Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu u sporu o penziji

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje jer su redovni sudovi odbacili tužbu za naknadu štete zbog neisplaćene razlike penzije, pogrešno se oglašavajući apsolutno nenadležnim. Naloženo je ponavljanje postupka po žalbi.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-4245/2012
15.10.2014.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. V . iz B, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. oktobra 2014. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. V . i utvrđuje da je rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 91530/10 od 27. januara 2012. godine i rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2392/12 od 4. aprila 2012. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Višem sudu u Beogradu da ponovi postupak po žalbi podnosioca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 91530/10 od 27. januara 2012. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. V . iz B . je 25. maja 2012. godine, preko punomoćnika B . B, advokata iz B, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž. 2392/12 od 4. aprila 2012. godine, zbog povrede načela i prava iz čl. 18, 21. i člana 70. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2392/12 od 4. aprila 2012. godine odbijena njegova žalba kao tužioca u parničnom postupku i potvrđeno prvostepeno rešenje kojim je odbačena njegova tužba zbog apsolutne nenadležnosti suda; da su u osporenoj odluci pogrešno tumačene materijalnopravne norme koje regulišu oblast penzijskog i invalidskog osiguranja, imajući u vidu da se na vojne penzionere od 1. januara 2008. godine primenjuje odredba člana 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju prema kojoj se penzije od 1. aprila do 1. oktobra tekuće godine usklađuju na osnovu statističkih podataka sa kretanjem troškova života na teritoriji Republike Srbije za prethodni mesec; da samo vojnim penzionerima ovo usklađivanje nije izvršeno i uplaćeno tako da su oni u neravnopravnom položaju u odnosu na civilne penzionere; da podnosilac ne može ostvariti pravo na vanredno usklađivanje penzije iako mu je to pravo priznato članom 80. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u ustavnu žalbu i priloženu dokumentaciju i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 91530/10 od 27. januara 2012. godine odbačena je tužba podnosioca zbog apsolutne nenadležnosti suda za postupanje u ovoj pravnoj stvari.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 2392/12 od 4. aprila 2012. godine odbijena je kao neosnovana žalba podnosioca i potvrđeno je rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 91530/10 od 27. jaunara 2012. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno: da se o pravima vojnog osiguranika iz penzijskog i invalidskog osiguranja odlučuje rešenjem Fonda za socijalno osiguranje koje donosi direktor fonda, rešavajući o pravu vojnog osiguranika u upravnoj stvari, utvrđujući na taj način pravo na penziju i obim tog prava, odnosno visinu penzije i takav akt ima svojstvo upravnog akta; da se zakonitost tog upravnog akta, pravilnost obračuna visine penzije, pa i pravilna primena odredaba propisa na kojima je tužilac zasnovao svoj zahtev ocenjuje u upravnom postupku, pred nadležnim organom i u upravnom sporu; da konačna i pravnosnažna odluka o visini penzije vojnog osiguranika predstavlja osnov za njenu isplatu; da u slučaju nezakonitog i nepravilnog rada državnog organa u izvršenju tako utvrđene obaveze, uskraćivanjem u potpunosti ili delimično isplate penzije u visini utvrđenoj rešenjem nadležnog organa, nastaje obaveza na naknadu štete, u skladu sa članom 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima; da ukoliko bi tužilac ostvario pravo na usklađivanje penzije po pojedinačnom ili opštem aktu imao bi pravo da, u slučaju neisplate iz nekog razloga, zbog nezakonitog ili nepravilnog rada državnog organa, traži naknadu štete i da stoga navodi žalbe da je ovo spor građansko-pravne prirode, za koji je nadležan redovan građanski sud, nisu mogli biti predmet ocene ovog suda.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu podnosioca za naknadu štete zbog neisplaćene razlike penzije. U konkretnom slučaju, osnov tužbenog zahteva podnosioca ustavne žalbe je naknada štete, koja je imovinskopravni zahtev, o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosioca i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je došlo do povrede prava podnosioca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US), usvojio ustavnu žalbu, odlučujući kao u tački 1. izreke. Ustavni sud je isti stav zauzeo u Odluci Už-4262/2012 od 31. januara 2013. godine.

Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosioca ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njega u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da su štetne posledice utvrđene povrede prava takve prirode da se mogu otkloniti samo nalaganjem Višem sudu u Beogradu da ponovi postupak po žalbi podnosioca izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 91530/10 od 27. januara 2012. godine.

Po pitanju vanrednog usklađivanja vojnih penzija nakon stupanja na snagu Zakona o Vojsci Srbije, a u skladu sa rešenjem Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje broj 181-431/08 od 25. januara 2008. godine, Ustavni sud ukazuje da je na sednici održanoj 5. decembra 2012. godine doneo Odluku Už-5287/2011 kojom je usvojio ustavnu žalbu R. M . iz N, utvrdio da je presudom Višeg suda u Nišu Gž. 2692/11 od 22. septembra 2011. godine povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava i naložio Višem sudu u Nišu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja te odluke, ponovi postupak po žalbi koju je podnosilac izjavio protiv presude Osnovnog suda u Nišu P. 13382/10 od 26. maja 2011. godine (videti na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.). U ovoj odluci se, između ostalog, navodi da se ne može prihvatiti stanovište Višeg suda u Nišu o nepostojanju pravnog osnova po kome podnosilac može tražiti vanredno usklađivanje penzije od 1. januara 2008. godine. Ovo stoga što se penzije vojnih osiguranika od 1. januara 2008. godine usklađuju po dinamici i na način utvrđen zakonom kojim se uređuje penzijsko i invalidsko osiguranje, kako je to propisano članom 193. Zakona o Vojsci Srbije. Odredbama člana 73. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2005. godine, izuzetno od člana 21. tog zakona, predviđeno je vanredno usklađivanje penzija za 2006, 2007. i 2008. godinu, od 1. januara tekuće godine, pod uslovima, na način i u visini propisanoj članom 75. stav 1. istog zakona. Stoga je Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje doneo rešenje kojim je izvršeno vanredno usklađivanje penzija u 2008. godini. Penzije i druga primanja vojnih osiguranika su morali biti usklađeni po istoj dinamici, i to po službenoj dužnosti, a pojedinačna rešenja o usklađivanju vojnih penzija i drugih primanja moraju biti doneta samo ukoliko vojni osiguranik to zahteva. S tim u vezi, izdavanje pojedinačnog rešenja o usklađivanju penzije nije preduslov za isplatu usklađene penzije, jer se usklađivanje vrši po službenoj dužnosti.

6. Ustavni sud nije razmatrao navod podnosioca o povredi načela i prava iz čl. 18, 21. i 70. Ustava, s obzirom na to da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

7. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav. 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pristup sudu u sporu o penziji

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti