Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, poništava osporeno rešenje i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje i na pravno sredstvo. Sud je žalbu podnetu u skladu sa tada važećim zakonom pogrešno odbacio kao nedozvoljen prigovor nakon izmene propisa.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije Miroslav Nikolić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Tijana Šurlan, dr Milan Škulić, Tatjana Đurkić, dr Nataša Plavšić i dr Dragana Kolarić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi B. P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. jula 2019. godine , doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba B. P. i utvrđuje da su rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine povređena prava podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje i na pravno sredstvo , zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje iz tačke 1. i određuje da Prvi osnovni sud u Beogradu ponovo odluči o žalbi kao o prigovoru podnositeljke ustavne žalbe podnetom protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV( Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine.

3. Odbacuje se predlog B. P. za odlaganje izvršenja rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV( Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine.

4. Odbija se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu nematerijalne štete.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. P. iz Beograda podnela je Ustavnom sudu, 19. maja 2017. godine, preko punomoćnika M . A , advokata iz Beograda , ustavnu žalbu, koja je dopunjena podnescima od 28. novembra i 14. decembra 2017. godine, protiv rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV( Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo, zajemčenih članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je Četvrti opštinski sud doneo rešenje o izvršenju od 7. aprila 2008. godine, u skraćenom izvršnom postupku, protiv podnositeljke kao izvršnog dužnika; da je podnositeljka ustavne žalbe protiv navedenog rešenja o izvršenju izjavila prigovor, koji je odbijen rešenjem istog suda od 15. decembra 2008. godine, a u navedenom rešenju je data pouka o pravnom leku – da se protiv rešenja može izjaviti žalba Okružnom sudu u Beogradu; da je i odredbom člana 259. stav 1. tada važećeg Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine bilo propisano da protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvršni dužnik može uložiti žalbu; da je podnositeljka ustavne žalbe u skladu sa poukom o pravnom leku i u skladu sa navedenom zakon skom odredbom izjavila žalbu 3. aprila 2009. godine; da je, međutim, Treći osnovni sud, nakon više od šest godina od podnošenja žalbe , doneo osporeno rešenje IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine, kojim je odbacio kao nedozvoljen njen prigovor (koji je podnet u formi žalbe).

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi da su joj u izvršnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom povređen a označena ustavna prava i poništi osporeno rešenje Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine. Tražila je naknadu nematerijalne štete.

U ustavnoj žalbi je istaknut i predlog za odlaganje izvršenja rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Izvršni poverilac „N.“ a.d. Novi Sad podneo je predlog za izvršenje, u skraćenom izvršnom postupku, Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu, između ostalog, protiv izvršnog dužnika B . P , ovde podnositeljke ustavne žalbe, na osnovu verodostojne isprave – menice bez protesta. Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem Iv. 1417/08 od 7. aprila 2008. godine dozvolio predloženo izvršenje.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem IPV(Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine, u stavu prvom izreke, odbio kao neosnovan prigovor podnositeljke ustavne žalbe izjavljen protiv navedenog rešenja o izvršenju donetog u skraćenom izvršnom postupku. Navedeno rešenje sadrži pouku o pravnom leku kojom je konstatovano da se protiv tog rešenja može izjaviti žalba Okružnom sudu u Beogradu, u roku od tri dana od prijema otpravka rešenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je 6. aprila 2009. godine izjavila žalbu Okružnom sudu u Beogradu protiv navedenog rešenja.

Treći osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem IPV( Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor podnositeljke ustavne žalbe . U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da s obzirom na to da protiv odluke veća toga suda nije dozvoljen prigovor, veće toga suda je primenom člana 374. Zakona o parničnom postupku, a u vezi sa članom 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, odluči lo kao u izreci ovog rešenja. Osporeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnositeljke ustavne žalbe 20. aprila 2017. godine.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu podnositeljka ustavne žalbe ukazuje, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 36. stav 2.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", broj 125/04) (u daljem tekstu: ZIP), koji se primenjivao u vreme podnošenja predloga za izvršenje i u vreme podnošenje žalbe podnositeljke protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV( Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine, bilo je propisano: da protiv rešenja o izvršenju po skraćenom postupku izvršni dužnik ima pravo prigovora (član 256. stav 1); da protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvršni dužnik ima pravo žalbe (član 259. stav 1.); da se odluka po žalbi donosi u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu (član 259. stav 4).

Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11 i 99/11) (u daljem tekstu: ZIO), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je: da je pravni lek u postupku izvršenja i obezbeđenja u izvršnom postupku prigovor, da se protiv rešenja suda može izjaviti prigovor, samo kad je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. st. 1. i 2.); da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona, da će se postupci izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona izjavljena žalba na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, ustupiti sudu nadležnom za odlučivanje po prigovoru na rešenje o izvršenju ili obezbeđenju, u skladu sa ovim zakonom (član 358.).

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo , Ustavni sud najpre konstatuje da se u momentu podnošenja žalbe podnositeljke ustavne žalbe , 6. aprila 2009. godine, primenjivao Zakon o izvršnom postupku iz 2004. godine. Odredbom člana 256. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine bilo je propisano da protiv rešenja o izvršenju po skraćenom postupku izvršni dužnik ima pravo prigovora, a odredbom člana 259. stav 1. istog zakona bilo je propisano da protiv rešenja kojim se prigovor odbacuje ili odbija izvršni dužnik ima pravo žalbe. U vezi sa tim, podnositeljka ustavne žalbe je kao izvršni dužnik , u smislu odredbe člana 259. stav 1. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, 6. aprila 2009. godine, izjavila žalbu Okružnom sudu u Beogradu, protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV( Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine kojim je odbijen kao neosnovan njen prigovor izjavljen protiv rešenja o izvršenju donet u skraćenom izvršnom postupku. Samo rešenje Četvrtog opštinskog sud a u Beogradu IPV( Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine, doneto u vreme važenja Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine , sadrži i pouku o pravnom leku da je protiv tog rešenja dozvoljena žalba Okružnom sudu u Beogradu, kao žalbenom sudu . U periodu odlučivanja o izjavljenoj žalbi podnositeljke ustavne žalbe počeo je da se primenjuje Z akon o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine (Zakon je počeo da se primenjuje od 17. septembra 2011. godine), koji je u članu 358. stav 1. odredio trenutno dejstvo tog procesnog zakona na sam postupak izvršenja koji je u toku. To znači da su se na konkretni izvršni postupak od 17. septembra 2011. godine primenjivale odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine. Navedeni Zakon ne propisuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja veća izvršnog suda , što je imalo za posledicu da podneta žalba podnositeljke ustavne žalbe u trenutku kada se o njoj odlučiva lo, 5. juna 2015. godine, bude tre tirana kao nedozvoljen prigovor, što je dovelo do odbacivanja pravnog leka podnositeljke ustavne žalbe. Međutim, Ustavni sud još jednom ukazuje na to da se pravo na izjavljivanje pravnog leka stiče danom donošenja odluke protiv koje se podnosi . Trenutno dejstvo novog procesnog zakona, u ovom slučaju Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine , na postupak koji je u toku, ne može da ima za posledicu poništaj procesne radnje (podnošenje žalbe) preduzete u skladu sa ranije važećim procesnim zakonom, u konkretnom slučaju Zakonom o izvršnom postupku iz 2004. godine (u vezi sa navedenim , videti Odluku Ustavnog suda IUz-2/2010 od 14. marta 2013. godine, objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 53/13, kao i Odluku Už-6182/2011 od 12. juna 2014. godine).

Ovde treba dodati i to da je o pravnom leku (žalbi) podnositeljke ustavne žalbe odlučeno nakon više od šest godina od dana njenog izjavljivanja , što je neprihvatljivo sa aspekta opšteg načela hitnosti u postupku izvršenja, kao glavnog načela u tom postupku, koji obav ezuje sud na ekspeditivno postupanje i odlučivanje, i to naročito u fazi odlučivanja o pravnom leku, kao i sa aspekta posebne odredbe člana 259. stav 4. Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine, koja se odnosila na skraćeni izvršni postupak, kojom je bilo propisano da se odluka o žalbi donosi u roku od osam dana od dana prijema predmeta u drugostepenom sudu. Podnositeljka ustavne žalbe je imala opravd ano očekivanje da će se o njenoj žalbi ko ja je podneta u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku iz 2004. godine , odlučiti u skladu sa istim procesnim zakonom, odnosno pre primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine, i to očekivanje se zasnivalo na objektivnim okolnostima – odredbama Zakona o izvršnom postupku koje su predviđale izuzetno kratke rokove za postupanje i odluči vanje suda po žalbi stranke i na tome da je njena žalba podneta 6. aprila 2009. godine , dakle dve godine pre primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2011. godine . Ovde se u suštini radi o neblagovremenom postupanju izvršnog suda čije štetne posl edice – gubitak prava na pravni lek, ne sme da snosi podnositeljka ustavne žalbe.

Imajući u vidu navedeno, saglasno odredbi člana 89. stav. 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da su rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena prava na pravično suđenje i na pravo sredstvo, zajemčena članom 32. stav 1. i članom 36. stav 2. Ustava , odlučujući kao u tački 1. izreke.

Ustavni sud je u tački 2. izreke, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio da se št etne posledice povrede navedenih ustavnih prava otklon e poništajem rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV(Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine i određivanjem da taj sud kao nadležan, primenom zakona koji je važio u momentu sticanja prava podnositeljke na podnošenje žalbe, donese novu odluku o ovom pravnom leku, kao o prigovoru podnetom protiv rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu IPV( Iv). 40/08 od 15. decembra 2008. godine, ne prejudicirajući pri tome konačnu odluku izvršnog suda o žalbi podnositeljke usta vne žalbe kao izvršnog dužnika protiv navedenog rešenja.

6. S obzirom na to da je Ustavni sud meritorno odlučio o ustavno j žalbi, to je predlog podnositeljke ustavne žalbe za odlaganje izvršenja rešenja Trećeg osnovnog suda u Beogradu IPV( Iv). 149/2011/5 od 5. juna 2015. godine odbacio i, saglasno članu 56. stav 3. u vezi sa članom 86. Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u tački 3. izreke.

7. U vezi sa zahtevom podnositeljke ustavne žalbe da joj Ustavni sud dosudi naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud ocenjuje da je utvrđenje povrede prava na pravično suđenje i prava na pravno sredstvo i poništaj osporenog drugostepenog rešenja adekvatna satisfakcija, te je odbio njen zahtev za naknadu nematerijalne štete, odlučujući kao u tački 4. izreke, saglasno članu 89. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravno sredstvo

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti