Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku deobe imovine

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku deobe imovine koji traje preko šest godina i još je u prvom stepenu. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 400 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Živorada Marisavljevića iz Petrovca na Mlavi, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 22. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Živorada Marisavljevića i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu R1. 115/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Požarevcu da kada se za to stvore procesni uslovi, preduzme sve mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živorad Marisavljević iz Petrovca na Mlavi je 30. septembra 2010. godine, preko punomoćnika Predraga Savića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, u vanparničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Požarevcu u predmetu R1. 115/10.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da je pravnosnažnom parničnom presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 560/95 od 22. maja 1996. godine utvrđeno njegovo pravo susvojine po osnovu bračne tekovine na nepokretnostima koje se nalaze na k.p. br. 1589, KO Vitiževo i da je 10. aprila 2007. godine podneo istom sudu predlog za civilnu deobu tih nepokretnosti. Ističe da ovaj vanparnični postupak još nije pravnosnažno okončan i da su u konkretnom slučaju povređe na njegov a prav a na suđenje u razumnom roku i na imovinu. Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji žalbu, naloži prvostepenom sudu da hitno okonča vanparnicu i utvrdi mu pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13-Odluka US ), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Požarevcu R1. 115/10, pa je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnopravnoj stvari:

Predlagač Živorad Marisavljević, ovde podnosilac ustavne žalbe je 11. aprila 2007. godine podneo Opštinskom sudu u Žabarima predlog protiv protivnica predlagača Zorice Stojković i Ljubice Dimitrijević, tražeći da se sprovede civilna deoba zajedničke nepokretnosti na kojoj učesnici u postupku imaju pravo susvojine. U predlogu je navedeno da je presudom Opštinskog suda u Žabarima P. 560/95 od 22. maja 1996. godine utvrđeno da predlagač po osnovu bračne tekovine ima pravo susvojine na 1/5 dela nepokretnosti koje se nalaze na k.p. br. 1589, KO Vitiževo i da ima pravo svojine na novoformiranoj parceli k.p. br. 1589/2, KO Vitiževo, te da je on pred istim sudom u predmetu 1R. 143/98 pokrenuo postupak za fizičku deobu navedenih nepokretnosti u kome je utvrđeno da zajednička imovina nije fizički deljiva. Predmet je zaveden pod brojem 1R. 21/07.

Prvostepeni sud je 3. marta 2008. godine doneo rešenje kojim je odredio da se izvede dokaz veštačenjem putem veštaka građevinske struke na okolnost tržišne vrednosti zajedničke nepokretnosti i imenovao V.P. za veštaka u ovoj pravnoj stvari. Navedeni veštak je 10. juna 2008. godine dostavio Opštinskom sudu u Žabarima nalaz i mišljenje.

Opštinski sud u Žabarima je 13. oktobra 2008. godine doneo rešenje 1R. 21/07, kojim je: u stavu prvom izreke usvojio predlog predlagača da se izvrši deoba bliže opisanih nepokretnosti koje se nalaze na k.p. br. 1589 i 1589/2, KO Viteževo, a na kojima je predlagač suvlasnik na 1/5 dela, a protivnice predlagača suvlasnici na 4/5 dela; u stavu drugom izreke odlučio da se deo ba izvrši tako što će protivnice predlagača postati suvlasnici na ½ dela svih nepokretnosti; u stavu trećem izreke obave zao protivnice predlagača da predlagaču na ime njegovog susvojinskog udela na nepokretnostima isplate iznos od 253.424,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13. oktobra 2008. godine; u stavu četvrtom izreke obavezao protivnice predlagača da isplate predlagaču troškove vanparničnog postupka; u stavu petom izreke odbio predlog predlagača da se deoba navedenih nepokretnosti izvrši javnom prodajom.

Odlučujući o žalbama učesnika u postupku izjavljenim protiv navedenog prvostepenog rešenja, Opštinski sud u Žabarima je 21. januara 2009. godine doneo rešenje 1R. 21/07, kojim je preinačio prvostepeno rešenje u stavu tri izreke, tako što je obavezao protivnice predlagača da predlagaču na ime njegovog susvojinskog udela na nepokretnostima isplate iznos od 368.624,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 13. oktobra 2008. godine.

Odlučujući o žalbama učesnika u postupku izjavljenim protiv rešenja Opštinskog suda u Žabarima 1R. 21/07 od 13. oktobra 2008. godine i 1R. 21/07 od 21. januara 2009. godine, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 588/09 od 16. septembra 2009. godine ukinuo navedena rešenja i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se žalbom osnovano pobijaju prvostepena rešenja zbog bitne povrede iz člana 361. stav 1. u vezi člana 388. Zakona o parničnom postupku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, a koja se ogleda u tome što prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbe Zakona o vanparničnom postupku koje se odnose na deobu zajedničke stvari; da je odredbom člana 153. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano da će sud, ako se ne postigne sporazum o načinu deobe, saslušati učesnike, izvesti potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će na osnovu rezultata celokupnog postupka u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara; da navedena odredba upućuje na primenu Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, kojim je u članu 16. stav 5. propisano da će sud odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari, ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari; da je shodno tome kada sud vrši deobu zajedničke stvari, jer nema sporazuma o načinu deobe između suvlasnika, on dužan da najpre izvrši fizičku deobu stvari, a ako je ona nemoguća ili moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari, sud će odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari i dobijeni iznos će se podeliti između suvlasnika srazmerno njihovim udelima; da odlukom o deobi sud ne može dosuditi zajedničku stvar u svojinu jednom suvlasniku uz njegovu obavezu da ostalim suvlasnicima isplati vrednost njihovih suvlasničkih udela, ako se svi suvlasnici o tome nisu sporazumeli; da se odredba člana 153. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku primenjuje kad predmet deobe predstavljaju više nepokretnih i pokretnih stvari i u tom slučaju sud može odlučiti da određena stvar pripadne određenom zajedničaru, kada za to postoje opravdani razlozi. Okružni sud u Požarevcu je 21. oktobra 2009. godine vratio Opštinskom sudu u Žabarima spise predmeta sa otpravcima drugostepenog rešenja.

Nakon stupanja na snagu i početka primene Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva iz 2008. godine i Zakona o uređenju sudova iz 2008. godine, prvostepeni parnični postupak u ovoj pravnoj stvari nastavljen je pred Osnovnim sudom u Požarevcu kao stvarno i mesno nadležnim sudom. Predmet je zaveden pod brojem R1. 115/10, a prvo ročište u ponovnom postupku je održano 31. marta 2010. godine.

Osnovni sud u Požarevcu je 2. februara 2011. godine doneo rešenje R1. 115/10, kojim je: u stavu prvom izreke prekinuo postupak u ovoj pravnoj stvari i odredio da će se vanparnica nastaviti nakon pravnosnažnog okončanja ostavinskih postupaka radi donošenja dopunskih rešenja iza pok. Pante Dimitrijevića i pok. Dragoljuba Dimitrijevića; u stavu drugom izreke naložio učesnicima u postupku da u roku od 30 dana od dana prijema ovog rešenja pokrenu navedene ostavinske postupke i o tome dostave dokaze ili će se u suprotnom smatrati da je povučen predlog za civilnu deobu zajedničke stvari. U obrazloženju prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je odredbom člana 149. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku predviđeno da predlog za fizičku deobu mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, a da se za nepokretnosti moraju navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima; da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da se predmetna parcela k.p. br. 1589, KO Viteževo, u trenutku donošenja presude Opštinskog suda u Žabarima P. 560/95 od 22. maja 1996. godine nije vodila na protivnice predlagača i njihovog oca, odnosno supruga, sada pok. Dragoljuba Dimitrijevića, već se ova parcela od 1936. godine do današnjeg dana vodi na ime Dragoljubovog oca, sada pok. Pante Dimitrijevića, a što potvrđuju i izveštaji Službe za katastar nepokretnosti Žabari; da nedostaje ostavinsko rešenje kojim je sada pok. Dragoljub Dimitrijević oglašen za zakonskog naslednika na predmetnoj parceli, a koje bi poslužilo protivnicama predlagača da pokrenu ostavinski postupak iza njihovog pravnog prethodnika u cilju sticanja te parcele po osnovu nasleđa; da protivnice predlagača nisu vlasnice nepokretnosti čija se deoba traži, te sud ne može postupati dalje po predlog predlagača, bez dostavljanja dokaza kojim bi se protivnice predlagača legitimisale kao vlasnice navedene parcele, pa je sud doneo rešenje o prekidu vanparničnog postupka, u smislu odredaba člana 149. st av 2, člana 150. stav 1. Zakona o vanparničnom postupku i shodnom primenom člana 214. stav 1. tač ka 7) i člana 215. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku.

Punomoćnik protivnica predlagača je podneskom od 21. aprila 2011. godine obavestio prvostepeni sud da je pokrenut ostavinski postupak iza pok. Dragoljuba Dimitrijevića.

