke suda. Posle stupanja optužnice na pravnu snagu, rok za ispitivanje razloga za pritvor je po isteku svaka dva meseca od stupanja optužnice na pravnu snagu. Iz navedenog proizlazi da ukoliko sud oceni da i dalje postoje razlozi za pritvor i s tim u vezi ne donese odluku o njegovom ukidanju, pritvor kao mera i dalje traje sve do donošenja odluke kojom se pritvor ukida.

Iz navedenog nedvosmisleno proizlazi da pritvor, kao zakonska mera kojom se oduzima osnovno ljudsko pravo na slobodu, predstavlja posebno osetljivu meru oduzimanja lične slobode čoveka u periodu pre donošenja pravnosnažne sudske odluke o krivici. Pritvor nije kazna i za pritvorenika se ne sme pretvoriti u kaznu. Pritvor se, naime, određuje pre nego što je pravnosnažnom sudskom odlukom utvrđena krivica, tako da tokom trajanja mere pritvora u krivičnom postupku koji nije pravnosnažno okončan, još uvek u potpunosti važi Ustavom i ZKP utvrđena pretpostavka nevinosti.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Primenom navedenih kriterijuma na konkretan slučaj Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe određen i produžen zbog postojanja osnovane a potom i opravdane sumnje da je izvršio tri krivična dela od kojih je za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, zakonom zaprećena kazna zatvora u trajanju od najmanje 5 do 15 godina. Pritvor je prema podnosiocu ustavne žalbe produžen na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP, odnosno zbog postojanja okolnosti koje su ukazivale na opasnost od bekstva i opasnosti da će boravkom na slobodi ponoviti krivično delo.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor protiv podnosioca ustavne žalbe određen i produžen od strane nadležnog suda, u postupku propisanom zakonom, da su osporena rešenja zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju procesnog prava, te da su nadležni sudovi postupali u skladu sa ZKP kada su utvrdili da postoje uslovi da se podnosiocu ustavne žalbe produži pritvor po označenim zakonskim osnovima. Naime, postojanje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva podnosioca ustavne žalbe je, po oceni Ustavnog suda, dovoljno obrazloženo, nakon što su sudovi i nakon gotovo tri godine od lišenja slobode pažljivo ispitali opravdanost daljeg trajanja pritvora prema podnosiocu, kao najteže mere za obezbeđenje njegovog prisustva radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.

Naime, Ustavni sud je utvrdio da iz dostavljene dokumentacije proizlazi da su sudovi razmotrili sve do tada prikupljene dokaze, na osnovu kojih je podnosilac ustavne žalbe opravdano sumnjiv da je izvršio napred navedena krivična dela. S tim u vezi, Ustavni sud podseća da količina činjenica i dokaza koji potkrepljuju osnovanu sumnju predstavlja nešto o čemu nadležni sud vodi računa, a imajući u vidu da je protiv podnosioca i još sedmorice okrivljenih, nakon sprovedene istrage podignuta optužnica, koja je potvrđena i po kojoj se sprovodi dokazni postupak, Ustavni sud je utvrdio da obrazloženje osporenih rešenja u pogledu postojanja osnovane sumnje, samo po sebi ne deluje proizvoljno, a postojanje osnovane sumnje kao conditio sine qua non za produženje pritvora nije osporeno ni navodima ustavne žalbe.

Nadalje, s obzirom na to da je Ustavni sud utvrdio da je do dana podnošenja ustavne žalbe (29. aprila 2020. godine) pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe trajao 11 meseci, računajući od 21. maja 2019. godine, kada je lišen slobode, neophodno je razmotriti da li su sudovi, iako su u skoro jednogodišnjem periodu razloge za trajanje pritvora zasnivali na potpuno identičnim razlozima koji su postojali u vreme njegovog određivanja, dovoljno brižljivo razmotrili koje su to okolnosti koje bi, bez obzira na pretpostavku nevinosti, pretegle nad principom poštovanja slobode okrivljenog i opravdale jedanestomesečno trajanje pritvora prema njemu.

Stoga je Ustavni sud utvrdio da iz obrazloženja osporenih rešenja proizlazi da su sudovi ocenjujući postojanje razloga za produženje pritvora prema podnosiocu ustavne žalbe na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, pored činjenice da se podnosilac ustavne žalbe opravdano sumnjiči da je kao pripadnik dobro organizovane kriminalne grupe za koju postoji sumnja da raspolaže znatnim finansijskim sredstvima koja bi okrivljeni mogli iskoristiti u cilju bekstva, cenili i činjenice da su okrivljeni, među njima i podnosilac ustavne žalbe opravdano sumnjivi da su za preduzimanje inkriminisanih aktivnosti u kontinuitetu obezbeđivali znatna novčana sredstva prethodno za kupovinu opojne droge, u većim količinama od skoro 600.000,00 tableta, a zatim i za njihovo skladištenje, iznajmljivanje većeg broja stanova na teritoriji Beograda i na kraju za obezbeđivanje kamiona za transport navedenih količina opojne droge od Republike Srbije do Kraljevine Švedske, kao i da su za preduzimanje njihovih kriminalnih aktivnosti pribavili veći broj putničkih motornih vozila veće vrednosti, sa planovima za neometan transport pomenutih opojnih droga preko teritorija više država, te su po oceni Ustavnog suda dovoljno jasno obrazložili da iz navedenih okolnosti uzetih u njihovoj međusobnoj povezanosti proizlazi osnovana bojazan da će se podnosilac ustavne žalbe ukoliko se nađe na slobodi dati u bekstvo i tako postati nedostupan organima krivičnog gonjenja.

Ustavni sud takođe smatra da činjenica da se podnosiocu stavlja na teret da je izvršio tri krivična dela, od kojih mu se za krivično delo iz člana 246. stav 4. Krivičnog zakonika, u slučaju osude može izreći kazna zatvora do petnaest godina zatvora, koja činjenica ga, objektivno posmatrano, po oceni Ustavnog suda, ne može ostaviti ravnodušnim u odnosu prema organima krivičnog gonjenja i obavezi da se odazove na poziv suda. Kada se navedeno dovede u vezu sa činjenicom da je podnosilac ustavne žalbe opravdano sumnjiv da je krivična dela vršio kao pripadnik dobro organizovane kriminalne grupe za koju postoji sumnja da raspolaže značajnim finansijskim sredstvima koja se mogu iskoristiti za bekstvo i skrivanje njenih članova, kao i da raspolaže većim brojem prevoznih sredstava sa planovima za neometan transport preko teritorija više država, Ustavni sud smatra da su Viši i Apelacioni sud u Beogradu dovoljno jasno i argumentovano obrazložili sve bitne razloge iz kojih nesumnjivo proizlazi zaključak da se i posle 11 meseci od lišenja slobode činjenice da je podnosilac državljanin Republike Srbije gde ima prijavljeno prebivalište, nisu dovoljna garancija da se on puštanjem na slobodu ne bi dao u bekstvo i tako postao nedostupan organima krivičnog gonjenja, jer napred navedeno ukazuje da postoji veza podnosioca ustavne žalbe, kao pripadnika navedene kriminalne grupe sa drugim državama, a što bi moglo da mu olakša bekstvo, ukoliko bi se našao na slobodi, zbog čega se ne može oceniti kao očigledno proizvoljan ni stav suda da primena blaže mere ne bi bila celishodna, jer intezitet tih okolnosti nije umanjen.

Pored navedenog Ustavni sud je ocenio da se ne može smatrati očigledno proizvoljnim zaključak krivičnog suda izražen u osporenim rešenjima da se, u okolnostima konkretnog slučaja, postojanje opravdane sumnje da je organizovana kriminalna grupa delovala u vremenskom periodu dužem od pet meseci, u međusobnoj povezanosti sa činjenicom da postoji opravdana sumnja da su svi okrivljeni u izvršenju predmetnih krivičnih dela pokazali naročitu istrajnost, upornost i krajnju opreznost, te načinom izvršenja predmetnih krivičnih dela, koje je nesumnjivo ukazivalo na to da je delovanje te grupe bilo usmereno na kontinuirano i vremenski neograničeno preduzimanje kriminalnih radnji, a koje okolnosti, po oceni Ustavnog suda, nasuprot mišljenju podnosioca ustavne žalbe znatno prevazilaze okvire pravnih kvalifikacija predmetnih krivičnih dela, te se mogu smatrati osobitim okolnostima koje ukazuju da će podnosilac ustavne žalbe boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Ustavni sud stoga ocenjuje da su nadležni sudovi postojanje pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP dovoljno i argumentovano obrazložili i smatra da nadležni sudovi nisu iskazali površan odnos prema pritvoru podnosioca ustavne žalbe, iako su u dužem vremenskom periodu ponavljali iste razloge za produženje pritvora koji su poslužili kao početni osnov za njegovo određivanje, bez izmenjenih okolnosti koje bi mogle da se uzmu u obzir, jer takve okolnosti očigledno nisu ni postojale. Ustavni sud ukazuje na to da nadležni sudovi kod produženja pritvora moraju voditi računa o dinamičnom pristupu koji zahteva Evropski sud za ljudska prava kod procene dovoljnih i relevantnih okolnosti, što podrazumeva da se moraju uzeti u obzir i naknadno izmenjene okolnosti, a naročito one koje se odnose na sam tok krivičnog postupka. Međutim, u konkretnom slučaju, polazeći od navedenog, a imajući u vidu i težinu zaprećenih sankcija za krivična dela koja su okrivljenom stavljena na teret (pet do petnaest godina), Ustavni sud smatra da je produženje pritvora prema podnosiocu i posle 11 meseci opravdano, jer postoji takav zahtev od javnog interesa, koji bez obzira na pretpostavku nevinosti, preteže nad pravom na slobodu pojedinca (Kudla protiv Poljske, broj 30210/96, od 26. oktobra 2000. godine, stav 110.), te da su sudovi u dovoljnoj meri cenili sve bitne i za konkretan slučaj specifične okolnosti koje potvrđuju postojanje opasnosti od bekstva i ponovnog vršenja krivičnih dela podnosioca ustavne žalbe i tako opravdavaju produženje pritvora prema njemu na osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) ZKP.

Ustavni sud nadalje konstatuje da je za ocenu osnovanosti navoda kojima se ukazuje na povredu prava na ograničeno trajanje pritvora od značaja i to da li je sud pokazao potrebnu hitnost u vođenju krivičnog postupka.

S tim u vezi Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana podnošenja ustavne žalbe (29. aprila 2020. godine) nalazio u pritvoru 11 meseci (računajući od 21. maja 2019. godine kada je lišen slobode), za koje vreme je završena istraga, podignuta i potvrđena optužnica protiv osam okrivljenih lica, kao pripadnika organizovane kriminalne grupe, zbog više krivičnih dela, održano pripremno ročište, te je u toku veoma obiman dokazni postupka, iz čega se može zaključiti da se predmetni postupak vodi zadovoljavajućom dinamikom.

Sledom navedenog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjem nisu povređena Ustavom zajemčena prava podnosioca ustavne žalbe iz člana 31. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu, odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu, odlučujući kao u prvom delu izreke.

8. Što se tiče istaknute povrede prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe imao i iskoristio pravo na preispitivanje zakonitosti prvostepenog rešenja o produženju pritvora, te kako je o osnovanosti njegove žalbe sud odlučio, dajući ustavnopravno prihvatljivo obrazloženje svih bitnih razloga zbog kojih je podnetu žalbu ocenio neosnovanom, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba ni u ovom delu ne ispunjava pretpostavke za meritorno odlučivanje, s obzirom na to da se pravom na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava jemči dvostepenost u odlučivanju, odnosno pravo da se u postupku po žalbi ili drugom propisanom pravnom sredstvu, pred organom više instance, ispita zakonitost prvostepene odluke, što ne podrazumeva i pravo na pozitivan ishod drugostepenog postupka za lice koje je izjavilo pravno sredstvo, ako za to nije bilo osnova.

Kada je reč o osporenom rešenju o odbijanju predloga za ukidanje pritvora Ustavni sud ukazuje da ostvarivanje prava na pravno sredstvo iz člana 36.stav 2. Ustava podrazumeva korišćenje onih pravnih sredstava koja se odgovarajućim zakonom, u konkretnom slučaju, propisana, to se tvrdnje o povredi ili uskraćivanju označenog ustavnog prava ne mogu odnositi na situacije u kojima je korišćeno pravno sredstvo koje nije propisano, Ustavni sud je, utvrdivši da odredbama ZKP nije propisana obaveza suda da odluči o podnetom predlogu za ukidanje pritvora, ocenio da ni u ovom delu nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za odlučivanje o osnovanosti navoda ustavne žalbe o povredi prava iz člana 36.stav 2. Ustava, te je u odnosu na istaknutu povredu prava na pravno sredstvo ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7. Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu izreke.

9. S obzirom na sve izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

 

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.