4. Odredbama Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe, je utvrđeno: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Odredbama Zakona o vanparničnom postupku (“Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 48/88 i “Službeni glasnik RS“, br. 46/95, 18/05 i 85/12), koje su od značaja za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, je propisano: da se u vanparničnom postupku shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drukčije određeno (član 30. stav 2.); da postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare i da predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo, te da se za nepokretnosti moraju navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima (član 149. st. 1. i 2.); da će sud, ako postupajući po predlogu utvrdi da je među zajedničarima sporno pravo na stvari koje su predmet deobe ili pravo na imovinu, udeo u zajedničkim stvarima, odnosno imovini ili je sporno koje stvari, odnosno prava ulaze u zajedničku imovinu, prekinuti postupak i uputiti predlagača da u određenom roku pokrene parnicu (član 150. stav 1.); da ako učesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud će poravnanje uneti u zapisnik nastojeći da se poravnanjem urede sva sporna pitanja između zajedničara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedničarima u vezi sa izvršenom deobom (član 152.); da će sud, ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, saslušati učesnike, izvesti potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara, te da će pri odlučivanju kome treba da pripadne određena stvar, sud naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu (član 153.).

Odredbama Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09) (u daljem tekstu: ranije važeći ZPP), koji je važio u vreme podnošenja predloga u ovoj pravnoj stvari i koji se shodno primenjivao na ovaj vanparnični postupak, je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da sud može kazniti novčano do 30.000 dinara veštaka koji ne dođe na ročište, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i veštaka koji bez opravdanog razloga odbije da vrši veštačenje (član 254. stav 1.); da će sud kad veštak ne dostavi nalaz i mišljenje u ostavljenom roku, pošto istekne rok koji je strankama ostavljen da se o tome izjasne, odrediti drugog veštaka (član 258. stav 1.); da je prvostepeni sud dužan da odmah po prijemu rešenja drugostepenog suda zakaže ročište za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda (član 384. stav 1.).

Odredbama člana 16. st. 4. i 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (“Službeni list SFRJ“, br. 6/80 i 36/90, “Službeni list SRJ“, broj 29/96 i “Službeni glasnik RS“, broj 115/05) je propisano da suvlasnici sporazumno određuju način deobe stvari, a u slučaju da se ne može postići sporazum, odlučuje sud, te da će sud odlučiti da se deoba izvrši prodajom stvari ako je fizička deoba nemoguća ili je moguća samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari.

5. Razmatrajući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti koje se odnose na osporeni sudski postupak, Ustavni sud je utvrdio da je ova vanparnica pokrenuta 11. aprila 2007. godine, podnošenjem predloga podnosioca ustavne žalbe za civilnu deobu zajedničke nepokretnosti i da je ovaj predmet i dalje u prvostepenoj fazi odlučivanja, uzimajući u obzir da je rešenjem Osnovnog suda u Požarevcu R1. 115/10 od 2. februara 2011. godine prekinut vanparnični postupak do pravnosnažnog okončanja ostavinskih postupaka iza pravnih prethodnika protivnica predlagača.

Kada je reč o dužini trajanja osporenog sudskog postupk a, Ustavni sud je zaključio da ovaj vanparnični postupak traje više od šest godina i da se poslednje dve godine nalazi u prekidu, što samo po sebi ukazuje na činjenicu da predmet nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretno m predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja raspravljanog prava za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi zahtevala posebno obiman i dugotrajan dokazni postupak. Imajući u vidu da je u drugom vanparničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Žabarima nesumnjivo utvrđeno da je nemoguća fizička deoba zajedničke nepokretnosti i da učesnici u postupku nisu postigli sporazum o načinu deobe, prvostepeni sud je trebalo samo da izvede dokaz veštačenjem na okolnost tržišne vrednosti nepokretnosti u cilju njene prodaje, u smislu odredaba člana 16. st av 5. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i člana 153. st av 1. Zakona o vanparničnom postupku.

Ustavni sud smatra da je podnosilac ustavne žalbe imao legitiman interes da se blagovremeno okonča ova vanparnica, kako bi mogao da nesmetano vrši svoja svojinskopravna ovlašćenja na imovini koju je stekao po osnovu bračne tekovine.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da su on i njegov punomoćnik prisustvovali svim ročištima za glavnu raspravu i da su preduzeli sve dostupne procesne radnje da se predmetni vanparnični postupak okonča u najkraćem mogućem roku. Ustavni sud je imao u vidu da je podnosilac ustavne žalbe podneo predlog za deobu zajedničke nepokretnosti protiv protivnica predlagača za koje nisu postojali dokazi da su one zemljišno–knjižne vlasnice nepokretnosti, ali je našao da to ne može osloboditi vanparnični sud od odgovornosti da pravilno primeni procesno i materijalno pravo kako bi se postupak okončao u razumnom roku.

Ustavni sud je ocenio da je pogrešno i nedelotvorno postupanje Opštinskog suda u Žabarima i Osnovnog suda u Požarevcu prvenstveno uticalo na neopravdano dugo trajanje predmetnog vanparničnog postupka. S obzirom na to da je u ovoj pravnoj stvari trebalo samo utvrditi vrednost zajedničke nepokretnosti radi njene prodaje, Ustavni sud napominje da o neažurnom delovanju Opštinskog suda u Žabarima u ovom predmetu najbolje govori činjenica da je navedeni prvostepeni sud odredio da se izvede dokaz veštačenjem putem veštaka građevinske struke tek nakon nepunih godinu dana od dana podnošenja predloga za civilnu deobu zajedničke nepokretnosti. Budući da je veštak V.P. dostavio prvostepenom sudu nalaz i mišljenje tek nakon tri meseca, Ustavni sud ukazuje da je osnovna dužnost suda u vanparničnom postupku da obezbedi da svi učesnici u postupku postupaju na takav način da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da preduzme odgovarajuće mere da spreči suprotno postupanje. U tom kontekstu, Ustavni sud je našao da nadležni sud nije iskoristio procesna ovlašćenja da blagovremeno kazni imenovanog veštaka ili odredi drugo stručno lice za izvođenje te vrste dokaza, u smislu člana 254. st av 1. i čl ana 258. st av 1. ranije važećeg ZPP i člana 30. st av 2. Zakona o vanparničnom postupku . Treba istaći stav Evropskog suda za ljudska prava, po kome sud, tj. država snosi odgovornost zbog dužine trajanja veštačenja (videti presudu u predmetu ''Zimmerman and Steiner protiv Švajcarske '' od 13. jula 1983. godine). Pored toga, Okružni sud u Požarevcu je rešenjem Gž. 588/09 od 16. septembra 2009. godine ukinuo rešenja Opštinskog suda u Žabarima 1R. 21/07 od 13. oktobra 2008. godine i 1R. 21/07 od 21. januara 2009. godine, zbog pogrešne primene odredaba Zakona o vanparničnom postupku kojima je uređen postupak deobe zajedničke stvari, te je vratio predmet prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, a što je nesporno uticalo na neopravdano dugo trajanje ovog vanparničnog postupka. Odgovornost Opštinskog suda u Žabarima i Osnovnog suda u Požarevcu za prekomernu dužinu trajanja vanparnice se ogleda i u činjenici da je tek nakon više od pet meseci od dana prijema rešenja Okružnog suda u Požarevcu zakazano prvo ročište u ponovnom postupku, iako su sudovi prema odredbama člana 384. stav 1. ranije važećeg ZPP (koja se primenjivala na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku) bili dužni to da učine u roku do 30 dana od dana prijema rešenja drugostepenog suda.

Polazeći od svega navedenog, a imajući u vidu da u ovom predmetu koji traje više od šest godina nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja koja bi se odrazila na dužinu trajanja postupka, Ustavni sud je ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je usvojio ustavnu žalbu u ovom delu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke. Ova ocena , saglasno pravnom stavu Ustavnog suda izraženom u više njegovih odluka (videti, pored ostalog, i odluku u predmetu Už-1621/2010 na veb-sajtu Suda www.ustavni.sud.rs), ne odnosi se na period od 2. februara 2011. godine do današnjeg dana, kada je vanparnični postupak prekinut u skladu sa odredb ama merodavnih procesnih zakona.

6. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome se podnosilac poziva na povredu prava na imovinu u predmetnom vanparničnom postupku, Ustavni sud je zaključio da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe prethodna iscrpljenost svih delotvornih pravnih sredstava i da samo u slučaju kada podnosilac izjavljuje žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, postoji izuzetak od supsidijernog karaktera ovog pravnog sredstva.

S obzirom na navedeno, a uzimajući u obzir da ovaj vanparnični postupak još nije pravnosnažno okončan, Ustavni sud je utvrdio da nisu iscrpljena sva pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom, kao nužan procesni uslov za izjavljivanje ustavne žalbe u navedenom delu. Stoga je Sud odbacio ustavnu žalbu u ovom delu kao nedozvoljenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Osnovnom sudu u Požarevcu da, kada se za to stvore procesni uslovi , preduzme sve neophodne mere kako bi se vanparnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku.

Sud je, u smislu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, u ovom slučaju, ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 400 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu dužinu trajanja osporenog postupka koja se može pripisati u krivicu nedelotvornom postupanju sudova, praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenima pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Povreda prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku deobe imovine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti